Novi carniski puktovi

Kontrola u samo jednom danu, na administrativnoj granici sa Crnom Gorom i Kosovom popunila je saveznu kasu za dva miliona dinara a srpsko tržište ostalo je uskraćeno za 4.500 paklica raznih stranih cigareta i 152 muzička CD-a. Zaustavljeno je 16 šlepera sa 200 tona banana jer prevoznici nisu posedovali dokaze o carinjenju. Vrednost ovog tovara je oko 200.000 DEM.

AIM, Beograd 16. 2. 2001.

Od 11. februara tačno u ponoć, na administrativnoj granici Srbije sa Kosovom i Crnom Gorom počeli su sa radom punktovi Savezne uprave carina. Po logici stvari, carinarnice obično postoje na državnim granicama, stim, što kontrola može da bude obavljena i na celoj teritoriji države. Kako sada stvari stoje, Savezna uprava carine objektivno takvu mogućnost nema na teritoriji Crne Gore i Kosova.Uz obrazloženje da se štiti od Miloševićevog režima Republička uprava carina Crne Gore primenjuje svoje propise i svoju četiri puta manju carinsku tarifu (savezna stopa je 15,46 odsto, a carinska stopa Crne Gore ispod 5 odsto) a naplaćene dažbine slivaju se u republički budžet. Sada se već najavljuje i donošenje zakona koji će tu oblast definisati u skladu sa opredeljenjima da Crna Gora bude samostalna i medjunarodno priznata država.

Na Kosovu, ulogu carinika na sebe je preuzeo UNMIK. Prema rečima Sjuzan Manuel, portparola iz sedišta UNMIK-a u Prištini, carinske kontrole koje je medjunarodna uprava postavila na granici Kosova sa Makedonijom i Albanijom "funkcionišu prilično dobro i akcijama UNMIK-a i KFOR-a šverc je znatno smanjen", ali carinskih punktova prema Srbiji nema i za sada ih neće ni biti "jer gradjani ne bi bili zadovoljni duplim plaćanjem dažbina".

Na teritoriju Srbije tako može nesmetano da udje neocarinjena roba i sa područja Crne Gore i sa područja Kosova. Neplaćeni porezi i druge državne dažbine značajno umanjuju sredstva budžeta savezne države, mesečni gubici nastali samo zbog ilegalnog uvoza cigareta su oko 3 milijarde dinara, a jedan brod sa bananama ocarinjen u Crnoj Gori izbija iz saveznog budžeta 70 miliona DM. Ne treba zanemariti ni to da domaća roba dobija i nelojalnu konkurenciju Namera Vlade SRJ je zato da učini ono što je trenutno jedino moguće da bi sprečila evidentne probleme u prometu roba preko ovih "granica"-da obezbedi da prilikom uvoza bude plaćena carina po saveznim propisima. Posle toga, svaka roba, bez ikakvih problema, može da udje u Srbiju, dolazila ona iz Madjarske, Rumunije, Crne Gore ili sa Kosova. Roba koja je namenjena za UNMIK i KFOR biće izuzeta iz carina ukoliko se za njih poseduje odgovarajuća dokumentacija.

Po rečima Vladana Begovića, direktora Savezne uprave carina jedini cilj carinske kontrole je" da se carinske dažbine naplaćuju po saveznim propisima i da se novac od dažbina uplaćuje u savezni budžet".

Podrška koju je SUC dobio od vlasti u Srbiji počiva ponajpre na obećanju biračima uoči septembarskih i decembarskih izbora prošle godine da će privreda biti vraćena u normalne tokove, odnosno da će biti učinjeno sve da šverc ne bude više osnovni oblik poslovanja. Kontrola u samo jednom danu, na administrativnoj granici sa Crnom Gorom i Kosovom popunila je saveznu kasu za dva miliona dinara a srpsko tržište ostalo je uskraćeno za 4.500 paklica raznih stranih cigareta i 152 muzička CD-a. Zaustavljeno je 16 šlepera sa 200 tona banana jer prevoznici nisu posedovali dokaze o carinjenju. Vrednost ovog tovara je oko 200.000 DEM.

Crnogorski zvaničnici nisu potez savezne carine dočekali sa odobravanjem. Uglavnom ga vezuju za predjašnje blokade koje je Miloševićev režim uvodio prema Crnoj Gori kada god mu je to bilo potrebno, a od marta

1. godine celokupan promet roba i usluga stavio van snage. Iako je nova vlast neposredno posle izbora ukinula važnost ovih uredbi, crnogorski ministar privrede Vojin Djukanović okarakterisao je odluku SUC kao "novi vid ekonomskog pritiska na Crnu Goru uoči izbora" i dodao da će "Crna Gora parirati na taj način što će naći alternativna tržista, kao i do sada".

Ministar trgovine Crne Gore Ramo Bralić izjavio je da " postoji mnogo demokratskih načina preko nadležnih institucija, pre svega preko carinske uprave, uprava javnih prihoda i finansijskih inspekcija za kontrolu roba nego što su carinski punktovi." I direktor crnogorske uprave carina, Miodrag Radusinović, je postavljanje punktova nazvao "najradikalnijom merom", ali je ocenio da je ona "sa profesionalnog aspekta održiva ukoliko bi uvažila princip slobodnog protoka roba, uz uvažavanje želje uvoznika i korisnika da robu ocarine i plate carinu i poreze u mestu koje sami odrede". Za sada jedino podgorički ekonomista Nebojša Medojević kaže da je "ovo legalizacija stanja nastalog uvodjenjem blokade u vreme Miloševića i preuzimanjem carina Crne Gore od saveznih službi. Sva ona roba koja dolazi iz Crne Gore i koja nije ocarinjena i za koju pare nisu legle u budžet u Beogradu treba da bude ocarinjena, za robu koja je proizvedena u Crnoj Gori plaćaće se razlika u porezima kao i do sada. Time će biti legalizovan promet i više neće biti toliko korupcije na tim prelazima, podmićivanja i snalaženja kao što je to bilo dosad". . Evropska unija je još 23. Novembra odobrila Jugoslaviji trgovinske olakšice. Iako su one stupile na snagu pre tačno dva i po meseca i odnose se na 95 odsto svih roba, jugoslovenska preduzeća nisu mogla da ih koriste, jer "petnaestorica" ujedinjene Evrope zahtevaju da Jugoslavija "jednim zajedničkim pečatom" overava neophodne papire na svim graničnim prelazima, odnosno da za jugoslovensko poreklo izvezene robe garantuje samo jedna jedinstvena carina, bar dok se drugačije legalno ne odluči. Kako je Crna Gora insistirala na svom carinskom pečatu, kojim od 18. septembra 2000. godine, na osnovu stečene političke povlastice kod Evropske unije, overava bescarinski izvoz proizvoda od aluminijuma, zemlje EU su zaključile da SUC ne obavlja carinski nadzor na celoj teritoriji SRJ, već da u zemlji praktično postoje dve carine.

Ta činjenica je u suprotnosti sa stavom "petnaestorice" da je Jugoslavija "jedinstven entitet" pa prema tome odobrene carinske povlastice jednostavno do daljeg ne važe. Jedino što je mogla EU je i učinila: ostavila je šansu SRJ i Crnoj Gori da se do 31. marta dogovore o jedinstvenoj carinskoj kontroli, i obećala da će svim jugoslovenskim izvoznicima koji su u medjuvremenu plasirali svoje proizvode na tržištu EU vratiti bar polovinu plaćenih carinskih taksa.

Jugoslovenska vlada i NBJ čine napore da isprave bar neke od uočenih problema a istovremeno odgovore zahtevima koje pred njih postavljaju i EU i pravila svetske trgovinske organizacije. Novim carinskim zakonom koji je u pripremi bile bi ujednačene carinske stope u celoj zemlji i svedene na prosečnu od 5 odsto, dakle na nivo sadašnjih crnogorskih.NBJ predlažila je donošenje posebnog zakona kojim bi se privremeno regulisalo obavljanje određenih poslova platnog prometa na teritoriji SRJ i u devizama, s namerom da se spreči prekid poslovanja između subjekata na teritoriji SRJ.

Pravna lica i preduzetnici iz Srbije bili bi dužni da dobijene devize prodaju banci ovlašćenoj za poslove sa inostranstvom.U medjuvremenu SUC je dobio obećanje crnogorskih vlasti da će u narednih desetak dana biti omogućen povratak saveznih carinika na pet graničnih prelaza Crne Gore sa Albanijom, Hrvatskom i BiH. Da li to znači da i vlastima u Crnoj Gori postaje prihvatljivo objašnjenje da uvodjenje devet carinskih punktova nije bio nikakav politički potez Beograda usmeren protiv Crne Gore, nikakav pokušaj stvaranja novih državnih granica, kako su to prikazali lideri kosovskih Srba, već samo znak uvodjenja reda u državu, pokazaće se veoma brzo.

Tatjana Stanković (AIM)