Potez cara zbunio političke šaniste

Odluka bugarskog cara Simeona Drugog da uđe u politiku užasnula vladajuću partiju

AIM Sofija, 13.02.2001.

Kraj intriga i nagađanja oko toga da li će Simeon Koburgotski ući u politiku i na koji način.

"Na hiljade ljudi koji traže način da glasaju za Simeona moći će da to učine", objavio je on sam 10. februara u svojoj rezidenciji Vrana kraj Sofije i nije ostavio nikakve sumnje da će učestvovati u izborima juna meseca.

Car je prvi put progovorio tako kategorički pošto se nekoliko dana pre toga Ustavni sud izjasnio u vezi sa pitanjem grupe poslanika kako treba tumačiti član 93. stva 2. osnovnog zakona koji zahteva da je svaki kandidat za predsednika zadnjih 5 godina živeo u Bugarskoj. Kao što je poznato, 64-godišnji Simeon Drugi živeo je u izgnanstvu u Madridu posle dolaska na vlast komunističkog režima 1944. g. Tek prošle godine zvanično je dobio dokumenta da je bugarski državljanin, izdat mu je pasoš i dobio je adresnu registraciju u svojoj domovini.

Odluka Ustavnog suda smirila je predsednika Petra Stojanova koji će se po svemu sudeći kandidovati za drugi mandat. Međutim, ne stije tako stvari za ostale političke snage i pre svega za vladajući Savez demokratskih snaga (SDS).

"Odlukom Ustavnog suda Simeon Drugi je lišen mogućnosti da se eventualno kandiduje za predsednika, ali ga ona ne može sprečiti da se uključi u politički život, na način koji on nađe za shodno", kategoričan je ustavni sudija Aleksandar Arabadžijev. Ova mogućnost dala je razloga Simeonu Drugom da bez bilo kakvog ustručavanja kaže: "Ja sam alternativa!". Kao da je ovom deklaracijom on stavio početak svojoj predizbornoj kampanji mada još uvek nije jasno kako će izgledati i kako će se zvati politička snaga koju on namerava da povede.

Prema poslaniku bugarske Evrolevice Dragomiru Draganovu monarh će ući u politiku sa svojom desnocentrističkom organizacijom, zvanom Nacionalni savez "Car Simeon - Objedinitelj" koja će prema njemu imati u parlamentu oko 20 poslanika.

Prema posmatračima taj cilj nije nerealan ako se ima u vidu ugled naslednika Koburgota čija se figura ističe u poređenju sa današnjim bugarskim političarima. Evo šta kaže sam o sebi Simeon Drugi:

"Nisam gubio vreme demagogijom, nisam delovao vođen ličnim interesom i ambicijama, pomagao sam mojim sunarodnicima vlastitim sredstvima, a ne stečenim nezakonitim putem ili iz nepoznatih izvora, nemam ambicija za vlast jer sam se sa njom rodio, niti za partijske interese jer sam slobodan i nezavisan, nisam vođen i populizmom jer ne umem da varam narod pošto ga isuviše volim, želim da dokažem da kada imam želju i volju da radimo zajedno u ime dobrobiti celog naroda, ništa nije nemoguće.

Ova autokarakteristika pogodila je pravo u srce tako zvanu političku elitu. Jer sem što veoma tačno oslikava današnje bugarske političare, ukazuje i kako bi trebalo da izgleda pravi političar. A ličnost cara Simeona Drugog je u velikom kontrastu sa većinom narodnih poslanika.

Kada je u maju 1996. g. car prvi put došao u Bugarsku, primljen je kao alternativa i negacija tadašnjeg upravljanja socijalista na čelu sa Žanom Videnovim. Sada se na isti način njegova najava da će se uključiti u politiku ocenjuje kao alternativa i negacija današnjeg upravljanja. Upravo zato izjava Simeona Drugog bacila je u paniku pre svega partiju premijera Ivana Kostova koja sebe određuje kao demohrišćansku.

Još u subotu, 10. januara, kada je Simeon oglasio svoje političke ambicije, Kostov je okupio svoje najbliže saradnike u zimskom centru Borovec da bi analizirali kako će se to odraziti na SDS. Nakon analize monarh je okvalifikovan kao opasnost po SDS. Bez obzira što je donedavno vladajuća partija govorila o njemu sa poštovanjem, odjednom se Simeon pretvorio u njenog neprijatelja. Direktiva iz Borovca odmah je mobilisala državne propagandne institucije. Prema generalnom direktoru Bugarske telegrafske agencije (BTA) Panajotu Denevu, car "bi mogao da omete normalni budući razvoj Bugarske", pretvorio bi se u kočnicu reformi i pregovora sa EU, kao i procesa pristupanja NATO-u. Jer navodno Simeon Drugi ni izdaleka ne poseduje onaj međunarodni ugled i kontakte koji se "neuspeli politici u njegovom okruženju trude da demonstriraju". Odvraćajući glasove birača od ispravnog za Bugarsku pravca "Simeon Drugi bi sprečio normalan razvoj zemlje", negoduje Panajot Denev. Opet on priznaje da je osamostaljivanje neke partije pod egidom cara Simeona prilika da se odvrati deo birača.

Upravo perspektiva ozbiljnog obeskrvljivanja vladajuće partije zadaje najviše problema njenim liderima. Tim više što su demohrišćani već počeli da se cepaju na monarhiste i republikance. Jedni žele da se Ustav promeni kako bi se Bugarima koji zadnjih 5 godina nisu živeli u zemlji pružilo pravo da se kandiduju za predsednika. Poslanik SDS Dimitar Ivanov iz SDS izjavio je da je počela peticija koja bi trebalo da pokrene proceduru za izmenu tog člana Ustava. On je izjavio da ukoliko ne dobije podršku svojih kolega iz poslaničke grupe SDS i "oni ne shvate o čemu se radi, to će učiniti novi parlament".

Ipak, do promena Ustava verovatno neće doći. Što je ulilo hrabrosti Simeonu Drugom da atakuje parlament.

Ali kako ako još uvek nije bacio carsku krunu? Teško da bi Simeon imao problema sa evropskim kraljevskim dvorovima zbog najavljene spremnosti da se uključi u politiku Republike Bugarske. On bi slobodno mogao da prebaci svoje obaveze monarha na prestolonaslednika kneza Kardama i da istupi na političkoj sceni.

Ali s kim? teško da bi se povezao sa novim desnim partijama kao što su Građanska partija bivšeg ministra unutrašnjih poslova Bogomila Boneva, VMRO, "Đurđevdan" ili Demokratska alijansa koje imaju problema sa samostalnim ulaskom u parlament pa se nadaju koaliciji pod patronatom buvšeg monarha.

Prema bliskom okruženju Simeona Drugog, ako se on odluči da se bori za parlamentarno predstavljanje, pre bi osnovao jedan sasvim novi pokret koji bi se registrovao kao partija prema zahtevima novog izbornog zakona. Taj pokret ne bi imao ništa zajedničko sa dosadašnjim političkim subjektima i ličnostima.

U stvari ideja je da se na taj način proporcionalno parlamentarno glasanje pretvori u većinsko. U tu svrhu biće neophodno da se registruju izborne liste sa po dvadesetak kandidata u 31 izborni rejon zemlje, drugim rečima, trebaće mu da ima na raspolaganju oko 500 ljudi spremnih da se odmah uključe u predizbornu borbu pod parolom "Za Cara, za Otadžbinu!".

Očigledno da Simeon Drugi više voli da se osloni na ljude koji do sada nisu učestvovali u politici i vlasti. nema sumnje da u Bugarskoj postoje ličnosti koje su bez kolebanja spremne da se uključe u ovakvu akciju.

Na čije će glasove računati Simeon Drugi? Pre svega na onaj deo bugara koji tradicionalno ne glasaju, a kako izgleda, to je skoro polovina birača. Kad bi čak i trećina njih pustili "carski" glasački listić, bila bi to ogromna pobeda za Simeona. Jer bi na taj način mogao da razbije bipolarni model upravljanja.

Za sada to su ipak samo pretpostavke. Najverovatnije početkom marta, kada se Simeon Drugi vrati iz Madrida gde je otputovao 11. februara, on će jasnije izraziti svoje namere. Do tada će partije koje osećaju opasnost po svoj politički konfor nesumnjivo dati sve od sebe da bi "dokazale" besperspektivnost svakog poteza cara na bugarskoj šahovskoj dasci.

Plamen Kulinski (AIM)