Povratak Enverovog portreta

Tirana, 15.02.2001.

Kada je pre dve godine jedan dnevni list u Tirani, nakon istraživanja javnog mnjenja, oglasio za "ličnost veka" komunističkog diktatora Albanije Envera Hoxhu, zazvučalo je kao gorka šala, ali nije ozbiljno shvaćena.

Deset godina nakon rušenja njegovog spomenika u centru albanskog glavnog grada, protesti koji se vezuju uz ime komunističkog diktatora, paradoksalno su se opet vratili.

Razlog tome je postala odluka ministra inostranih poslova Paskala Mila da izloži u holu ministarstva inostranih poslova fotografije svih ministara inostranih poslova, od stvaranja nezavnisne albanske države, 1912. godine. A pošto je krajem '40-tih godina prošlog veka I Enver Hoxha bio ministar inostranih poslova, njegova fotografija je postavljena u glavnom salonu sedišta albanske diplomatije.

Ovaj događaj je okarakterisan više nego provokacija. Cela opozicija je odmah zatražila da se Enverova fotografija ukloni iz ministarstva inostranih poslova. Udruženje bivših političkih zatvorenika iz Hoxhinog režima udružili su se u nekoliko protesta ispred sedišta ministarstva I predsedništva Parlamenta, osuđujući postupak ministra Miloa. Parlamentarna Komisija za inostrane poslove, koja je sastavljena od poslanika glavnih albanskih partija, takođe je jednoglasno zatražila da se fotografija Envera Hoxhe ukloni sa zida ministrastva inostranih poslova.

Štampa I glevni mediji u zemlji posvetili su čitave stranice I izveštaje o ovom događaju, a poliitčari, novinari I intelektualci su se uključili u debatu vezanu za komunističku prošlost.

U stvari, ta debata je otvorena nekoliko dana pre nego što se na scenu pojavila fantanzma bivšeg (samo) ubijenog premijera Mehmeta Shehua, jedne od centralnih figura komunističke diktature, poznatog po njegovom stilu vladanja gvozdenom rukom. Upravo u vreme kada o niko nije očekivao, na dan njegove 85-dišnjice od rođenja, Skupština grada u kojem se on rodio proglasila je Mehmeta Shehua "počasnim građaninom". Štaviše, u Nacionalnom istorijskom muzeju u Tirani, sa uvažavanjem je organizovana ceremnonija u čast Mehmeta Shehua, na kojoj su učestvovala dva visoka eksponenta Socijalističke partije na vlasti od kojih je jedan I vojni savetnik predsednika Republike.

Kao što se I očekivalo, taj događaj je izazvao snažnu reakciju desne opozicije, koja je optužila Vladu I socijalističku većinu da ne samo što iskazuju počasti diktaturi I 50-dišnjem zločinu, već I da stvaraju čitavu jednu strategiju za njeno ponovno instaliranje. Izgleda da ovoga puta za socijaslističku većinu nije bilo lako da pređe preko tih optužbi I da ih klasifikuje kao propagandu u cilju zaplašivanja Albanaca I uznemiravanja međunarodne javnosti, kao što se obično postupalo sa optužbama opozicije koje su se ticale povratka komunizma u Albaniji.

Zato, Socijalistička partija je odmah reagovala putem zvaničnog saopštenja u kojem se oštro distancirala od svoja dva eksponenta koja su iskazala počast Mehmetu Shehuu I objasnila da je njihov akt bio individualan I da nisu imali nikakav mandat predstavljanja od strane partije, na ceremeniji prisećanja na lik Mehmeta Shehua.

U debati oko Hoxhine fotografije uključili su se mnogi novi I stari akteri na alnanskoj političkoj sceni. Diktatorova udivica Nexhmije Hoxha je u intervjuu za jedan dnevni list u Tirani ocenila je kao normalnim postavljanje Enverovog portreta, pošto se ne može sakriti činjenica da je on bio ministar spoljnih poslova I čak, po njoj, utemeljitelj nove albanske diplomatije.

Poznati pisac Ismail Kadare je u jednom intervjuu, iz Pariza osudio postavljanje Hoxhinog portreta, smatrajući to više nego provokacijom. "To je sprdnja sa albanskom državom, to je hipokrizija prema našim evroatlanskim saveznicima", rekao je Kadare.

Kritičari su upoređivali postavljanje Hoxhinog portreta u zgdai ministrastva inostranih poslova Albanije, sa nezamislivim postevljanjem Hitlerovog portreta u uredima nemačke savezne Vlade, pošto je po toj logici i Hitler bio kencelar Nemačke?

Međutim, za zvaničnike ministarstva inostranih poslova ili socijalističke eksponente koji su iskazali počast Mehmetu Shehuu, te događaje treba gledati jednostavno kao prevrednovanje istorije, a ne kao pozitivna analiza figura komunističkog režima.

Ali, za neke druge, uznemiravajućiji nego povratak Enverovog portreta je vraćanje u državnu administraciju I posebno u diplomatiju nekih funkcionera prošlog sistema. S druge strane, za neke druge kritičare to bi moglo biti uzaludni alarm razglabati o opasnosti povratka komunizma u Albaniji, ali nije uzaludna zabrinutost u vezi sa širenjem izvesnog duha u poslednje vreme, da državu treba voditi čvrstom rukom. Ili, drugačije rečeno: Kao onda, kao u vreme Envera Hoxhe.

Prekoračenje nekih kompetencija od strane policije, prekomerna upotreba sile, oštar jezik u odnosu na protivnike, slučajevi su koje ne treba zaobići. Ravnodušnost visokih zvaničnika prema takvim postupcima dalo je za pravo jednom delu opozicije da kritikuje Vladu da primenjuje nekadašnje metode I da je njena jedina strategija da reši mnoge probleme posredstvom upravljanja države čvrstom rukom. U tom sklopu, I iskazivanje počasti figurama - simbolima diktature, zvuči kao neka vrsta iskazivanja počasti načinu na koji je komunistička Vlada upravljala zemljom 50 godina zaredom. Čak, ćutanje u odnosu na reakcije nekih slojeva društva (Hoxhina fotografija je ostala u holu Ministrastva inostranih poslova), komentarisano je kao neka vrsta arogancije I ignorisanje od strane vladinih zvaničnika.

Ovo su neki elementi, ne tako beznačajni, koji su podstakli mnoge ljude da pomisle da ako u istinu izgleda smešan strah od "crvene fantazme", to ne znači da metodi ili postupci koji nju evociraju treba podceniti. Strah od povratka komunizma koji toliko mnogo propagira opozicija, je apsurdan I takoreći neverovatan. Ali, to ne znači da treba zatvoriti oči kada se pojavljuju fenomeni ili postupci koji evociraju u formi ili sadržaju metode vladanja posredstvom tzv. diktature zakona, koja veoma lako prekoračuje ovo poslednje.

AIM Tirana, Armand SHKULLAKU