Potkresali su krila aviokompanije "Balkan"

Novi vlasnici aviokompanije otpuštaju radnike, zatvaraju relacije, vrše rasprodaju aviona i imovine

AIM (Sofija), 10.02.2001.

Ovih dana se u jednom sofijskom listu pojavila karikatura muškarca kljunastog nosa i sa bejzbolnom kapom sa izvezenom šestougaonom Davidovom zvezdom koji seče krilo jednog Balkanovog aviona. Ova karikatura daje prilično tačnu sliku onoga što se dešava u toj aviokompaniji koja je u leto 1999. g. prešla u ruke izraelskog holdinga Zeevi grup. Nije slušajno što je 6. februara Savez pilota civilnog vazduhoplovstva po treći put organizovao protesnu povorku centralnim ulicama Sofije protiv upropašćivanja nacionalnog avioprevoznika.

Trenutno osoblje kompanije broji manje od 2.000 ljudi, a predstoji da bude otpušteno još oko 450. Prema ugovoru o privatizaciji 2001. godine u Balkanu treba da radi 2019 ljudi.

Sa pravne tačke gledišta ovaj nesklad sa preuzetim obavezama dovoljan je razlog da piloti protestuju i da se najverovatnije taj privatizacioni postupak preispita od strane vlade. Takvo je mišljenje ljudi pred čijim se očima nacionalni avioprevoznik otapa kao lanski sneg.

Kada je krajem januara "Balkan" prodao 4 aviona Tu-154 M aviokompaniji "Hemus Er", njegovo rukovodstvo nije obavestilo Ministarstvo odbrane, kako bi trebalo da postupi prema privatizacionom ugovoru. Ova klauzula je sadržana u ugovoru pošto su avioni uključeni u državni vojnodopski plan.

Uostalom, nije baš potpuno jasno da li je "Hemus Er" kupio leyelice pošto su one prodate kiparskoj ofšor firmi "Vilkanija limited". Ali nesporna je činjenica da vlasnici "Balkana" demonstriraju potpuno prenebregavanje preuzetih obaveza. Danas nisu obavestili vojno ministarstvo da prodaju avione i tako su formalno doveli u opasnost nacionalnu bezbednost, a sutra će možda rešiti da prestanu da plaćaju aerodromu, kako su to već činili par puta.

Odkako je Zeevi grup postao vlasnik nacionalnog avioprevoznika, zatvorene su mnoge relacije pa je stoga broj letova katastrofalno opao. Kao rezultat svega toga sada "Balkan" ne odgovara zahtevima Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj za nacionalni avioprevoznik. Prema tim kriterijumima njeni avioni moraju obavezno da lete na preko 55 međunarodnih destinacija, da postoji mreža prestvaništava u inostranstvu i t.sl.

Sada "Balkan" koristi svega 23 relacije od ukupno 55 na kojima njegovi avioni imaju prava da lete. Tvrdnje novih vlasnika da su međunarodne linije kao što su ove do Njujorka, Johanesburga, Bankoka i dr. necelishodne, padaju u vodu ako se ima u vidu da su donedavno putnici jedva mogli da rezerviđu mesta upravo za te letove. Danas su ove relacije dobrovoljno ustupljene kompanijama kao što su "Britiš Ervejz" , "ČSA", "Malev" i "Sabena".

Glavni izvršni direktor "Balkana Cvi Frank odustao je od letnjeg čarternog programa 2001. Motiv da se on neće isplatiti avionima Tu-154 M takože nije održiv. Prošlog leta je tim istim avionima ostvareno preko 2000 čarternih letova i prevezeno 475.000 putnika iz cele Evrope da bi letovali u bugarskim crnomorskim odmaralištima. U isto vreme neki od prodatih Balkanovih ruskih aviona sada lete pod zastavicom novostvorene "Bulgarian er čarter" koja je sklopila ugovor sa nemačkim turoperatorom ITC za 900 čatrernih letova u leto ove godine.

Pod izgovorom da je avionski park moralno i fizički zastareo, "Balkan" je pristupio zameni aviona zapadnim modelima. Od prodaje aviokompanija je dobila 2,3 mln dolara da bi danas ostala sa jednim ruskim avionom. Pre no što je prodala 4 Tu-154 M "Nemus Eru" ona je mal te ne poklonila dva Tu-154 B za ukupnu sumu od 84.000 dolara i jedan IL-18 za 59.400 dolara - koliko košta i jedan luksuzni automobil. Istini za volju, Balkanovi avioni su bili dosta stari, negde oko 20 godina, ali posle remonta i svežavanja mogli bi da lete bar još toliko, kategorični su stručnjaci.

Istovremeno sa rasprodajom aviona ide i likvidacija mreže trgovinskih predstavništava u preko 45 zemalja sveta. U pitanju je izuzetno vredna nekretnina ako se zna da se po pravilu predstavništva aviokompanija nalaze u najskupljim centralnim rejonima velikih svetskih metropola. Agencije "Balkana" ne čine izuzetak pošto su kupovane državnim novcem za vreme komunističkog režima.

Do sada su iz njih dolazili osnovni devizni prihodi aviokompanije. Prodaja karata donosila je ozbiljne prihode. Recimo, u Kuvajtu je

1. g. predstavništvo obezbedio preko 37.000 putnika, usled čega je "Balkan"ostvario prihod od 5.850.000 dolara. Posle zatvaranja predstavništva u martu prošle godine ostvareno je svega 26 letova a ukupni prihod je bio 620.000 dolara. 1999. g. pre privatizacije "Balkana" prihodi od letova na međunarodnim relacijama iznosili su 2.500.000 dolara. U prošloj godini zabeleženi su gubici u istoj vrednosti - 2.500.000 dolara i smanjenje regularnih međunarodnih letova za 40%. Ovako je Bugarska izgubila političko i ekonomsko prisustvo u dosta rejona sveta, a prihodi u državnom budžetu su takođe smanjeni.

Odkako je Zeevi holding postao vlasnik aviokompanije "Balkan", ne samo što nisu smanjeni njeni dugovi prema kreditorima nego je nagomilala i nove. Prema nezvaničnim podacima sada dugovi "Balkana" premašuju 245 mln leva, odnosno maraka, dok su u trenutku privatizacije iznosili 111.232.000 leva.

Do sada je u međunarodnoj organizaciji SITA (Međunarodna organizacija za kompletno servisiranje aviona i tenkiranje gorivom) prodato Balkanovih deonica u iznosu od 17 mln dolara. Kuda odlazi sav taj novac - to je potpuna zagonetka. Jasno je samo da se njime ne vrši otplata dugova prema domaćim i stranim kreditorima, kako bi to trebalo da bude shodno privatizacionom ugovoru.

Balkan neće otići pod stečaj, uverio je direktor kompanije Cvi Frank, komentarišući tešku finansijsku situaciju aviokompanije i opasnost od štrajka pilota. Po svemu sudeći, međutim, problemi nacionalnog avioprevoznika će se i dalje produbljivati.

Istina je da je privatizacija "Balkana" sprovedena brže-bolje da bi se izbegao njen falit koji je bio na pomolu. Ali to ni u kom slučaju ne opravdava akcije onih koji su to dopustili. A ispod dokumenata o privatizaciji stoje potpisi trojice bivših ministara u vladi Ivana Kostova - bivšeg vicepremijera Aleksandra Boškova. bivšeg ministra transporta Vilhelma Krausa i bivšeg ministra državne administracije Marija Tagarinskog. kakva je bila cena tih potpisa, pitaju se mnogi, imajući u vidu apetite tih ministara na državnoj trpezi.

Bez obzira na očiglednu samovolju novih vlasnika "Balkana", vlada nema hrabrosti da raskine ugovor da bi se prestalo sa točenjem novca nacionalnog avioprevoznika. Zašto? Možda se čeka 31. mart kada Zeevi grup treba da podnese svoj izveštaj o svemu što je obavljeno odkako su postali vlasnici "Balkana". Nažalost, do tada od nacionalnog avioprevoznika neće ostati ništa što bi se moglo spasiti.

Plamen Kulinski (AIM)