Makedonija dobila budzet za 2001

Poklon ili nova pljacka?

AIM Skopje, 08.02.2001

Makedonija je ovih dana, tacnije 31 januara, konacno dobila svoj budzet za tekucu 2001 godinu. Po formi i sadrzini se bitno razlikuje od svih dosadasnjih, tvrde oni koji su ga pripremali. Globalno je ”tezak” 83 milijarde denara, odnosno 2,6 milijardi maraka (1DM = 32 denara) i nikada do sada od osamostaljivanja zemlje nije bio “deblji”. Cak 60,9 milijardi denara, ili bezmalo dve milijarde DM pripadaju takozvanom “centralnom budzetu”, kojim su regulirane prihodno–rashodne obaveze drzave, sto pretstavlja znacajnu novinu, a ostalo su odvojeni budzeti fondova: zdravstvenog, penzijsko-invalidskog, za puteve, za zastitu voda itd.

Najveci deo sredstava, 81,5% su izvorni budzetski prihodi koji se obezbedjuju naplatom carina i doprinosa od privrede i gradjana. Blizu 30% od njih ce se dobiti naplatom poreza na dodatnu vrednost, koji je uveden prosle godine i zahvaljjuci kome je bio ostvaren veliki suficit. Sa 1,7 milijardi denara ucestvuju donacije iz inostranstva, a 5,2 milijarde ce biti krediti kojima ce biti popunjen ocekivani deficit.

Prvi put u makedonskoj praksi je, isticu u Ministarstvu finansija, budzet srednjerocno planiran, krajnje “domacinski” izbalansiran, oslanja se na trezorski sistem i ima realne sanse da omoguci sprovodjenje reformi, da pokrene novi investicioni ciklus, da zastiti sirotinju, te da obezbedi normalno funkcioniranje drzavnog aparta. Tekuci troskovi su dimenzionirani na 48,4 milijarde denara. Za kapitalne investicije je predvidjeno 1,5 milijardi, za reformiranje javne administracije 1,8 i za socijalne transfere i smanjivanje siromastva 15,7 milijardi denara. Budzetom za 2001 godinu su predvidjene i 4,7 milijarde denara, odnosno oko 150 miliona maraka za eventualne korekcije akciza i poreza nanize u drugoj polovini godine.

Glavni makro ekonomski dokument Makedonije je donet suprotno ekonomskoj praksi i logici svuda u svetu, gde se to uobicajeno cini pred kraj kalendarske godine. I suprotno makedonskim zakonima. Ali, sa odobrenjem MMF-a i Svetske banke. Usvojen je po skracenoj proceduri, bez javne rasprave, na sednici Sobranja, u cijem radu nisu ucestvovali predstavnici opozicije. Zanimljivo je i to sto su sa parlamentarne govornice poslanicima i gradjanima data dva, u osnovi suprotna obrazlozenja, sto je naislo na brojne i ostre reakcije javnosti. Prvo je bilo kranje euforicno i hvalisavo, dao ga je premijer Ljubco Georgievski, a drugo resornog ministra Nikole Gruevskog, liseno emocija i krcato brojkama, upozorenjima o potrebi podizanja discipline i svesti poreskih obveznika, te obrazlozenja zasto je na startu planiran i brzi rebalans.

Budzet za 2001 godinu je po oceni premijera Georgievsjkog: ”najveci poklon koji svojim gradjanima i privredi moze da da jedna reformski orijentirana i odlucna vlada”. Prvi makedonski ministar je, koristeci populisticku retoriku, ponosno izjavio da ce, u paketu usvojeni zakoni za realizaciju budzeta, koje je pripremio njegov kabinet, doneti smanjenje stopa personalnog i poreza na dobit, te 4000 carinskih stavki za razne uvozne proizvode. Time ce privreda i stanovnistvo “ustedeti” 170 miliona maraka koje ce moci da uloze u vlastite biznise, za otvaranje novih proizvodnih pogona i radnih mesta. Pohvalio se i time sto je ove godine budzetom predvidjeno manje para za plate zaposlenih u javnoj administraciji, a vise za izgradnju infrasrukturnih i objekata od javnog interesa, sto ce od jula uslediti nova korekcija poreza i doprinosa u interesu gradjana, te sto ce, za dobrobit svih u zemlji, biti upotrebljen i dobar deo, negde oko 200 miliona DM, od novca dobijenog nedavnom prodajom Telekoma. Obecao je i druge sistemske mere koje ce omoguciti da konacno blagodeti reformi osete i ljudi koji su zbog njih vec dotakli ”dno zivota”.

Ministar finansija Nikola Gruevski je potsetio da se budzet 2001 donosi u slozenim uslovima. Priznao je da su privreda i gradjani “iscrpljeni”, te da su zbog toga isplanirana koliko se moglo predvideti, realnija smanjivanja personalnog i drugih poreza i doprinosa. Sve je to ucinjeno uz saglasnost svetskih finansijskih "zandara" sa kojima Makedonija ima potpisane aranzmane. Obecao je gradjanima potpunu transparentnost u trosenju njihovih tesko sticanih para i pozvao ih da revnosno ispunjavaju svoje obaveze prema drzavi.

Sam budzet Makedonije za 2001godinu, a posebno obrazlozenja o njemu, izneta sa parlamentarne govornice, uveliko drmaju politicku scenu. Gradjani su krajnje iznenadjeni tim “poklon budzetom” bez “crvene mashne”, jer na svojim ledjima najbolje osecaju “blagodeti” koje im se nude. U brojnim javnim anketama koje prenose sredstva informisanja naglasavaju da ih sluzi pamcenje i da nisu zaboravili da je proslogodisnji budzetski suficit “ispumpan” iz narodnih dzepova putem visokih stopa poreza, doprinosa i akciza i upozoravaju da se to ne bi smelo ponoviti. Osobito ih, kazu, pritiskaju visoke cene mnogih proizvoda, a najvise bole one naftne, koje se koriguju uglavnom na njihovu stetu, svakih 15 dana. Retko se kada smanjuju, ali istini za volju se mora priznati, bilo je i toga. Potsecaju premijera da je smanjenje poreza i doprinosa obecao jos na parlamentarnim izborima 1998 godine, kada je dobio poverenje naroda, pa sada ne moze ocekivati zbog toga sto je konacno nesto od obecanja i ispunio organizovanje “opstenarodnog veselja“ tim povodom.

Ekonomski analiticari traze od vlade da prezentira program trosenja nedefiniranih budzetskih sredstava i ocenjuju da je njihov iznos 150 miliona DM rekordna suma koja uveliko premasuje aranzmane i MMF i SB. Zameraju sto u drzavnu kasu nije ukalkuliran prihod od 700 miliona maraka dobijen kraje prosle godine prodajom ”zlatne koke” makedonskog Telekoma madjarsko-nemacko-americkom konzorcijumu i sto jos nije pripremljena strategija za njihovo trosenje. Upozoravaju da se taj novac ne sme tretirati kao “Alajbegova slama” za zadovoljenje potrosackih strasti raznih aparatcika lociranih u vladinim resorima, koji ovih dana revnosno pripremaju nerealne projekte, vec megalomanske spiskove zelja za zadovoljenje svojih potrosackih strasti. Umesto planiranih 200 miliona maraka od prodaje Telekoma, traze cele dve milijarde dojc maraka, ili deset puta vise.

Lideri politickih partija opozicije, s obzirom da nisu ucestvovali u radu sednice Sobranja na kojoj je budzet usvojen, svoja zapazanja iznose na raznim “vrucim” pres konferencijama.

Najeksponiraniji su predstavnici VMRO-VMRO koji su podneli cak 107 amandmana na predlozeni budzet, ali im ministar Gruevski nije prihvatio ni jedan. Ocenjuju da je vlast skrojila budzet drzave iskljucivo po vlastitoj meri, sto, po njima, moze imati katastrofalne posledice. Kao argumente navode visoke stavke predvidjene za luksuz. U vreme kada svaki cetvrti gradjanin u zemlji jedva ima sta da jede, oni su isplanirali da za nabavku namestaja i novih vozila potrose 242 miliona maraka, odnosno da za razna putovanja i dnevnice koje ce koristiti svega 1000 funkcionera i sluzbenika, potrose 40 miliona DM. Dakle 40 hiljada po coveku, sto je, smatraju, nevidjena drskost. Za taj novac, procenjuje eks ministar finansija i predsednik VMRO-VMRO Boris Stojmenov, moze se otvoriti trideset hiljada novih radnih mesta.

Socijal demokrati su takodje veoma nezadovoljni nacinom na koji je donet budzet za 2001 godinu, bez ucesca onih na koje se odnosi i po hitnom postupku. Ne slazu se sto je 19,6% veci od proslogodisnjeg, jer se odnosi na tesku godinu u uslovima opsteg siromastva i kolapsa privrede. Upozoravaju da se u zemlji trosi vise nego sto se zaradjuje i da se to vise ne sme, kao do sada, olako tolerisati. Energicno se protive rasprodaji profitabilnih domacih kompanija strancima i navodnim kapitalnim investicijama koje, uglavnom, znace kupovinu starih zgrada za potrebe administracije. Ubedjeni su da je novi makedonski budzet pljackaski, te da ce znacajno doprineti osiromasenju gradjana i privrede.

Partije na vlasti VMRO-DPNME, DPA i LiIberalna, u ovim primedbama i kritikama, prepoznaju “novi pokusaj opozicije da i najvazniji finansijski dokument zemlje iskoristi u dnevno politicke svrhe i da time da novi impuls svom nekakvom faznom projektu za njihovo svrgavanje i destabilizaciju drzave. Da nije previse ozbiljno, ovo takoreci, svakodnevno optuzivanje opozicije za rusilastvo, bi bilo vise nego zalosno i smesno.

Medjutim, vredni paznje i hvale su koraci makedonskog Ministarstva finansija koje je, na osnovu iskustva stecenog proteklih godina, ocenilo da mnogi u zemlji nemaju pojma ni sta je budzet, ni kako se popunjava, niti za sta se novac trosi, pa je stoga, uz pomoc medija, pokrenulo zanimljivu, agresivnu kampanju u kojoj se sve to, slikovito, ljudima objasnjava. Koriste se televizijski spotovi, stampaju edukativni tekstovi u dnevnim novinama i nedeljnicima na makedonskom i na jezicima nacionalnih manjina, isticu prigodne poruke na javnim panoima u Skoplju i drugim gradovima sirom zemlje. Kampanja ima i cilj da blize predstavi utajivacima poreza i njihovim istomisljenicima, kome to oni i sta oduzimaju, ciju egzistenciju dovode u pitanje, ko strada zbog njihovih postupaka. Ona je pokusaj da se podigne nivo svesti i morala, da se “bar milimetar prodre u mozgove heroja koji se bogate na racun drugih i veruju da uopste time ne prave nikakav greh”. Kampanja je nadpartijska i nadnacionalna. Realizuje se medjunarodnim sredstvima. Na tenderu je izabrana kompanija Men Erricsson koja projektom rukovodi , a u njenoj realizaciji ucestvuju popularni glumci i junaci humoristicke ekipe K-15, te poznati domaci reziseri i tekstopisci, poput Slobodana Unkovskog, na primer.

Vreme ce pokazati da li ce i koliko “Pica budzet 2001”, tako se, naime, zove glavni spot, postati ljudima blizi. Dali ce ga prihvatiti kao “poklon ili kao novu otimacinu”?

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA