Kuda sa nezaposlenima

Kako kragujevačka vlast uredjuje grad

AIM, Beograd, 7. 2. 2001

Planom, prve, sveobuhvatne akcije gradske vlasti Demokratske opozicije Srbije u Kragujevcu predvidjeno je da se uklone ulični prodavci i vanpijačne tezge, očiste nelegalne deponije i reši pitanje pasa luitalica. Sve zajedno i istovremeno! Početak akcije je označilo uklanjanje vanpijačnih tezgi, kojima su blokirane centralne ulice grada i trgovi svih većih naselja Kragujevca. U saradnji sa radnicima tržišne, sanitarne i komunalne inspekcije, pomognuti patrolama policajaca, gradska vlast je u ranim jutarnjim časovima 29. januara odlučno krenula u čišćenje grada. Akcija je tekla bez incidenata.

Prodavci su mirno, bez reči spakovali svoje tezge i krenuli pred Skupštinom grada, gde su organizovali prve demonstarcije od izbora nove gradske vlasti Demokratske opozicije Srbije. Uz povike "Hoćemo da radimo, nećemo da krademo", "Bando crvena" , "Lopovi" i "Hoćemo promene", nezadovoljni prodavci, medju kojima je najviše radnika "Zastave" ušli su u zgradu Skupštine grada, gde im se, nakon dužeg čekanja, obratio gradonačelnik Vlatko Rajković sa najbližim saradnicima.

"Vatreno krštenje" nove gradske vlasti, kojoj tek što je isteklo sto dana, bilo je praćeno optužbama da su "gradjani poslužili samo kao glasačka mašina", da se živi sve gore i da je prag socijalne bede predjen. Tokom razgovora sa čelnicim Skupštine grada nadjeno je kompromisno rešenje o privremenom sklanjanju tezgi, odlaganju akcije za 45 dana, a postignut je i dogovor o pravljenju identifikacionih kartona, kako bi svaka porodica mogla da dobije tezgu na pijaci i kako bi se pojedinčima obezbedile socijalne olakšice.

I pored zadovoljstva zbog pronalaženja rešenja, koje odgovara armiji ljudi bez posla i gradskoj vlasti, ostaje pitanje kako su lokalni funkcioneri olako i neozbiljno krenuli u rešavanje suštinskog pitanja socijalne bede, pre nego što je problem "buvljaka" sveobuhvatno sagledan. Zašto lokalni čelnici nisu ranije postigli dogovor sa predstavnicima uličnih prodavaca, već su ih pojedini funkcioneri nazivali "ljudima drugog reda" i zašto se sa tim ljudima, koje je prethodna vlast isterala na ulicu, nije razgovaralo pre početka "akcije čišćenja grada". Tim pre, što se dobro zna da "Kragujevac predstavlja pravu socijanu bombu" sa zaustavljenom "Zastavom" i 20.000 ljudi na prinudnim odmorima, 18.000 koji čekaju posao i 14.000 izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije.

Branko, je radnik fabrike Zastava automobili, gde je radio 10, da bi pre šest godina ostao bez posla i bio prinudjen da se bavi uličnom prodajom, kako bi izdržavao ženu i dvoje dece. On danas radi u centru grada bez dozvole, jer kako sam kaže ne može da plati zakup od 2.700 dinara, koliko traži opština i dodaje da onaj ko može da plati toliko, ne smrzava se na ulici.

On prodaje šarene satove, koji neprekidno zvone neobičnim signalima za budjenje. Kako sam kaže, rad na ulici omogućava njegovoj porodici tek da prežive, jer mu supruga ne radi. U "Zastavi" dobija mesečno 300 dinara i akciju gradske vlasti na uklanjanju vanprijačnih tezgi dočekao je rečima "ako mi i ovo oduzmu moraću da kradem".

Trideset dvogodišnja Dragana nikada nije radila, ima dvoje dece, muž je na plaćenom odsustvu u "'Zastavi". Ona sedi za improvizovanom tezgom na ulici u centru grada i prodaje tekstilne papuče, čarape i ukrasni papir. Dve godine radi ovaj posao i zarada joj omogućava tek da plati privatno stan i nabavi lek za starijeg sina, koji je asmatičar. Ni ona ne može da plati zakup tezge koji traži opština i komentariše "odakle mi toliki novac, jedva preživljavam sa porodicom", dodajući da su medju uličnim prodavcima uglavnom mladji ljudi, koji mogu da izdrže hladnoću i teške uslove rada na ulici. "Neka nam obezbede posao, ići ćemo sami sa ulice", kaže Dragana i dodaje "mi smo izabrali ovu vlast, a oni nas sada teraju sa policijom, tako nam i treba".

Ceo svoj radni vek Milovan je proveo u "Zastavinoj" Kovačnici, gde je postizao vrhunske rezultate u kovanju otkovaka i godinama bio jedan od najcenjenijih radnika. Poslednju deceniju u fabriku ga zovu s vremena na vreme, pa je morao da se opredeli za pijačnu prodaju, gde nudi kupcima baterije, olovke, priveske, sapune i sitan alat. Kaže da bi se odmah vratio u fabriku, da živi kao sav normalan svet, samo kada bi bilo posla: "Ovo je muka i beda. Tek da se preživi. Akcija gradskih vlasti je neorganizovana, neprimerena uslovima u kojima živi tanovništvo, kome treba posao. Neka nam obezbede posao u fabrici, kao što su obećali, pa će ljudi sami da se vrate u fabrike, odakle su ih socijalisti izbacili", kaže Milovan stojeći za tezgom, bez dozvole za rad, jer ne može da plati veliki iznos koji opština traži za zakup.

U svojim izjavama nakon "pobune" uličnih prodavaca gradski čelnici su izrazili zadovoljstvo zbog postignutog dogovora i najavili proglašenje "buvlje pijace za teritoriju socijalno ugoženih gradjana" što će omogućiti pravilniju raspodelu tezgi i stvaranje uslova da veći broj gradjana obezbedi sebi kakvu-rakvu egzistenciju radom na "buvljaku".

Olivera S. Tomić (AIM)