Uz pucnje prema dijalogu?!

Priština, 6.01.2001.

Šest pripadnika albanske nacionalnosti u tri opštine sa albanskom većinom na Jugu Srbije - Preševu, Medveđi i Bujanovcu, prijavilo se na konkurs za uključivanje u policijske snage Srbije. Prema konkursu koji je još uvek otvoren, u tim opštinama bi trebalo da se stvore mešovite policijske snage, koje bi doprinele stvaranju poverenja. Međutim, Albanci - ko iz uverenja, a ko iz straha, ne gaje baš prevekliki entuzijazam za odaziv ovom konkursu. Albanski gerilci koji sebe nazivaju Oslobodilačka vojska za Preševo, Medveđu i Bujanovac, pozvali su svoje sunarodnike da se ne prijavljuju na ovaj konkurs i da ne postanu plen ''zamke vlasti''. Vlasti su, s druge strane, opkolile albanska naselja sa velikim snagama vojske i policije u cilju suprotstavljanja gerilcima, koji se uglavnom nalaze u kopnenoj zoni sigurnosti, širokoj pet kilometara i koji stvaraju nove glavobolje zvaničnicima u Beogradu. Nakon nekoliko dana borbi koje su raspršile iluziju o prekidu vatre, zvaničnici u Beogradu pošto nisu dobili zeleno svetlo za ''iskorenjivanje terorista'' (kako nazivaju albanske gerilce), izgleda da su odlučuli da se bore političkim sredstvima kako bi sačuvali imidž demokrata, kojem je naneto dosta štete njihovim odbijanjem da izruče ratnog zločinca Slobodana Miloševića sudu u Hagu. Uporedo sa najavama o ''mogućnosti organizovanja njegovog suđenja u Srbiji'', oni su objavili deo Programa za političko rešenje pitanja doline Preševa. Program koji bi prema tvrdnjama trebao da se realizuje u tri faze predviđa demilitarizaciju dela teritorije, organizovanje mešovotih snaga bezbednosti, uključivanje Albanaca u vladine strukture, uvažavanje njihovih ljudsih prava i sloboda itd. Srpska Vlada tvrdi da ''ne može biti vojnog rešenja ovog pitanja, već samo političkog i diplomatskog''... Program je pozdravljen od strane brojnih međunarodnih mehanizama, čak i od strane američkog Stejt departmenta, koji ga je ocenio kao ''dobar korak za započinjenje političkog procesa rešavanja tog pitanja''. Odmah nakon njegovog objavljivanja, predstavnici srpskih vlasti su izjavili da će rezervisati i tri ministarska mesta za albansku zajednicu na Jugu Srbije, čak da bi to obećanje bilo još uverljivije, oni su izneli da se već znaju dva od tri resora koji bi vodili Albanci, tj. ministarstvo trgovine i poljoprivrede...

S druge strane, predstavnici Albanaca su još uvek veoma skeptični. Predstavnici Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu i Bujanovac su izjavili da Program srpske Vlade ''nije ni blizu interesima albanskog stanovništva kao većinskog u te tri opštine''. Sama činjenica da se gerilci u njemu nazivaju ''teroristima'', za njih čini neprihvatljivim taj Program. Oni su takođe naveli da je srpska Vlada pre nego što je objavila bilo kakav Program trebala da povuče svoje trupe koje su prekršile zonu sigurnosti, određene Kumanovskim sporazumom između vojske Jugoslavije i NATO saveza, po okončanju rata na Kosovu.

Za predstavnike političkog veća Preševa, Medveđe i Bujanovca, telo koje je osnovano uz američko posredovanje, srpski Program je ''jedna inicijativa koja predstavlja značajnu promenu u prvacu rešavanja tamošnjeg problema''. Ali, i oni su mišljenja je on još uvek daleko - da bi bio dobra osnova za istinsko rešenje. Po njima, ovaj Program govori o izbegavanju oružanih konflikata u rešavanju problema i to je jedan od glavnih pozitivnih znakova u njemu. Takođe, u Programu se ''na implicitan način priznaje da je vršena velika nepravda prema Albancima'' i to je još jedan pozitivan znak za političke predstavnike gerilaca. Međutim, za njih je zabrinjavajuća činjenica što Program ne predviđa nikakav mehanizam koji bi štitio Albance od diskriminacije.

Politički predstavnici gerilaca kažu da je diskriminacija u dolini Preševa bila motrna snaga koja je podstakla oružano suprotstavljanje Albanaca. Zato, oni bi mogli da prihvate njihovu demilitarizaciju ''samo ako bi se obezbedio zaštitni mehanizam kojem bi albansko stanoivništvo moglo da veruje. I takva jedna snaga trebala bi da bude pod međunarodnom kontrolom, pošto među sukobljenim stranama ne postoji ni minimum poverenja''...

Albanski politički i vojni subjekti u dolini Preševa su, s druge strane, najavili i objavljivanje svoje Platforme za pregovore koja će po njima ''sadržati sve ključne elemente za postizanje jednog mirnog sporazuma''. Iako podeljeni u tri ''krila'', izgleda da su uspeli da postignu minimalni konsenzus i donesu zajednički sporazum koji ih obavezuje da imaju jedinstven pristup donetoj Platformi (koja će ovih dana biti objavljena javnosti) i za sada svi istrajavaju na činjenici da se ne može pristupiti pregorima bez učešća predstavnika gerilaca. Bilo kako bilo, obe strane izgledaju zainteresovanije za političko rešenje, te zato i ''i sami predlozi u Platformi govore o spremnosti za započinjenje političkog proseca za rešavanje problema'', tvrdi se u ocenama njihovih lidera. Međutim, ni jedna od strana se ne može pohvaliti svojom pozicijom. Vlada u Beogradu kaže da očekuje postizanje sporazuma za sužavanje kopnene zone sigurnosti, kako bi albanski gerilci ostali bez oslonca. Međutim, oni su izgubili sve nade ( za sada) da bi mogli da dobiju dozvolu za ulazak u dubinu zone sigurnosti u cilju likvidacije OVPMB. Novoj vlasti ne ide u prilog kvarenje imidža''dobrih momaka'', posebno sada kada su se euroamerikanci otvoreno izjasnili da su gerilci ''loši momci''. Ovi poslednji su isto tako stavljeni u poziciju da bi ubrzo mogli da se suoče sa ponudom tipa ''uzmi ili ostavi'' i njihova snaga nije toliko velika da bi je mogli izbeći ili uspešno izmanevrisati. Našavši se u zoni širokoj pet kilometara i skoro zatočeni, oni su svesni da mogu da budu lak ''zalogaj'', ako se Srbi i međunarodne snage na Kosovu sporazumeju kako bi ih ''proterali iz tog područja''. Ako su u vreme vladavine Miloševića oni bili skoro ''miljenici'' sada stvari izgledaju sasvim drugačije.

Ipak, oni su nastavili sa svojim pozicioniranjima i čak su obeležili i godišnjicu izlaska na scenu prvih unifrmisanih njihovih članova. Za neke od vođa gerilaca zvuči kao veliko dostignuće činjenica što je pre godinu dana bilo njih svega nekoliko destina (inostrane tajne službe su govorile oko njih 30-tak), a što sada oni broje oko 1 500 pripadnika... Po prvi put su, s druge strane, oni osetili ''okus rata'', tokom januarskih dana, kada su se suočili sa tenkovima i teškom artiljerijom, koja je do sada bila tiha. Ipak, još uvek se nije dogodio neki veliki ''rat'', ali više od 30 osoba je ubijeno, a na hiljade drugih je razmešteno.

Izgleda da je i ovo cena koja je uspela da ubedi obe strane da rešenje definitivno ne može da dođe oružjem. A što se dijaloga tiče, ostaje, ipak, da se vidi...

AIM Priština, Besnik BALA