Kriminal u Bugarskoj izlazi van kontrole

Podmetnute eksplozije i naručena ubistva nisu trgli upravljače ali ih je tuča jednog poslanika naterala da razmisle

AIM Sofija, 01.02.2001

U Bugarskoj ne postoji gangsterski rat, odbrusio je ministar unutrašnjih poslova Emanuil Jordanov 26. januara, svega dva dana posle demonstrativnog ubistva skandalno poznatog biznismena Emila Dimitrova, po nadimku Makarona čija je firma "Unison" bila poznata kao krupan proizvođač piratskih kompaktdiskova.

Svega dan nakon egzekucije Makarona - bivšeg partnera Željka Ražnatovića - Arkana koji je izneo liniju za proizvodnju kompaktdiskova u Crnu Goru, pale su nove žrtve gangsterskog rata u Bugarskoj. U Varni je ubijen tamošnji narkobos Georgi Georgijev, po nadimku Rahita, koji je bio blizak grupaciji TIM. Sofijski biznismen, vlasnik finansijske kuće "Titan XXI vek" Georgi Gjošev ubijen je u Plovdivu. Par dana ranije bomba je rasparčala burgazlije Dobrina Kafedžijeva - Kafeto i Dima Koleva - Čirpana koji su bili povezani sa kriminalnom grupacijom SIK. Naprava sa daljinskim upravljanjem bila je namenjena njihovom šefu - Plamenu Diškovu - Kela koji se izvukao samo sa slomljenom nogom - za sada.

Od avgusta prošle godine do sada na primorju se već pola godine puca kao u pravom ratu. Četiri eksplozije uništile su automobile i stanove ljudi iz SIK u Ruseu, a 16. januara u Varni su ranjena dvojica policajaca od kojih je jedan poginuo. 22. januara bomba je rasparčala dvojicu ljudi ispred noćnog bara u Burgasu.

U Sofiji je filozof Pantju Pantev - Poli u avgustu napadnut bacačem granata ali su ubice bile nevešte u baratanju takvim oružjem pa ga je to spasilo. Pored tog atentata počelo se govoriti o trgovini drogom na veliko, o neplaćenim isporukama.

Nakon napada bacačem granata međutim u krugovima tako zvanih bivših siledžijskih grupacija zavladala je nervoza. Bosovi su počeli da se međusobno vrebaju, pojačali su svoje obezbeđenje. I ne bez razloga.

1. novembra prošle godine eskplodirao je mercedes vicepredsednika VAI holding (bivše VIS-2) Nikolaja Cvetina - Blizanca.

Šef istog holdinga Georgi Ilijev još uvek nije stradao. Možda ga to ohrabruje da radi šta hoće. 11. oktobra on je sa desetoricom naoružanih svojih ljudi upao u restoran BIAD, vlasništvo bivše grupacije "Deskrim" Slavija Bineva i istukao ga pred svima, uplašivši do smrti posetioce, a posle toga je mirno napustio restoran.

Domaći gangsterski rat prekoračio je nacionalni nivo smrću Jermena Artašesa Ter Ovsepjana i Rusa Aleksandra Romanova koji su bačeni u vzduh u njihovoj sobi u luksuznom hotelu "Ambasador" 15. oktobra prošle godine. Baš pred Novu godinu u Sofiji je eksplodirao džip Dime Rusa. Očigledno da odnosi među bivšim siledžijskim bosovima nisu najbolji i da imaju šta još da dele i preraspodeljuju. Međutim, šta se još mora dogoditi da bi bar MUP priznao da gangsterski rat ipak postoji i da banditi nesmetano vrše svoj posao. Možda je trebalo da pretuku nekog poslanika? I to se dogodilo - istog dana kada je ministar Jordanov objašnjavao da se ne radi o gangsterskom ratu, nego o "par počinjenih teških kriminalnih činova u kratkom vremenskom periodu", u centru Sofije pretukli su poslanika vladajućeg Saveza demokratskih snaga (SDS) i predsednika parlamentarne Komisije za spoljnu politiku Asena Agova dok je šetao svog psa ulicom.

Tek posle ovog slučaja vladajući političari su reagovali. SDS je istupio deklaracijom u kojoj se taj čin kvalifikuje kao provokacija prema svim narodnim poslanicima i institucijama u Bugarskoj. Kao da dotadašnja "izvođenja" bandita nisu bila provokacija. Ali šta je to nekih 160 podmetnutih eksplozija u 2000. godini kad nisu bile uperene protiv političara. Šta od toga da se gađalo bacačima granata, da su u vazduh bacani džipovi i mercedesi, da su bombe odnosile autokuće, da su opljačkali filijalu banke u centru Sofije ili kiosk sportske prognoze u Plevenu - ako niko od narodnih poslanika nije stradao.

Osim toga prema vladinom izveštaju za 2000. g. koji je objavljen na Internetu, u njegovom delu koji se odnosi na unutrašnji red i mir slika je potpuno drugačija. Rast kriminala u protekloj godini je svega 4,7%, pohvalio se ministar Jordanov. U tom izveštaju može se naći nešto veoma zanimljivo: u prvom polugođu p.g. rasvetljena su 33 slučaja podmićivanja. Ova cifra bukvalno izaziva smeh jer dobro je poznato da samo jedna policijska patrola u toku jedne noćne smene primi bar 33 mita.

Ako se ipak mora sumirati ono što se trenutno dešava u Bugarskoj u pogledu bezbednosti, zvučalo bi ovako: Em pucaju, em osluškuju. Nedavno je postalo poznato da su poslednje dve godine izdate dozvole za prisluškivanje 300.000 Bugara. A činjenica da je svega stotinak ljudi izvedeno pred sud zahvaljujući prikupljenom na taj način dokaznom materijalu izaziva neke tužne aluzije na vreme od pre 1989. g. Stvara se utisak da država potpuno samovoljno upada u domove ljudi i u njihove spavaće sobe.

U međuvremenu postalo je jasno da kriminalisti raspolažu najmanjim brojem uređaja za prisluškivanje. Onda kakva je namena tako zvanih "buba"? Možda da se sazna nešto od diplomata u Sofiji? Svakom je međutim jasno da ova kategorija ljudi odlično zna šta i kako da ga izgovori u slušalicu, a šta da prećuti. Onda?

Dok su u MUP-u pisali svoj izveštaj za 2000. g., skoro 750 muškaraca, žena, dece i staraca postale su žtve ubistava. 139.000 je zabeleženih kriminalnih činova u prošloj godini, što znači da se svakodnevno događa 380 ubistava, provala, silovanja, napada, prevara, eksplozija. Poređenja radi u jeku tako zvanog gangsterskog rata u Bugarskoj 1994. g. oduzeto je 499 ljudskih života, a uoči promena 1989. - 188. Skoro ista je statistika i kod provalnih krađa i ukradenih automobila.

Međutim, sve su to "sitnice" kojima niti siledžijske grupacije, niti MUP poklanja neku posebnu pažnju. Ove "sitnice" međutim očigledno da su deo gangsterskog rata koji ipak postoji, bez obzira na uveravanja ministra Jordanova. Koji su međutim uzroci za taj rat?

Ako prihvatimo da je bugarski kriminalni svet ogledalna slika političkih partija u Bugarskoj, mogli bismo razjasniti dosta stvari. Bliže se izbori pa je možda upravo u tome istina. Svaka politička formacija ima svoje "favorite" među senovitim ili grupacijama koje se kreću na ivici zakona. Oni se međusobno finansiraju, smatraju poznavaoci nečistih zakulisnih igara. Jedni plaćaju za politički kišobran i za spokojstvo, drugi im to jednostavno obezbeđuju. Zbog toga i sve žešći gangsterski rat ne bi smeo da iznenađuje bilo koga. sada za siledžijske grupacije nema ništa važnije od njihove budućnosti posle izbora. One daju milo za drago da bi saznale na koga da založe i kome tačno da plate. U toj nejasnoj situaciji one ratuju jedna protiv druge da bi osvojile bolju polaznu poziciju, smatraju posmatrači tih procesa.

Do izbora u junu ipak ima još dosta vremena. Ako se u državi puca i trešti istim tempom kao i do sada, situacija će postati zaista beskonrolna. U tom razbacivanju oružjem mogli bi da stradaju i nevini ljudi. Kao što se to dogodilo u ponoć 30. januara kada su nasred Sofije ubili 16-togodišnju učenicu Eleonoru Dimitrovu.

Niko - niti iz redova vladajućih snaga, niti iz opozicije u Bugarskoj, ne osporava da MUP treba da hvata bandite, da tužilaštvo i istraga prikupljaju dokaze i optužuju a da ih sud osuđuje. Međutim, da li možda treba da istuku još kojeg poslanika dok šeta sa svojim psom? Ako će to da pomogne, onda se Bugari slažu.

Plamen Kulinski (AIM)