Haos u Mitrovici

Mitrovica, 4.02.2001.

"Mitrovica podseća na pojas Gaze", izveštavao je ovih dana jedan od reportera iz ovog grada, podeljenim rekom Ibar, ali i brojnim vojnim snagama, koje sprečavaju sudar između severa - kojim dominiraju Srbi i Juga - kojim dominiraju Albanci. Za osobu koja se po prvi put našla u ovom gradu, ovakav izveštaj je mogao izgledati kao nastojanje da se dobro proda priča, ali suzavac i dim zapaljenih automobilskih guma nije bio nimalo drugačiji od onoga u pojasu Gaze na Bliskom Istoku. Kraj januara i početak februara ponovo su ovaj grad pretvorili u žarište krvavih nemira. Jedan 15-godišnji dečak, Albanac, izgubio je život usled ekspolozije bombi u Severnom delu grada, tj. u delu koji se naziva Bošnjačka mahala, jednom od naselja sa mešanim stanovništvom. Ubistvo se desilo, kao što se obično dešavaju ubistva u Mitrovici. Nezna se mnogo ko prvi započinje sukobe, ali nakon toga se broje žrtve I ranjeni, a mirovne snage koje su zadužene za obezbeđivanje mira žure sa izjavama da "stvaraju novu strategiju za uspostavljanje mira". Ipak su u ovom slučaju, za početak sukoba optužili tamošnje Srbe. Informacije iz ovog grada su govorile o fizičkom sukobu između grupe Srba I mladih Albanaca. Na vojnike KFOR-a koji su sprečili teže posledice ove tuče, nekoliko Srba koja je bežala automobilom sa mesta događaja je otvorila vatru. Nakon pronalaska automobila ispred sedišta tamošnjeg Srpskog nacionalnog veća u samoj zgradi je pronađenmo nekoliko komada oružja. Sutradan se nekoliko Albanaca "osvetilo" nekolikolicini Srba. Već trećega dana u Bošnjačku mahalu je pristigla poveća grupa Srba, naoružana, kako bi pokazala "ko je ko". U sukobu u kojem su bacane I ručne bombe ubijen je pomenuti dečak. Dan nakon ubistva 15- godišnjaka na stotine Albanaca je započelo protest koji su se pretvorili u nasilne nemire. Ljuti demonstranti su čitav svoj bes usmerili prema francuskim vojnicima KFOR-a, koje okrivljuju za ravnodušan stav, pa čak i prosrpsko držanje. Svedoci ubistva u Bošnjačkoj mahali kažu da se "sve desilo pred očima francuskih mirotvoraca koji ništa nisu učinili da spreče ubistvo". Nekoliko vojnih vozila na kojima su se vijorile francuske zastave, obuhvaćeno je vatrom, a mirovne trupe su upotrebile suzavac I tzv., šok bombe, kako bi rasterali okupljenu masu koja je usput kamenicama I drugim predmetima polomila sva stakla zgrade "Maison de France" , gde je smešten deo komande ovih trupa. Samo je noć je doprinela da se demonstranti raziđu, a drugi dan je doneo I nove nemire.

Mirovne snage su pojačale bezbedonsone mere I uspostavile policijski čas u tzv. zoni poverenja. Ni to nije mnogo pomoglo. Na hiljade ljudi je ponovo protestovalo bacajući kamenice i molotovljeve koktele na francuske trupe koje su ponovo odgovorile suzavcem I šok bombama. Bilans drugog dana protesta bio je više od 100 povređenih civila i 22 vojnika. Sledećeg dana, KFOR je poslao četiri bataljona vojnika, kao nova pojačanja u tom gradu. Jutro je zateklo most ne reci Ibar, inače liniju razdvajanja ovog grada, sa prisutnim italijanskim karabinjerima, a ostale delove sa britanskim, nemačkim, italijanskim I turskim vojnicima. Nekoliko stotina demonstranata okupilo se ispred mosta i poklonilo cveće karabinjerima. Međutim, umesto cveća, oni su ponovo namenili kamenje francuskim vojnicima. Iako su njihovi pokretui u gradu bili maksimalno reducirani, "Maison de France" i hotel "Adriatik" - gde su smešteni Francuzi, ponovo su bili meta demonstranata. Ovoga puta su Britanci u odbrani svojih francuskih kolega upotrebili suzavac, gumene metke, pa čak i dresirane pse. Grad je nekoliko dana bio u haosu, a masa se nije obazirala ni na pozive međunarodnih zvaničnika u ovom gradu, niti njihovih lokalnih lidera. Ovi poslednji su izjavili da je "gnev građana opravdan", a njihovu neposlušnost su obrazložili činjenicom da "smo mnogo puta njima obećali rešenje problema i to nikada do sada nije postignuto". Oni su čak upozorili međunarodne zvaničnike da je i njihov kredibilitet na izmaku.

Stanje je počelo da se smiruje tek pošto su iz Prištine u ovaj grad stigli administrator za Kosovo Hans Haekkerup, Komandant KFOR-a Karlo Kabiđiozu, predstavnici triju albanskih političkih partija kao i komandant Zaštitnih trupa Kosova. Agim Čeku. Nakon susreta iza zatvorenih vrata, zvaničnici su izašli sa Saopštenjem da će se preduzeti nove mere u cilju rešavanja problema u Mitrovici. U tom sklopu, oni su podvukli povećanje mera bezbednosti, proširenje zone poverenja, obezbeđivanje slobode kretanja za sve, povratak raseljenih porodica u svojim kućama I izgradnju funkcionalnih administrativnih struktura. Oni su pozvali građane da pomognu u uspostavljanju mira I reda, jer kako se isticalo u zajedničkoj deklaraciji, "stabilizacija Južnog dela je uslov za stabilizaciju Severnog dela grada". Čak, oni su ustvrdili da se bez uspostavljanja mira na Jugu ne mogu se razmotriti ni dugoročna pitanja, uključujući i ujedinjenje grada. Izgleda da su se i atmosfereske prilike stavile na stranu zvaničnika, pošto je veliki sneg koji je sutradan pao izgleda "smirio demonstrante". U gradu je ponovo uspostavljen krhki mir za koji se nikada nezna koliko može da traje na "najopasnijem mestu u Evropi", kako ga je ocenio poznati američki diplomata Ričard Holbruk.

Ovakvi događaji su postali uobičajeni od kada je grad podeljen na dva dela. Vojnici francuskog kontigenta u okviru KFOR-a razmestili su se po sredini grada juna 1999. godine, kako bi sprečili sukobe između Albanaca i Srba i ostali su i dandanas u istoj "Misiji".

Ipak, oni nisu uspeli da izbegnu krvoproliće. Pre godinu dana jedan napad ručnim bacačima na autobus Visokog komesarijata za izbeglice OUN u jednom dreničkom selu u centralnom Kosovu, kada su ubijena dva pripadnika srpske zajednice, poslužio je kao povod za talas krvavog nasilja u severnom delu Mitrovice. Tada su grupe naoružanih Srba napadali albanske porodice i ubile najmanje devet osoba (većina starijih ljudi). Tada su međunarodni zvaničnici, i oni domaći, okupljeni u Administrativnom veću Kosova usvojili su strategiju za "ujedinjeni grad". U skladu sa tom strategijom, uspostavljena je zona poverenja koja je obuhvatala prostor od nekoliko stotina metara sa obe strane reke Ibar. Prema planu, ta zona je trebala da se širi sukcesivno na obe strane, ali to nije nikada ostvareno u Severnom delu grada. Uvek kada su mirvne snage pokušavale da sprovedu to proširenje nailazile su na otpor tzv. "čuvara mosta" (organizovane grupe Srba za koje se pretpostavlja da kontrolišu Sever grada). U to vreme, komandant KFOR-a, nemački general Klaus Rainhard, delovao je veoma odlučan da do kraja sprovede ovu strategiju, ali je njegov mandant ubrzo okončan I njegovi naslednici izgleda nisu imali mnogo volje da nastave dalje. Izvori unutar KFOR-a tvrde da ta strategija nikada nije realizovana zbog toga što se neki francuski vojni krugovi nisu slagali sa njom.

I otuda nakon poslednjih nemira u Mitrovici usvajanje mera za rešavanje problema u gradu od strane međunarodnih autoriteta nije delovalo uverljivo za građane Mitrovice, ali ni za domaće posmatrače. Oni su ustvrdili da su iste mere usvojene I pre godinu dana ali da nisu realizovane. Glasnogovornica Misije OUN Suzan Manuel je rekla da "ovi planovi nisu realizovani zbog jedne politike koja se vodi van Kosova", ali nije bila u stanju da kaže ko vodi takvu politiku. Njeni šefovi su, s druge strane, izneli da će se "angažovati na ispravci svojih grešaka", a albanski politički lideri da su ovoga puta stvari ozbiljnije. Jedna glasnogovornica mirovnih snaga u Mitrovici je obećala "veoma brze rezultate".

Slična su se obećanja mogla čuti u više navrata, ali je činjenica da građani veoma malo u njih veruju. Mnogi se od njih čak i šale izjavama tipa da "Mitrovica neće biti podeljeni grad". Mir u Južnom delu grada izgleda da nije povratilo poverenje, već nada za koju se obično kaže da "poslednja umire".

Bilo kako bilo, jedno se zna. "Medeni mesec" između francuskih mirvnih snaga i Albanaca u Mitriovici je odavno završen. Albanski lideri, s druge strane, ne žele da dozvole da to pokvari "idilu" sa KFOR-om, jer bi to - kako sami kažu - "bila pobeda srpskih ekstremista".

AIM Mitrovica, Besnik BALA