Opasnosti nekontrolisanog uvoza mesa

Priština, 31.01.2001.

Jedna veća kontrola u oblasti prometa mesa bila bi najbolja prevencija od bolesti ludih krava, koja je uzdrmala evropsko tržište. Na Kosovu je sve u fazi stvaranja, kao i sistem kontrole, bilo to na graničnim prelazima ili unutar Kosova. Nedostatak Zakona o kontroli kvaliteta hrane podstaklo je u javnosti strah da bi na Kosovu mogli da preplave tržiđte opasni prehrambeni artikli po zdravlje ljudi, kao što je, napokon, i meso ludih krava.

Koliko god da su zemlje EU zatvorile vrata za uvoz takvog mesa kako bi izbegle mogućnost trovanja stanovništva virusom ove smrtonosne bolesti, ono s druge strane može veoma lako da nađe prostora za prodor na Kosovu.

Dileme koji bi to mehanizam mogao da deluje i da spreči tako nešto na Kosovu i dalje postoje. Posebno, one su prisutne na vrhu piramide vlasti, pošto se razni departmani međusobno spore oko toga ko će na sebe da preuzme ovaj posao. Departman za poljoprivredu još uvek nije odlučio da li da donese ili ne regulativu kojom bi se zabranio uvoz mesa iz zemalja EU, mada je jedan takav zahtev upućen pre izvesnog vrmena pomenutom departmanu. Međutim, još nije jasno da li će se usvojiti jedna takva odluka. Zvaničnici raznih institucija tvrde da je ''potreba za zabranom uvoza goveđeg mesa iz zemalja EU postala neophodnost i zbog toga što oprema za kontrolu mesa na Kosovu nije do te mere moderna da lako identifikuje simptome te bolesti''. Oni upozoravaju i da ne postoji mogućnost da se takve analize vrše na Kosovu, tako da kada bi sumnja postojala uzorci bi morali da se šalju u neki od zemalja EU da bi se izvršile dublje analize.

Bilo kako bilo, jedino preduzeće koje ima licencu za vršenje kontrole ''Kosova - Control'', svojim inspektorima na četiri granična prelaza između Kosova i Makedonije i Albanije dala je upute da ne dozvole da na Kosovo uđe goveđe meso čije je poreklo iz zemalja EU. Ukoliko ne budu ispunili svoje obaveze oni su upozoreni da će snositi odgovornost. Ipak, svi prolazi nisu zatvoreni. I sami zvaničnici kompanije ''Kosova - Control'' su veoma zabrinuti činjenicom da međugranična ilegalna trgovina goveđim mesom predstavlja najveći rizik i opasnost. Veliku zabrinutost izaziva i nedostatak sanitarne inspekcije duž granične linije sa Srbijom i Crnom Gorom, čime se otvara velika mogućnost za švercere, koje zanima samo njihova lična dobit.

Prodavci krava na stočnoj pijaci u Prištini, ali i u nekim drugim gradovima Kosova tvrde da im roba dolazi iz Srbije preko Novog Pazara. U tom sklopu, zaduženi departmani još uvek nisu usvojili regulativu o kontroli kvaliteta mesa koje se prodaje po mesarama ili koje se služi po hotelijerskim lokalima. Hotel ''Grand'' u Prištini, kao najveći objekat te vrste na Kosovu plaća dodatna sredstva za vršenje kontrole mesa koje kupuje u Fabrici mesa u Kosovu Polju, tvrdi direktor hotela Zek Čeku.

Utvrđivanje kvaliteta mesa koje se služi u ovom hotelu vrši Higijenski Zavod i Kompanija ''Kosova Control''. Međutim, ne postoji nikakva zakonska obaveza koja bi bilo koga obavezivala na kontrolu kvaliteta mesa koje je u prometu. ''Mi vršimo kontrolu mesa samo kada se to od nas traži'', izjavili su pre izvesnog vremena inspektori specijalizovane Kompanije ''Kosova - Control''.

Da na Kosovu može da uđe sumnjivo meso, inspektori preduzeća ''Kosovo Control'' navode slučaj uvoza ozračene ribe iz Ukrajine. ''Kontrola je izvršena na zahtev Kompanije koja je uvozila ribu'', kaže Izet Malazogu, direktor ''Kosova Conrol''.

S druge strane, mesari i prodavci mesa u bilo kojem gradu Kosova kažu da nisu obavezni da meso podvrgnu veterinarskoj kontroli. Zato, nije ništa neobično ako se u mesarama u prodaji nalazi meso bez ikakvog pečata. Međutim, građanima Kosova prete i druge opasnosti trovanja hranom. Vlasnici mesara koji pored sirovog prodaju i suhomesnate proizvode sami kažu da se nikakva kontrola nad njima ne vrši. Jednostavno sami kupuju živu meru na stočnim pijacama i sami pripravljaju suhomesnate proizvode. Iako to ne bi priznali sami prodavci, činjenica je da kupac nikada neće biti obavešten tačno da li je neki proizvod svež ili mu je odavno prošao rok trajanja. Još surovije delujue slika na zelenim pijacama gde su na tezgama izloženi takođe suhomesnati proizvodi, izloženi prljavštini, prašini. A ispred mini marketa svakodnevna slika izloženih pilećih bataka, unutrašnjica, zaleđene ribe, koja se topi usled toplote sunca i raznih suhomesnatih proizvoda, takođe izloženih gotovo tik uz zemlju, ne govori samo o katastrofalnim higijenskim uslovima u kojima se drže i prodaju prehrambeni artikli, kao i svakodnevici koja je već postala uobičajena. Toliko, da se u javnosti veoma retko postavlja pitanje o kvalitetu hrane, njenom održavanju i posledicama po zdravlje.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI