Balkanski sindrom nje mimoisao I Bugarsku

Vlasti u Sofiji omalovažavaju slušaj sa narednikom Danailovim koji pati od distofije mišića posle službe na Kosovu i čekaju informaciju od NATO. Radijacioni fon u provinciji posutoj osiromašenim uranijumom je za 20% niži nego ovaj u Sofiji, tvrdi vojni ministar Bojko Noev.

AIM Sofija, 28.01.2001

Kada je 18. januara 3. vod krenuo za Kosovo da bi zamenio Bugare uključene u sastav nemačkog kontingenta KFOR-a kraj Prizrena, petorica oficira i 35 narednika i profesionalnih vojnika, kao i njihova rodbina izgledali su očito zbunjeni. Isto je bilo i 5. januara kada je 25 bugarskih policajaca krenulo prema nemirnoj srpskoj provinciji da bi se uključili u misiju UNMIK-a.

Uzrok je bila lavina informacija o stalno rastućem broju obolelih vojnika iz različitih kontingenata NATO na Kosovu usled korišćenja municija sa osiromašenim uranijumom za vreme bombardovanja Jugoslavije. I pre svega, slučaj sa narednikom Danailom Danailovim koji je vraćen odande sa prilično zabrinjavajućim simptomima u svom zdravstvenom kartonu. Bugarski vod je otputovao u Prizren a da nije pre toga upoznat sa "uranijumskim" uputstvom NATO. Uputstvo je stiglo u Ministarstvo odbrane par dana pred njihov odlazak pa nisu stigli da ga prevedu na bugarski.

Policajci koji su otputovali početkom januara takođe nisu imali pojma šta predstavlja municija sa osiromađenim uranijumom i kako utiče na ljudski organizam. Zbog toga ne znaju i kakve se zaštitne mere mogu preduzeti. Nisu prošli instruktažu kod strušnjaka za to. Komanda kontingenta nije raspolagala i informacijom koji su rejoni bivše Jugoslavije bombardovani municijom sa osiromašenim uranijumom.

Bar na tri mesta u nemačkom sektoru na Kosovu gde je smešten i bugarski vod, otkriveni su izvori beta radijacije, tvrdi se u preliminarnim rezultatima Programa OUN očuvanja okolne sredine (UNEP).

U isto vreme ekspertsko proučavanje bugarskih vojnih stručnjaka nije otkrilo radijaciju preko dopustive. Vojni ministar Bojko Noev je svečano objavio da je radijacioni fon na Kosovu za 20% niži nego što je u Sofiji. Biohemijske analize krvi bugarskih vojnika u Suvoj reci kraj Prizrena takođe nisu pokazale neke izmene, dodao je i šef Vojnomedicinske akademije general Rumen Zlatev. "Do ovog trenutka nemamo dokazanih slučajeva oboljenja koje je izazvano ratnim dejstvima, uključujući i slučaj sa narednikom Danailovim", kategorički je izjavio Noev.

Međutim, krajem marta prošle godine narednik Danail Danailov iz prvog bugarskog voda vraćen je u zemlju nakon jake intoksikacije. Lekari u nemačkoj vojnoj bolnici utvrdili su da se radi o rabdomiolizisu - raspadanju sitema mišića. Danailova su u 6 navrata lečili u različitim bolnicama ali uzrok intoksikacije nije utvrđen. 18. januara Danailov je otputovao u nemački grad Ulm gde će proći detaljne analize. Ministar Noev ne smatra da je njegov resor zakasnio sa rešavanjem zdravstvenog problema narednika jer je imao poverenja u bugarske lekare koji su tvrdili da njegovo oboljenje nije prouzrokovano službom na Kosovu. Sada je kosa narednika Danailova pošela da okapa, oseća stalne bolove i mučninu u grudima, malaksalost i stalno se znoji. Od pre izvesnog vremena ima i aritmiju srca, a jetra mu se čas proširuju, čas vraćaju u normalne granice.

Slučaj Danailova datira još iz početka marta 2000. g. Ali je Ministarstvo sakrivalo taj incident skoro dva meseca. Sakrilo je takođe i da je 19 bugarskih mirovnjaka imalo teška respiratorna oboljenja, i da je u krvi nekih od njih pronađena ista hemijska supstanca koja je pronađena i u krvi Danailova - dikumaronon. Bugari koji su služili u bivšoj Jugoslaviji nisu jedini koji imaju neke tegobe u vezi sa tako zvanim balkanskim sindromom.

Prema pisanju štampe u rejonu grada Trn kraj zapadne granice Bugarske koji je bio najbliže teatru ratnih dejstava na Kosovu pre dve godine, ljudi se žale da su nakon bombardovanja većina nij počeli da osećaju bolove u zglobovima, mišićima, leđima. Mnogi od njih pate od astme. Drugi često osećaju malaksalost. Sve više mladih ljudi žali se na bolove u kostima i nogama čak i kada ustaju sa stolice. Slični simptomi karakteristični su za oboljenja koja prouzrokuje osiromašeni uranijum, smatraju stručnjaci.

U selu Glogovica kod Trna koje je udaljeno 3-4 kilometra od mesta gde je za vreme rata pala raketa NATO, za godinu dana 10 ljudi je umrlo od raka. Meštani ne pamte da je nekada zabeležen toliko visok mortalitet. Prema lekarima privatne prakse u Trnu prošle jeseni su oboljenja disajnih organa kod dece doživela pravi bum. Samo u novembru prošle godine u gradskoj bolnici je pregledano 400 devojaka i dečaka sa veoma jakim kašljem i gušenjem. Dijagnoza je glasila veliki kašalj ali su simptomi bili drugačiji, kao kod neke nove vrste oboljenja.

Na pozadini svih tih zabrinjavajućih konstatacija predsednik Petar Stojanov je objavio da nije sklon da saziva Konsultativni savet za nacionalnu bezbednost zbog skandala sa natovskim uranijumskim bombama. Rekao je da će sačekati dok se detaljno ne upozna sa činjenicama koje će mu, kako se on nada, predočiti NATO.

Međutim, mnogi sasvim logično postavljaju pitanje: Zašto je predsednik toliko siguran da će mu iz Brisela reći svu istinu, ako prema njegovim vlastitim priznanjima Sofija nije upozorena niti na upotrebu oružja sa osiromašenim uranijumom, niti na eventualne rizike koje ona kriju.

Drugim rečima, bugarska vlada se trudi da svim sredstvima zaštiti tezu o "ekološki čistom" ratu na Kosovu jer to odgovara bugarskom "civilizacijskom izboru" - pristupanju evroatlantskim strukturama. Još za vreme bombardovanja Srbije žitelji severozapadnih delova Bugarske žalili su se da su neke čudne bolesti napale njihove poljoprivredne proizvode. Ministar okolne sredine Evdokija Maneva je naredila da bude izvršena provera koja je dala negativne rezultate što se tiče prisustva otrovnih ili zaraznih supstanci u vazduhu. Sada bugarska zvanična pozicija pokušava da dokaže da bez obzira na sve što se dešavalo za vreme NATO bombardovanja, ono nije opasno po ljudsko zdravlje ili ekološki fon.

Odkako je izbio skandal, čitava jedna vojska naučnika pokrenula je akciju "opismenjavanja" ne bi li dokazala da je uranijum bezopasan. Međutim, većina Bugara nije sklona da tome veruje. Tim više da i činjenice nekako ne idu na ruku tim naučnim objašnjenjima.

Jednostavno, ljudi su svesni da su ne samo alkohol i cigarete štetni po njihovo zdravlje, nego i način na koji je NATO čitavih 78 dana "čuvao" mir na Kosovu. I još nešto - da bilo šta da se još dogodi, bugarska vlada će i dalje tvrditi da NATO bombardovanja nisu ugrozila ljudsko zdravlje ili ekološki fon zemlje.

Plamen Kulinski (AIM)