Od čega žive kosovski Srbi

Mitrovica, 29.01.2001.

Novčana valuta koja se koristi na Kosovu koristi se u zavisnosti od toga gde žive Albanci, a gde Srbi. Albanci kao zvaničnu valutu koriste nemačku marku, a Srbi (mnogi smatraju da ovim bojkotuju odluku Kušnera o zvaničnoj valuti, odnosno nemačkoj marki) koriste jugoslovenski dinar, ali je u opticcaju i nemačka marka, u zavisnosti da li platu primaju iz Srbije ili rade pri nekoj od međunarodnih organizacija. Slično stanje je i u Kosovskoj Mitrovici. Grad je posle rata podeljen na Severni -koji kontrolišu Srbi i Južni -koji kontrolišu Albanci. Pre rata u Severnom delu Kosovske Mitrovice živelo je oko 4000 Srba, no sada nema zvaničnih podataka koliko se Srba nalazi u ovom delu grada. Pretpostavlja se da ih ima oko 15 hiljada. U ovih 15 hiljada spadaju oni građani koji su oduvek živeli u Severnom delu Kosovske Mitrovice, zatim Srbi iz Južnog dela, raseljena lica iz drugih delova Kosova i pretežno mladi ljudi koji su došli iz Srbije da bi se ovde zaposlili i zaradili. Po mnogo čemu, u ovom delu grada se živi sasvim normalno. Školska nastava se normalno odvija, funkcioniše zdravstvo, rade kiosci, prodavnice, noćni klubovi za mlade...

U školama se odvija redovna nastava, a prosvetni radnici se finansiraju iz Ministarstva za obrazovanje Republike Srbije. Ranije su dobijali novčanu pomoć od strane UNMIK-a, ali je sada ukinuta jer su prosvetni radnici srpske nacionalnosti odbili da potpišu da rade po planovima i programima UNMIK-a. Međutim, to se ne može reći za sve. Od republike Srbije, oni prosvetni radnici koji rade po tim planovima i programima dobijaju punu platu, regres i to u dinarima. Koliko to iznosi, prosvetni radnici odbijaju da kažu, ali dodaju - ''ne žalimo se, dovoljno je''... Neki primaju kosovski dodatak od UNMIK-a, dakle oni koji su potpisali da rade po planu i programu UNMIK-a i po rečima nekih prosvetnih radnika ''to iznosi mnogo više nego fiksna plata koja se dobija iz Srbije''.. Tako se izdržava jedan deo Srba u severnom delu Kosovske Mitrovice, no teško je proceniti o kojem se procentu stanovništva radi. Pre rata je većina Srba radila je u rudarskom Kombinatu ''Trepča'', ali nakon afere sa generalnim direktorom ovog rudnika Novakom Bjelićem i njegovog proterivanja sa Kosova, ovaj je rudnik potpuno zamro. Rudnik su preuzeli francuski vojnici KFOR-a i jedno vreme su radnici ''Trepče''primali od strane KFOR-a pomoć u iznosi od 70 i 80 nemačkih maraka mesečno, u zavisnosti od toga ko je kakvu stručnu spremu i funkciju imao. Međutim, kako kažu radnici ovog Kombinata, pre preuzimanja rudnika od strane francuskih vojnika KFOR-a plate nisu bile ništa bolje, oko 1000 dinara mesečno i to kada prime. ''Pokrao nas je Novak Bjelić'', prošireno je mišljenje među srpskim radnicima. Bilo kako bilo, činjenica je da je jedan deo Srba koji je pre rata radilo u ovom rudniku ostalo bez posla i plate. Od čega sada žive? Snalaze se kako ko može. Neki su otvorili kioske, neki prodaju na pijaci, neki švercuju, a oni manje snalažljivi žive od humanitarne pomoći koja se sastoji u brašnu, ulju, a dobili su i drva za zimu. ''Sreća što ne plaćamo struju i telefon, inače ne znam kako bi preživeli'', kaže jedan od bivših radnika ''Trepče''. Struja i telefon se već plaćaju u većem delu Kosova, (u regijama gde uglavnom žive kosovski Albanci), ali ne i u Severnom delu Kosovske Mitrovice i sevrenom Kosovu. Glavna pošta se nalazi u Južnom delu Kosovske Mitrovice, gde žive Albanci, pa je odlazak tamo da bi se platio neki račun, potpuno isključen. Međutim, više od 15 hiljada telefona je isključeno u ovom delu grada, zbog kako se kaže visokih telefonskih računa. Građani kažu da im niko ne dostavlja telefonske račune. Isti je slučaj sa strujom. ''Niko nam nije doneo račune da bi smo mogli da je platimo'', kaže jedan naš sagovornik.

Zdravstvo u Severnom delu ovog grada besprekorno funkcioniše. Dobri, savremeni aparati nabavljeni su sredstvima raznih donatora. Broj zdravstvenih radnika nije moguće precizirati, ali ono što se zna je da primaju punu platu od Srbije u dinarima i da primaju punu pomoć od UNMIK-a - takozvani kosovski dodatak. Mnogi mladi iz Kosovske Mitrovice, ali i iz Srbije rade u nekoj od međunarodnih organizacija. Mesečno mogu da zarade od 600 do 1 300 nemačkih maraka. Neki su otvorili i svoje lokale, kojih u sevrnom delu Kosovske Mitrovice ima na svakom koraku, koristeći još uvek neuspostavljanje zakona u ovom delu Kosova i Mitrovice. ''Protivpravna izgradnja lokala u ovom gradu se ne može prekinuti, jer ljudi moraju od nečega da žive. Nemaju svi mesečnu platu'', kaže jedan međunarodni zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman. To da nemaju svi posao i mesečni prihod je istina. Može se slobodno reći da skoro polovina stanovništva u Severnom delu Kosovske Mitrovice živi na ivici egzistencije. ''Primorani smo da krademo, da švercujemo, da se bavimo najprljavijim poslovima, kako bi preživeli. Mislite da mene nije sramota zbog toga, ali gladan stomak -moj i moje dece- ne pita za to'', kaže ulična prodavačica cigareta, inače nekada zaposlena kao inženjer u Kombinatu ''Trepča''. Mnogo je , lekara, profesora i inženjera, ljudi sa viskoim obrazovanjem, koji su nakon rata ostali bez posla. Mnogo je njih koji sada rade kao prodavci cigareta, tehničke robe i raznih drugih stvari. Neki od njih rade kao čistači, prodavci u kiocima ili šverceri. ''Neće valjda ovo dugo potrajati. Radiću opet u svojoj profesiji'', kaže profesor srpskog jezika i književnosti koji na ulici prodaje lozove za sreću...

Penzioneri su sada dobili povećanje u visini od 100 dinara. Sada je prosečna penzija u Mitrivici oko 60 nemačkih maraka, što nije dovoljno za hleb i mleko i to za samo prvih deset dana u mesecu. '0Snalazimo se, dobijamo i nešto humanitarne pomoći, skrpim se nekako do kraja meseca'', kaže jedna penzionerka. Život penzionera ni pre rata nije bio dobar, a ni sada nije ništa bolji. Valjda se obistinjuje ona narodna: ''Ko ima imaće, ko nema nikada neće ni imati''...

AIM Mitrovica, Valentina ČUKIĆ