Podrska sa zadrškom

Beograd Jan 25, 2001

Jugoslavija i Zapad

Novim vlastima u SRJ verovatno neće biti teško da ispune većinu brojnih uslova za prijem u Savet Evrope – osim izručenja Miloševića i saradnika Haškom tribunalu

AIM, Beograd, 25. 1. 2001.

Počinje zahtevom za ukidanje smrtne kazne, a završava se zaštitom kulturnog nasledja susednih zemalja. Izmedju se traži podizanje optužnica za politička ubistva, vraćanje otpuštenih profesora i novinara na posao i reforma sudskog sistema. Reč je o uslovima postavljenim SRJ za učlanjenje u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, a pored pomenutih postoji i niz drugih, svrstanih u pet grupa: demokratske reforme, saradnja sa Haškim sudom, mirno rešenje problema na jugu Srbije, kao i izmedju Srbije i Crne Gore, i regionalna saradnja. Ukoliko ih ispuni, SRJ bi do kraja godine mogla da postane punopravni član Saveta Evrope.

I mada je na zasedanju Skupštine 23. januara odluka o dodeljivanju Jugoslaviji statusa specijalnog gosta doneta jednoglasno, gostovanje jugoslovenske delegacije upak nije prošlo bez incidenta. Pozdravljajući jugoslovensku delegaciju na čelu sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom Saveznog veća jugoslovenske skupštine, i ističući "ogroman značaj pobede Demokratske opozicije Srbije i Vojislava Koštunice", predsednik Parlamentarne skupštine SE lord Rasel Džonson naglasio je da iz dobrodošlice izuzima onog člana jugoslovenske delegacije koji dolazi iz Socijalističke partije Srbije. Delegacija je, kao što je to uobičajeno, odražavala sastav jugoslovenskog parlamenta, a Mićunović je saopštio da će tako biti i ubuduće.

Incident ipak nije umanjio Mićunovićevo zadovoljstvo što "sada možemo da kažemo da hodamo s Evropom". Upitan o postavljenim uslovima, odgovorio je da su preporuke SE "vrlo dobre", te da novi zakoni o amnestiji i državljanstvu mogu biti usvojeni već na februarskom zasedanju jugoslovenskog parlamenta, dok bi krivični zakon i zakon o nacionalnim manjinama mogli stići u prvoj polovini godine. Ukidanje smrtne kazne ne bi trebalo da bude sporno, kao ni garantovanje gradjanskih, ekonomskih, socijalnih i ekoloških prava.

Vlasti u SRJ će verovatno položiti i ispit o odnosima u federaciji. Od njih se traži da nastave dijalog i pronadju mirno rešenje. Ovo prvo za dvojicu najuticajnijih političara Vojislava Koštunicu (predsednika SRJ) i Zorana Djindjića, (premijera Srbije) nikad nije bilo sporno, a ono drugo ipak ne zavisi samo od njih.

Saradnja s Haškim tribunalom je, medjutim, sasvim druga priča. Ukratko, traži se hapšenje i isporučivanje bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, a nove jugoslovenske vlasti dosad nisu izrazile spremnost za tako nešto. Uslov zvani "podizanje optužnica za politička ubistva, otmice, mučenja, protivzakonita hapšenja i nasilje prema političkim protivnicima", Mićunović je u intervjuu "Danasu" prokomentarisao rečima da se moraju saopštiti i neprijatne istine koje mogu da pogode narode, partije i pojedince, jer neće biti politički zdrave nacije ukoliko se ne omogući stvarni prikaz neposredne istorije.

Ako je neko posle ovog pomislio da sad samo Evropa postavlja uslove SRJ, a da je sa Amerikancima sve u redu – pogrešio je. Kao i obično, američka uslovljavanja su komplikovanija. Ono što se pre nekoliko dana videlo na površini je da je bivši predsednik SAD poslednjeg dana svog mandata uknuo nešto što je jugoslovenski šef diplomatije Goran Svilanović nazvao "dobrim delom sankcija našoj zemlji". Šta to (ni)su ukinuli?

Kako objašnjava Jovan Teokarević iz beogradskog Instituta za evropske studije, nisu srušili čuveni spoljni zid sankcija prema Srbiji i nisu oslobodili 400 miliona dolara na već godinama zamrznutim računima (to će izgleda sačekati do ispunjavanja uslova Haškog tribunala o izručenju ratnih zločinaca). Jesu, medjutim, podigli trgovinske i finansijske sankcije, odnosno legalizovali američko-jugoslovensku trgovinu i omogućili finansijske transakcije izmedju dve zemlje (od kraja aprila

  1. do prošlog petka svaki uvoz iz SAD ili izvoz u tu zemlju bio je zabranjen). Odluka o ukidanju kaznenih mera protiv Srbije dopunjena je, medjutim "ciljnim sankcijama" prema 82 osobe iz Srbije i Republike Srpske. Za bilo kakvu ekonomsku saradnju sa njima preti se visokim novčanim i zatvorskim kaznama, njihova imovina u SAD je "zamrznuta", a oni sami ne mogu da dobiju vize za ulazak u tu zemlju.

Ko su ti ljudi?

Milošević, razume se; sedam članova njegove porodice; 37 bankara i biznismena;14 političara iz vladajuće garniture bivšeg predsednika; 23 osobe iz Srbije i Republike Srpske optužene za ratne zločine. Tako je dobijen šarolik spisak na kojem su i Borka Vučić, legendarna Miloševićeva bankarka, Bogoljub Karić rodonačelnik čuvene srpske poslovne i porodične imperije, neki članovi familije Milošević za koje većina gradjana Srbije nikad nije čula (recimo, osoba evidentirana kao "Milošević Milanka, snaha"), pa onda recimo Milan Lukić, počinilac jednog od najjezivijih zločina tokom rata u Bosni – otmice i ubistva putnika iz voza u Štrpcima, pa drugi manje poznati zločinci, pa Jezdimir Vasiljević, bankar (čuveni gazda-Jezda), Rade Marković koji je i sad šef državne bezbednosti Srbije, Dušan Vlatković, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije. Sve te ljude i ostale sa spiska Stejt department svrstava u najznačajnije saradnike bivšeg predsednika Miloševića. Većina od njih do obelodanjivanja Klintonovog spiska verovatno nije bila svesna da su zločinci toliko visokog ranga. U obrazloženju kojeg je bivši američki predsednik poslao Kongresu naime piše da "Slobodan Milošević i osobe sa spiska za produžene sankcije predstavljaju izuzetnu pretnju nacionalnim interesima SAD".

Roksanda Ninčić (AIM)