Privremeni Ustav

Priština, 24.01.2001.

Kosovo bi ubrzo moglo da dobije i svoj Ustav, ali se još uvek nezna ko će ga sastaviti. Međunarodni zvaničnici kažu da su Kontakt grupa, G - 8 i velika Petorica potvrdili da je osnovana Radna grupa, koja će pripremiti Privremeni Ustav za Kosovo. U prvom redu, Ustav kao najviši pravni akt jedne zemlje, neophodan je za stvaranje potrebnog zakonodavnog prostora za sazivanje i organizovanje opštih izbora na Kosovu, najavljeni za ovu godinu. Ali, još pre početka rada na sastavljanju tog zakonskog okvira (barem ono što je poznato javno), iskrsli su problemi oko toga kako će se on nazvati. Bivši administrator za Kosovo Bernar Kušner, još je u prvom polugodištu 2001. godine najavljivao da će se ''doneti nekakav Pakt za samoupravu na Kosovu'', koji bi popunio jaz stvoren nedostatakom Ustava i koji bi po njemu ''obezbeđivao ostvarivanje supstancijalne autonomije'' predviđene Rezolucijom 12 44 Saveta bezbednosti OUN. Čak je on svojevremeno najavio i kampanju, kako bi se građanima Kosova objasnilo šta podrazumeva supstancijalna autonomija, ali i ''Pakt'' koji je povezan sa njom. Ipak, preduzeta na početku predizborne kampanje za opštinske izbore od 28. oktobra, kampanja gospodina Kušnera se pretvorila u pripremu terena za slobodne i nenasilne izbore. Kosovski pravnici stalno su istrajavali na tome da je ''nedostatak Ustava takoreći u potpunosti blokirao rad na stvaranju novog zakonodavstva na Kosovu, jer je on najviši pravni akt i osnova za donošenje svih drugih zakona na Kosovu, bilo da se radi o sistemskim ili pak o drugim zakonima kojima se regulišu razna pitanja unutar jednog društva''...

Pitanje Ustava tokom jednog perioda kao da je zaboravljeno, ali ponovni početak rasprave oko organizovanja opštih izbora na Kosovu oživelo je i debate o pravnom okviru izgradnje institucija na Kosovu. Međunarodni zvaničnici kažu da on u stvari neće biti pravi Ustav, već svojevrstan ''paket regulativa''. Prva stvar koja pada u oči od početka rasprave oko ''Ustava'' bilo je prevazilaženje svih predviđanja Konferencije u Rambujeu, iako je upravo ta Konferencija poslužila kao temelj za stvaranje administrativnih struktura u posleratnom Kosovu. Na toj formuli je s početka istrajavao zvanični Vašington, ocenjujući da ''iskustvo iz Rambujea izgleda da je lako adaptirajuće u stvorenim okolnostima na Kosovu, nakon intervencije NATO''. Međutim, u samoj Kontakt grupi (koja se inače bavila ovim pitanjem), povećan je otpor prema ovoj formuli koja je ''gladila'' zahteve Albanaca za ''nezavisnošću Kosova'', a kako se tvrdilo, ''dinamika stvaranja demokratske vlasti na Kosovu neminovno vodi ka nezavisnosti Kosova''. Obrazloženja država koje su se protivile formuli iz Rambujea su se oslanjale na ''nedostatak poboljšanja bezbedonosnog stanja na Kosovu''. Ipak, stvaranje zakonskog okvira za Kosovo bio je i ostao neophodan, te zato i izgleda da su ''veliki postigli neki kompromis'', a doskorašnji administrator za Kosovo Bernar Kušner je izneo pred Administrativnim većem Kosova dva predloga za taj zakonski okvir. Jedan od tih predloga je sačinjen od strane četiri švajcarska pravnika, dok se za drugi kaže da je nova varijanta američkog predloga koji nije prošao na prvom susretu Kontakt grupe.

Kosovske političke snage kažu da su osnovale svoje radnje grupe koje će razmotriti iznete predloge, no izgleda da oni mogu samo da neke od njih modifikuju, ali da se ipak ne veruje da mogu da izvrše i suštinske promene. Za sada je jedno jasno: Novi zakonski okvir neće nositi naziv ''Prelazni Ustav'', a ono što se stalno ponavlja - da ''vlast treba da pređe u ruke kosovara'', izgleda da se neće realizovati ni novim zakonskim okvirom. I dalje će Misija OUN (UNMIK) zadržati snažnu ulogu, čak izgleda i osnažujući je ovim ''Ustavom''...

U dokumentu ponuđenom od strane švajcarskih pravnika se kaže da ''uzimajući u obzir sadašnji status Kosova, ovaj dokument ne može biti i pravi Ustav u smislu temeljnog zakona jedne suverene države''. Ipak, čitav predlog je prožet terminom ''Privremeni ustavni okviri''. Temeljne dispozicije ovog nazovimo ga ''Nacrtom Ustava'', u prvom redu predviđaju kompetencije i ograničenja samouprave na Kosovu, ulogu lokalnih vlada, multietnički i višejezički karakter, kao i nepovredivost granica Kosova. ''Privremeni ustavni okviri'' ne promovišu ideju većine i manjine ili državotvornih naroda, već je želji građana da sebe organizuju na jezičkim osnovama posvećen veoma ozbiljan pristup. Iako se kao zvanični jezici predviđaju albanski i srpski, i druge etnike zajednice će imati mogućnost korišćenja svog jezika kao javnog i zvaničnog, ukoliko čine više od pet odsto stanovništva u opštini. Sigurno je da će kao otvorena pitanja i oko kojih će se lomiti koplja biti odnosi sa inostranstvom i vojska Kosova, koja za sada u međunarodnim predlozima odražavaju činjenicu da ''Kosovo nije nezavisna država''. U prvom predlogu se kaže da će Zaštitne trupe Kosova i dalje delovati kao civilna organizacija pod nadgledanjem međunarodnih struktura i decidno piše da ''Kosovo nema vojsku''. Nadgledajuća uloga, čak sa pravom veta, sačuvana je za posebnog predstavnika Generalnog sekretara OUN ili ovde poznatog kao administratora civilne Misije. S druge strane, sistem vlasti se usredsređuje na Skupštinu Kosova, smanjujući tako opasnost od stvaranja suviše snažnog lidera, ali i stvarajući mogućnosti za šire uključivanje svih političkih snaga i određenih političkih i etničkih grupa. Ovi okviri predviđaju i mogućnst predstavljanja jezičkih grupa u skupštini, vladi i pravosuđu.

Bilo kako bilo, stvaranje ovog zakonskog okvira je postalo neizbežno, u prvom redu zbog opštih izbora koji bi trebalo da se na Kosovu održe tokom ove godine. Američki senator Joseph Biden, predsednik Komisije za spoljnu politiku u američkom senatu je tokom posete Kosovu rekao da ''kosovari treba da znaju za kakve će organe glasati na opštim izborima, kakve će kompetencije i vlast imati ti organi, pre nego što se bude krenulo u glasačke centre''. I novi administrator za Kosovo Hans Haeckerup je rekao da će ''odrediti datum izbora onda kada bude jasno za šta će se glasati''.

Obično u izjavama međunarodnih predstavnika,ali i domaćih, kaže se da se o definitivnom političkom statusu Kosova ne može raspravljati pre nego što Kosovo bude imalo svoje legitimne organe koji bi predstavljali njegove interese.

Kosovo ima ''gorko'' iskustvo sa svojim dosadašnjim Ustavima. Iako zaostalo i bez istinske ''vlasti'' nakon Drugog svetskog rata, Kosovo je imalo nekoliko Ustava koji su sukcesivno, sve do 1989. godine beležili male korake njegove evolucije u jedan poseban entitet unutar granica bivše Titove Jugoslavije. Najfamozniji Ustav bio je onaj iz 1974. godine, kojim je Kosovo bilo dobilo autonomni status. Nakon ovog Ustava, kako ovde tvrde neki krugovi, Kosovo je doživelo i jedinu fazu izgradnje i napretka. Međutim,

1. godine, ovaj Ustav je ukinuo režim Slobodana Miloševića, koji je Kosovu oduzeo pravo na Ustav i kada je dozvoljen samo Statut, po kojem su se određivala prava Kosova.

Početkom '90-tih godina Albanci su sami napisali Ustav poznat kao Kačanički Ustav, kojim su proglasili Kosovo - Republiku, ali on nije nikada prihvaćen od strane međunarodne zajednice. ''Ništa zato, kažu oni, barem je bio Ustav otpora, a sada se Kosovu treba doneti novi Ustav koji bi bio u koraku sa novim trendovima političkog razvoja.

Međutim, novi trendovi još uvek ne prihvataju pravi ''Ustav'' za Kosovo...

AIM Priština, Besnik BALA