Jožef Kasa u vladi Srbije

Kome smetaju Madjari u Vojvodini

Sa ocenom da su nacionalistički napadi na Madjare učestali i da se "ne mogu tretirati kao slučajna pojava" predsednik najjače stranke vojvodjanskih Madjara naglo promenio taktički pristup dijalogu sa vlastima o "otvorenim pitanjima", i prihvatio vicepremijersko mesto u Vladi Srbije

AIM, Beograd, 23. 1. 2001.

Visoki predstavnik Koštunicine stranke u vojvodjanskom palamentu nedavno i javno demonstrirao svoj "šok" i napustio skupštinsku salu, kada je poslanik Saveza vojvodjanskih Madjara iskoristio svoje ustavno pravo da za govornicom progovori na maternjem jeziku. Skandal se dogodio u sred rasprave o proširivanju prava u službenoj upotrebi jezika. Iz stranke Jožefa Kase, predsednika SVM, poručuju kako je uvodjenje recimo dvojezičnih izvoda iz matične knjige samo prvi korak u procesu proširivanja manjinskih prava. Nekako istovremeno i lideru SVM su počele da stižu anonimne pretnje a bilo je i još nacionalističkih ispada na račun Madjara. Savez vojvodjanskih Madjara je inače jedina madjarska stranka koja je ušla u DOS i izborila se za svoje poslanike u saveznom i republičkom parlamentu.

Nema, doduše, lider SVM ni preteranih romantičarskih iluzija, pa tako valja i tumačiti ocene da "za sada samo u Vojvodini postoje iskreni saveznici" za posao oko manjinskih pravai da se "ne može računati na brz i spektakularan uspeh".

Ipak, Kasa dobro zna dve stvari. Najpre, da će ozvaničenje statusa Jugoslavije kao specijalnog gosta u Evropskom savetu besumnje morati da znači i prihvatanje nekih standarda i uzusa Evrope u manjinskim pravima. I drugo, da je stigla "istorijska prilika" da na delu proveri demokratičnost nove domaće demokratske vlasti i kod nje izvaga i onu svoju stranačku "težinu u DOS-u". Tako valja i razumeti Kasinu novogodišnju čestitku Vojislavu Koštunici i Zoranu Djindjiću, kojom je zatražio otvaranje ozbiljnog dijaloga sa vlastima Jugoslavije i Srbije o takozvanim nerešenim pitanjima etničkih zajednica, odnosno vojvodjanskih Madjara.

Pre tačno četiri godine novogodišnje želje gotovo na identičan način Kasa je izneo tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću, a čitavih godinu dana potom čekao da se ostvare obećanja sa kanabeta. Da bi, onda, krajem 1998. javno sunarodnicima poručio da "ne možemo širiti iluzije, sa tom vlašću i da Madjari ne treba da se nadaju rešenju svojih problema".Tada je , najavio da će "razgovarati sa onima koji to sa nama budu hteli".

Sada je, sa poštovanja vrednim doprinosom zajedničkoj pobedi DOS-a, 17 poslanika u vojvodjanskoj skupštini, šest u republičkoj i tri u saveznoj i neporecivom činjenicom da su vojvodjanski Madjari za promene glasali u najvišim procentima, ponovo kod predsedničkog kanabeta, ovog puta Koštunicinog. Susret je juče okončan na obostrano zadovoljstvo uz zaključak da je potrebno što pre izgraditi zakonsku regulativu za poštovanje prava manjina.

"Koštunica je nacionalista koliko i ja. U političkom delovanju SVM najvažnija su pitanja vezana za položaj Madjara. Koštunica je nacionalista u pozitivnom smislu. Ja ne želim da budem Srbin, on ne želi da bude Madjar, ali mi poštujemo jedan drugoga" - objašnjavao je Kasa svojim biračima uoči septembarskih izbora i uveravao ih: "u ovom trenutku nama je najvažnije što je Koštunica otvoren za dijalog i što iskreno želi da reši pitanje nacionalnih manjina". Još je današnjem predsedniku države, koji ovih dana ponovo čita Kasin stranački koncept o samopuravi nacionalnih zajednica, tada komplimentirao i u odnosu na druge "dosovske" lidere da je "on bio jedini koji je ozbiljno proučio ovaj dokument".

Postizborno i vreme konačnog konstituisanja organa vlasti je stiglo, Kasa je smatra da je njegova stranka postala nezaobilazni faktor na političkoj sceni zemlje, i da je vreme da se za nerešena manjinska pitanja dobiju odgovori, i da njegov stranački koncept o manjinskoj samoupravi konačno bude na stolu. Uveren u apsolutni prioret takve svoje zadaće – a biće i odgovornosti, nakon godina čekanja da se demokratske promene dogode –sve je tome podredio. Otuda je još do nedavno javno tvrdio, čak i nakon susreta sa Zoranom Djindjićem, da neće prihvatiti nikakvo funkcionersko mesto u Djindjićevoj vladi, kao što je ranije odbio i Ministarstvo za privredu u saveznoj, pozivajući se na čvrstu i nepokolebljivu procenu svoje stranke "da se još nisu stekli potrebni preduslovi za direktno učešće SVM u vladi" pre nego što se razvije dijalog sa srpskim i jugoslovenskim vlastima o njegovim manjinskim zahtevima.

Šta se onda dogodilo? Kada je samo nekoliko dana nakon uveravanja da će se tog stava držati "jer mi u SVM ne donosimo odluke za 24 časa, već sistematski, promišljeno" ipak obznanio da prihvata kandidaturu za mesto podpredsednika koje mu je Djindjić ponudio u republičkoj vladi. Izgleda da je sa učestalim nacionalističkim napadim na Madjare koji se "ne mogu tretirati kao slučajna pojava" predsednik najjače stranke vojvodjanskih Madjara naglo promenio taktički pristup dijalogu sa vlastima o "otvorenim pitanjima", i prihvatio vicepremijersko mesto u Vladi Srbije. Njegova stranka, tumači taj obrt najsvežijom procenom: da ulazak u Vladu jeste odredjeni rizik, ali da su moguće koristi veće od rizika, jer će se biti bliže političkim dogadjajima i imati više mogućnosti da se skrene pažnja na činjenicu da je ovo i dalje multietničko i multikonfesionalno društvo koje ima odredjene probleme koje treba rešavati.

I ma koliko se teško može osporiti i logika "što bliže vatri to verovatno toplije" u Kasinim ocenama dominira stav da "preko SVM, Madjari su u situaciji da budu deo vlasti, a ne njen instrument, i da na taj način utiču na razvoj sopstvene sudbine". Biće, medjutim, da su na taktički obrt uticali i dogadjaji u poslednje vreme, i to oni zbog kojih Kasa konstatuje da se "nešto dešava na polju nacionalne netrpeljivosti prema Madjarima". Nije nevažno što je dopisujući se sa Koštunicom o takvom utisku obavestio i predsednika SRJ, pa još primetio i da su posle demokratskih promena u Jugoslaviji "pojačani" pritisci na vojvodjanske Madjare. Kasa upozorava da nepoverenje prema njegovim sunarodnicima pre svega oživljavaju oni koji još nisu svesni toga da je Miloševićev nacionalistički režim pao. Nije štedeo sasvim ni predsednikove stranačke kolege, izrazivši nezadovoljstvo što, pored Šešeljeve SRS, i "neki članovi DSS žele da izazovu protivurečnosti izmedju vojvodjanskih Srba i Madjara".

Ako i nisu opšta pojava, Kasa veruje da se ne mogu smatrati ni pojedinačnim incidentima verbalna zastrašivanja Srba sa govornice i saveznog parlemanta "madjarskom opasnošću i pretenzijama" od strane - izgleda već dežurnog za takve teme - dr Živorada Smiljanića, čelnika vojvodjanskih socijalista, kao uostalom ni vojvodjansko skupštinsko ponašanje pojedinih DSS-ovaca, po kojem ćemo "nakon aprilskog popisa stanovništva videti koliko je Vojvodina uopšte multietnička..." Primeri uskraćivanja madjarskog radijskog programa u Zrenjaninu zbog novogodišnje-božićnog programskog maratona na srpskom ("pa šta, Madjari ionako razumeju srpski"), ili prefarbano ime Subotice na ulazu u grad gde je bilo ispisano madjarskim nazivom i pravopisom, samo dodatno uveravaju Kasu "da se nešto dešava".

Da ne govorimo o nedavnom patološkom izlivu šovizima i mračnjaštva u elektronskom pretećem pismu koje je Kasi stiglo u ime navodnog "Srpskog oslobodilačkog pokreta: Slobodna Subotica" od "Srbende iz Subotice" kao pošiljaoca, a koje je stiglo, po preliminarnim istragama, navodno, sa provajdera Narodne banke Jugoslavije. U njemu se Madjarima poručuje da treba da idu u Budimpeštu, a Kasi da će završiti "sa metkom u glavi" ukoliko ne podnese ostavku, a da će Hrvate "zaklati". Tim povodom je i savezni ministar za manjine Rasim Ljajić doputovao do Subotice da tamošnjem gradonačelniku Kasi uputi moralnu i političku podršku, i izrazi zabrinutost izbornim rezultatima, po kojima 15 odsto gradjana poverenje poklanja ekstremnim političkim snagama, uz apostrofiranje SRS i SSJ.

U ove "tendencije" spada i činjenica da se lider SVM našao u verbalnom klinču sa otporaškim "uterivačima istine" povodom nekih subotičkih opštinskih investicija, a što je naišlo na priličan odjek u javnosti. Njegova stranka se našla i na vetrometini sunarodničkih i medijskih prozivanja, pa i grupe madjarskih intelektualaca, koji traže da se njegova partija odrekne dominantne pozicije u novinskoj kući koja izdaje dnevnik "Madjar so". Kasa je najavio povlačenje svojih ljudi iz ove novinske kuće. Otuda je najnoviju odluku Jožefa Kase o prihvatanju ulaska u vladu Srbije možda lakše razumeti, pogotovu što Kasa i odsta smatra da je u pitanju "orkestrirana kampanja protiv SVM", da bokove ipak treba ogrejati "blizinom vatre" srpske vlasti, i da manjinske probleme demokratija ne rešava sama od sebe.

Žužana Serenčeš (AIM)