U sirotinji je problem, ne u hlebu!

AIM Skopje, 21.01.2001

Makedoniju ovih dana potresaju tektonskom jacinom razne afere. Sve zajedno nisu izazvale tako burnu reakciju naroda, kao sto su to ucinile, poput “groma iz vedra neba” nove cene proizvoda sto zivot znace – brasna i hleba.

Na samom startu Nove 2001 Godine makedonska vlada je odobrila nove cene osnovnih prehrambenih proizvoda, brasna i hleba. Bile su na ledu punih pet godina i cuvale socijalni mir u zemlji. Vlada ih je sada, na pocetku novog veka, u skladu sa principima trzisne ekonomije i svog reformskog kursa, oslobodila stega. Dozvolila je njihovu potpunu liberalizaciju, obecavsi mlinarima i pekarima da ce sistemskim merama stvoriti uslove za njihovo normalnije poslovanje i samim tim spreciti dalji rast cena tih artikala. To obecanje, kojem su proizvodjaci, za sada poverovali, bilo je osnova da smanje “apetite” i da umesto trazenih 60, cene povecaju cetiri puta manje. Ako se uzme u obzir i tome doda porez na dodatnu vrednost, onda povecanje cena iznosi oko 20 procenata.

Tako sada, od 15 januara, kilogram brasna tipa 500, najcesce koriscenog u Makedoniji, umesto 19,5 kosta 23 denara. Vekna hleba napravljena od njega, teska 600 grama, se prodaje ne po 20, vec po 28 denara, ili 0,87 feninga. Potsetimo, jedna marka ovde trenutno ima vrednost 32 denara. Nove cene imaju i ostale vrste brasna namenjene za ishranu ljudi i stoke, kao i razne vrste hleba, peciva, slatkisa i ostalih mlinsko-pekarskih proizvoda. Ovako su se dogovorili u Privrednoj Komori proizvodjaci. Ali, dogovoreno se razlicito primenjuje. U zemlji vlada pravo sarenilo cena i tezine vekni, jer svako od mlinara i pekara, kalkulira na osnovu zaliha sa kojima raspolaze. Oni koji su nedavno, od socijalaca i izbeglica nabavili vece kolicine jeftinog humanitarnog brasna, sada hleb prodaju po nizim cenama. Pojava je uocljivija u gradovima unutrasnjosti, nego u Skoplju. Sirotinja je blagosilja, a konkurenti optuzuju za nelojalnost, jer oni koriste brasno napravljeno od domace ili od uvezene psenice.

Medjutim, ni to nije dovoljno da smiri uznemirene duhove medju 90% stanovnistva koje nove cene hleba dozivljava kao atak na vlastiti, uglavnom skromni budzet, i to sa velikim ogorcenjem.

Toliko je toga do sada ovde dobijalo nove vise cene, benzin, struja, voda, parno grijanje, telefon da su ljudi bili gotovo “oguglali”. Povecanje cena hleba ih je, medjutim, drasticno pogodilo i izazvalo lavinu gneva za koju je tesko proceniti gde ce pasti i kada ce se zaustaviti.

Obrazlozenja proizvodjaca je malo ko spreman da slusa i prihvati. A oni tvrde da vise “nemaju kud” i da jednostavno cene moraju korigovati na vise, da bi preziveli. Jer, kako podvlace, proteklih pet godina su bili izlozeni raznim turbulencijama trzista i drasticnom povecanju svih imputa u proizvodnji. Na njihova ledja su pala sva poskupljenja struje, kumulativno iznose cak 60%, zatim goriva koje je u odnosu na 1995 godinu, sada skuplje za 92,86%, inflacija od 1997 godine, koja je iznosila 16%, troskovi transporta i izdataka za amortizaciju koji su povecani za cetvrtinu, kursne razlike denar- dolar, koje su krajem 2000 godine bile 72% vece nego 1995, kada su zadnji put bile povecane cene brasna i hleba.

Makedonija domacom proizvodnjom psenice zadovoljava 60% vlastitih potreba, a 40 procenata zita uvozi. Od proslogodisnje zetve do danas zvanicno nije nabavljen ni gram uvoznog zita, zalihe domace psenice su pri kraju, pa je i to jedan od razloga za ovo januarsko povecanje cena, isticu menadjeri skopskog ”Zito-luksa”, najveceg proizvodjaca hleba u zemlji. Tvrde da im novoodobrene cene nisu dovoljne, jer rentabilno poslovanje obezbedjuje samo cena od najmanje jedne marke za veknu polubelog hleba. Od daljih poteza vlade, kazu, zavisice i njihovo dalje ponasanje. Dakle, ni nova povecanja cena hleba nisu iskljucena.

Glas naroda pokusava da stisa Sindikat i Unija potrosaca koji smatraju da je vlada izabrala “lose vreme” za odobrenje trazene korekcija cena hleba nasusnoga.

Sirotinja je ovde vec mesecima drasticno u porastu. Poslednje analize statisticara i sociologa potvrdjuju da u zemlji jedva sastavlja kraj s krajem oko 380 hiljada gradjana, ili 23% celokupnog stanovnistva. Najveci broj njih, 47,5% su nezaposleni, zatim dolaze oni bez obrazovanja 38,7%, a ostatak su seoska sirotinja. Svi oni nemaju dovoljno novca da zadovolje osnovne zivotne potrebe. Dodaju li se tome podaci o ukupnoj rekordnoj nezaposlenosti u zemlji, cela armija od 360 hiljada ljudi je sa prosecno 50 DM mesecno, na “drzavnim jaslama”. To vazi i za 220 hiljada penzionera.U taj kos spada i 150 hiljada, vecinom mladih primoranih da rade “na crno”, te 18,8 posto onih koji rade neredovno primaju plate. Onda slika bede u Makedoniji postaje mnogo preciznija i jasnija.

U sirotinji je problem, ne u hlebu, ocenjuju analiticari. Posebno zabrinjava podatak koji su dobili sociolozi sprovodeci krajem 2000 godine anketu medju stanovnistvom. Saznali su da cak pola njih sebe smatra pukom sirotinjom. Ti ljudi su ubedjeni da im je kvalitet zivljenja, u poredjenju sa stanjem pre deset godina, pao na tako niske grane, zbog “negativnih ekonomsko-politickih procesa u zemlji, a ne zbog manjka ulozenog rada i postignutih rezultata”. Kao glavne krivce navode ”tranzicione promene i lose sprovedene strukturne reforme”.

Statisticari su izracunali da je pocetkom 1990 godine jedna prosecna porodica u Makedoniji od ukupnih primanja za hranu izdvajala 44,2%, za odecu 7,7%, za pokucstvo 3,8%, za obrazovanje, kulturu i ostalo 5,7 procenata zaradjenog novca. Pred kraj decenije,1999 - te, troskovi za hranu su dostizali 44,3%, a svi ostali izdatci su bili prepolovljeni. Za 2000 godinu podatci jos nisu objavljeni.

Ono sto se sa sigurnoscu zna to je da ce sada jedna prosecna cetvoroclana porodica, samo za po dve vekne hleba dnevno, morati da daje 1200 denara, sto je jedna petina prosecne makedonske plate, koja, samo uz malo maste, dostize 300 DM, upozoravaju u Vecu Saveza Sindikata Makedonije. Najteze ce nesumljivo biti onim gradjanima koji primaju socijalnu pomoc, jer jednostavno nemaju od cega da zive.Takvih je na kraju prosle godine zvanicno bilo 75 hiljada, a nezvanicno, oko 100 hiljada porodica.

Sindikat i Unija potrosaca Makedonije su uputili vladi protest i trazili od nje da pod hitno intervenise. Ili da potera cene u “rikverc”, ili da proizvodjacima brasna da zito iz robnih rezervi, kako bi jos koji mesec gradjanima bio dostupan jeftiniji hleb. U suprotnom, najavljuju organizovanje strajkova gladnih i poziv na gradjansku neposlusnost.

Vlada je to ocenila ultimatumom i energicno ga, po recima portparola Antonija Milososkog, odbila. Obecane stimulativne sistemske mere koje ce pomoci mlinsko-pekarskoj industriji da prezivi ce brzo biti donete, najavio je ministar poljoprivrede Marjan Djorcev. Prvo ce biti smanjen, naglasio je, personalni porez na dohodak sa 23 na 15 procenata, a pitanje dana je kada ce proizvodjacima brasna biti stavljeno na raspolaganje 50 tona jeftine psenice. Iz robnih rezervi ili uvoza, nije precizirao. Ta kolicina je, saznajemo, dovoljna za proizvodnju hleba naredna dva i po meseca.

Analiticari upozoravaju, da je zbog losih hidroloskih prilika stanje psenice u Makedoniji, koja je i ove sezone, kao i prethodnih nekoliko godina, zasijana na oko 120 hiljada hektara, trenutno krajnje nezadovoljavajuce. Upiru poglede ka nebu i strahuju da ce ovogodisnja zetva biti slabija nego ikada, zadnjih dvadesetak godina. Stoga potsecaju vladu da bi bilo pozeljno da na vreme misli na to i da preduzima blagovremeno, ne samo kratkorocne, vec i dugorocne mere za povecanje domace proizvodnje hlebnog zita, bez koje dugo nece moci da se omoguci stabilizacija cena na trzistu osnovnih prehrambenih proizvoda, brasna i hleba. Pozitivnim smatraju ovonedeljno potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Taj dokumenat ce omoguciti da se domace vino i duvan, pod povoljnim uslovima “trampe” za zito.

Dok se sve ovo bude realizovalo, kakav-takav socijalni mir ce se nekako odrzavati, prognoziraju optimisti. A sta ako bude suprotno?

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA