AIM Junior: Upotreba albanskoj jezika u parlamentu

Skoplje, 17.01.2001.

Navršava se takoreći jedna decenija, a u Makedoniji još uvek nije postignut nikakav kompromis oko donošenja novog pravilnika rada makedonskog parlamenta. Sa nekim izmenama i dopunama, poslanici još uvek rade na osnovu Pravilnika usvojenog još '80-tih godina. I ako su dva prethodna sastava parlamenta Makedonije zbog nepronalaženja kompromisa između bivših partnera vladine koalicije (SDSM i partije PDP) formirali posebnu Komisiju za ovo pitanje, to ipak nije učinjeno. Međutim, kako se stvari kreću, izgleda da će ovo pitanje morati još da čeka, jer sva je prilika da ni aktuleni partneri u vladinoj koliciji neće imati snage za rešavanje ovog pitanja.

Glavni problem koji se ne može prevazići je insistiranje albanskih partija s jedne strane i onih makedonskih s druge, koje se protive korišćenju jezika nacionalnosti za govornicom republičkog parlamenta. Albanska partija koja je partner u vladinoj kolaliciji (PDSH) ali i ona u opoziciji (PDP), istrajavaju na stavu da se upotreba albanskog jezika mora dozvoliti. Među brojnim argumentima koji oni navode u prilog ovome je i taj da je upotreba jezika bila dozvoljena u vreme bivšeg komunističkog sistema. Dakle, zabrana upotrebe albanskog jezika je sankcionisana početkom '90-tih godina, odnosno intervencijom odredbe starog (aktulenog) pravilnika, gde se dozvoljavala upotreba albanskog jezika i sankcioniše se na decidan način da se sa govornice parlamenta može raspravljati samo na makedonskom jeziku. Interesantno je napomenuti da je na prvom konstitutivnom sastanku trećeg pluralnog parlamenta Makedonije, bivši predsednik parlamenta Savo Klimovski, tada tek izabran, obećao da će se veoma brzo doneti novi Pravilnik rada ove institucije.

Ne jednom mitingu u Tetovu, odmah nakon završetka lokalnih izbora, potredsednik Albanske demokratske partije, inače partije koja participira u vladinoj koaliciji, pred prisutnima je jasno izneo stav da će se ''do Nove godine doneti pravilnik o radu parlamenta i da će albanski jezik biti korišćen u ovoj najvišoj pravno - zakonodavnoj instituciji''. Nekoliko dana pre ove izjave, što se tiče donošenja ovog pravilnika, dakle Nove godine, isto je najavio i predsednik Komisije za pitanje pravilnika pri makedonskom parlamentu, poslanik Goran Nevenovski. Ova izjava Menduha Thacija je naišla na oštre reakcije među predstavnicima makedonskih partija koji u obrazloženju navode da to ne dozvoljava Ustav. Nije jasno da li se gore navedena izjava gospodina Thacija zasniva na nekom prethodnom sporazumu između trojice partnera u vladinoj koaliciji ili je to samo obećanje koje ''ima prođu''.

Jedan od poslanika druge, albanske opozicione partije tj. PPD Marsel Bilalli, odgovarajući na pitanje oko ovog problema kaže da ''i ovo kao i brojna druga pitanja o kojima trubi PDSH su samo obmane lidera PDSH i tiču se političkog markentinga, jer, ova partija i dve makedonske partije u Vladi nemaju nikakav sporazum oko donošenja novog pravilnika u cilju dozvoljavanja korišćenja albanskog jezika''. S druge strane, koordinator PDSH Zamir Dika tvrdi suprotno, potencirajući da postoji ''džentlmenski sporazum da se u narednom pravilniku dozvoli i upotreba albanskog jezika, ali da sadašnji trenutak nije najpogodniji za otvaranje ovog pitanja''. Kao odgovor na to, predsednik Parlamenta Stojan Andov navodi da ''novim pravilnikom ne bi trebalo da se reguliše pitanje dvojezičnosti, već da se njime trebaju precizirati neka druga pitanja u cilju obezbeđivanja efikasnijeg rada parlamenta''.

Kao zaključak citirali smo i izjavu aktulenog premijera Geogrijevskog iz koju se veoma lako da shvatiti da će i ova Vlada delovati kao prethodna i da će ''pitanje i dalje ostati da lebdi''. Prema Ljupčetu Georgijevskom ''u ovom trenutku ne mogu ništa da prognoziram, jedino da ni mi nećemo da uspemo da donesemo novi pravilnik i da će situacija ostati kao i do sada, dakle status kvo''. U čitavoj ovoj ''odisejadi'', takoreći svi poslanici makedonskih partija bilo iz pozicije ili opozicije insistiraju na nedozvoljavanju kako ističu dvojezičnosti, jer to ne dozvoljava Ustav ili pak, da se ''prvo treba promeniti Ustav, a zatim dozvoliti i upotreba jezika nacionalnosti na govornici ove institucije''.

Nije mali broj onih koji idu tako daleko i kažu da se ne može dozvoliti takav luksuz, jer aparatura za simultano prevođenje mnogo košta i za ekonomske prilike u Makedoniji to bi bilo suvišno. A zaboravlja se pritom da se u većini jedinica lokalne samouprave uz simultano prevođenje održavaju takoreći redovno sve seanse. S druge strane, za albansku stranu kompromisa oko ovog pitanja nema, jer to je jedno od nasleđenih prava još od bivšeg komunističkog sistema, kada su Albanci decenijama zaredom imali pravo da sa parlamentarne govornice raspravljaju na svom jeziku.

AIM Skoplje, Arben RATKOCERI