Izazovi za Haekerupa

Priština, 17.01.2001.

Novi administrator OUN za Kosovo Hans Haekerup "ostavio je bez daha" kosovsku javnost već prvog dana preuzimanja ove funkcije (15.01.2001) od dosadašnjeg specijalnog izaslanika Bernara Kušnera. On je nakon sastanka Privremenog administrativnog veća Kosova izjavio da "razmatra sve modalitete za otvaranje - što je pre to moguće- ureda Misije OUN (UNMIK-a) i u Beogradu. Iako nije precizirao datum početka rada ovog ureda on je ipak naveo da će to biti veoma značajno za uspostavljanje odnosa sa Beogradom. Njegove albanske kolege, posebno predsednik Demokratske partije Kosova Hashim Thaci se tome oštro suprotstavio i ocenio je "ishitrenom" ovu odluku novog administratora. U Rugovinom Demokratskom savezu Kosova kažu da na Kosovu ima toliko drugih prioriteta da nije neophodno uspostvaljanje takve kancelarije u Beogradu, tj. da može da posluži rešavanju pitanja kao što je oslobađanje albanskih zatvorenika. Isto mišljenje imaju I predstavnici Alijanse za budućnost Kosova Ramusha Hajradinaja. Iako je portparol UNMIK-a Suzan Manuel objasnila da se radi o kancelariji tehničkog karaktera gde će se sa jugoslovenskom vladom razmatrati pitanja koja se tiču privatnog vlasništva ili pak banaka, to nije moglo da ublaži politička "suočavanja" na prvom zajedničkom sastanku sa gospodinom Hakerupom. Zato ličnosti bliske članovima Privremenog administrativnog veća Kosova tvrde da ih je na samom početku obuzela čežnja za Hakerupovim prethodnikom Kušnerom, koji je uprkos svojoj živoj i nepredvidivoj prirodi "nikada nije žurio kada su odnosi sa Beogradom u pitanju". Oni su ponekada i sa samim Kušnerom imali "neprijatne" trenutke, ali francuski doktor, čovek ljudskih prava učinio je da se kosovari osećaju "srećnicima" njegovim izborom. Njegovi poznavaoci su iznosili da je čovek od formata ne samo kao humanista, već i kao francuski intelektualac, pripadnik generacije koja je imala razumevanja za proces dekolonizacije i da je pravo naroda na samoopredeljenje imalo uticaja I na njegov pristup Kosovu. Iako Rezolucija 12 44 Saveta bezbednosti OUN priznaje suverenitet Jugoslavije nad Kosovom, administrator Kušner je shvatao proces na Kosovu kao dekolonizacioni, tvrde ovdašnji posmatrači.

Kosovari, s druge strane, znaju veoma malo o Hansu Hakerupu. Zna se da je bio "vatreni pobornik vazdušne kampanje NATO protiv Srbije". Posmatrači su pre njegovog dolaska na Kosovo iznosili stav da će sa svojim iskustvom čoveka zaduženog za vojna pitanja biti veoma ograničen težinom zvaničnih međunarodnih dokumenata. Kao da bi to potvrdio, on je odmah nakon pristizanja u Prištinu izjavio da će se u celosti pridržavati Rezolucije 12 44 OUN. U ovdašnjoj javnosti su citirane I zapadne diplomate koje tvrde da je "Rezolucija 12 44 okončala rat na Kosovu, ali da ona takođe otežava I rad civilnog administratora za Kosovo". Po njima, s jedne strane, on mora da obezbedi jugoslovenski suverenitet kako to predviđa Rezolucija, a s druge strane mora da ubedi I kosovske Albance da će njihova budućnost biti sigurna. To je veoma težak posao u održavanju takođe veoma krhtke ravnoteže.

Ipak, iako je još uvek je rano govoriti o radu novog administratora, on je već prvoga dana političke predstavnike kosovskih Albanaca podsetio na mudru izreku da se "dan poznaje po jutru". I njihova bojazan se oslanja na činjenici što je "jutro gospodina Haekerupa osvanulo sa očima uprtim prema Beogradu". Njegov prethodnik je uvek imao u vidu da u relacijama Priština - Beograd, kako je sam govorio, postoji "zid krvi", te da je za uspostavljanje bilo kakve vrste kontakata potrebno vreme.

Međutim, nije sve bilo tako "mračno" u prvim nastupima gospodina Haekerupa. On je takođe izneo da će među njegovim prioritetima biti organizovanje opštih izbora na Kosovu. Međutim, takođe je upozorio da se to može uraditi bez usvajanja zakonskog okvira (termin koji zamenjuje reč Ustav), koji će omogućavati biranje parlamenta, izvršnog tela ili privremene vlade, koja bi vodila Kosovo prema supstancijalnoj autonomiji. Po njemu, ovi izbori se ne tiču definitivnog političkog statusa Kosova.

Međutim, čitava hrpa drugih otvorenih pitanja čeka novog administratora Kosova, počev od nestabilnog mira, pa sve do teških neprijateljstava nasleđenih iz prošlosti između dve najveće zajednice: Albanaca i Srba. Posmatrači kažu da će ga ovi prvi priterati uza zid kako bi radio na što bržem I bezuslovnom oslobađanju svih zatvorenika iz zatvora u Srbiji, kao i rasvetljavanju sudbine hiljada osoba koje se vode kao nestale. Čak, njihov pritisak će se povećati posebno nakon najava Haekerupa za uspostavljanje odnosa sa Beogradom. Takođe se tvrdi da će najsnažniji pritisak biti usmeren u pravcu omogućavanja ujedinjenja podeljenog grada Mitrovice, koji i 18 meseci nakon ulaska mirovnih snaga ostaje podeljen na Severni deo - gde dominiraju Srbi i Južni gde dominiraju Albanci.

Kosovski Srbi će, s druge strane, vršiti pritisak na novog administratora kako bi se on više usredsredio na uspostavljanje slobode kretanja i bezbednosti za ovu zajednicu kao i pomoć u povratku Srba koji su otišli odmah ili kasnije, ali nakon okončanja rata usled straha od osvete Albanaca.

Do sada su komentari gospodina Haekerupa oko ovih pitanja bili veoma skučeni. On je kazao da pitanja bezbednosti i sprečavanje nasilja ostaju među prioritetnim zadacima. S druge strane, oko povratka raseljenih Srba je izneo stav da je potrebno vremena za realizaciju bilo kakvog mogućeg plana. Gospodin Haekerup koji je magistrirao umetnost i ekonomiju i sa veoma uspešnom karijerom ministra odbrane Danske, izgleda da će se na Kosovu suočiti sa već starom i više puta ponavljanom izrekom da je "politika umetnost mogućeg". Misija njegovog prethodnika, Bernara Kušnera je više puta nazvana "nemogućom", ali je on mnoge stvari učinio "mogućim". Šta će moći da uradi Haekerup ostaje da se vidi, ali je jedno sigurno: "Problemi na Kosovu nisu meki I slatki danski sir".

AIM Priština Arbnora Berisha