Prva politička prestrojavanja

15.01.2000

Rezultati kojima su okončani lokalni izbori na Kosovu prošle jeseni (za mnoge neočekivani), kao i najava da će se tokom ove godine održati i opšti izbori, primorali su mnoge političke partije i političke ličnosti na Kosovu da iznova razmotre svoje političke pozicije i da razmišljaju o novim prestrojavanjima i mogućim pridruživanjima snažnijim partijama i pristupanju stvaranja alijansi.

Činjenica je ipak da Demokratski savez Kosova dr. Ibrahima Rugove, koji je već deset godina na vrhu albanske političke scene, nema većih razloga za zabrinutost. Ubedljiva pobeda koju je ostvarila ova partija na lokalnim izborima, koju mnogi analitičari žele da opravdaju kao rezultat grešaka drugih političkih snaga, a ne kao rezultat njenog doprinosa, nastavljen je inercijom ustoličenja ove partije u neprikosnovenu političku snagu. S druge strane, druga partija po broju dobijenih glasova, partija bivšeg lidera političke uprave OVK Hashima Thacija, izgleda da je umorna od veoma aktivne jesenje kampanje i neočekivano slabih rezultata. Isti analitičari bi sada mogli da kažu da članstvo ove partije želi da ''igra igru'' dr. Rugove, odnosno da dobiju na sledećim izborima na račun neuspeha lokalnih funkcionera po opštinskim skupštinama...

Treća snaga po broju glasova na lokalnim izborima je i najmlađa politička partija, Alijansa za budućnost Kosova, koju predvodi takođe jedan od bivših lidera albanskih gerilaca, Ramush Haradinaj. Na površini međutim izgleda da se ova partija bavi sama sobom. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog brojnih pokreta - ulazaka i izlazaka u i iz ove Alijanse, koja okuplja nekoliko političkih partija, uglavnom političkih protivnika dr. Rugove, i to još pre rata na Kosovu. Pre nekoliko dana, Naim Maljoku, predsednik partije Liberalni centar Kosova, dao je (neuobičajenu) javnu ostavku na rukovodeće mesto i na članstvo svoje partije i uputio je javnu molbu, na održanoj konferenciji za štampu, gospodinu Haradinaju da ga primi u svoju partiju, koja mu je već prema ranijem sporazumu poželela dobrodošlicu. Ovo je usledilo pošto Maljoku nije dobio i podršku svoje partije za pristupanje Alijansi za budućnost Kosova i gde je naišao na snažno protivljenje. Članovi predsedništva ove partije koji su dosta uložili od svog materijalnog i moralnog kapitala u svoju partiju, savez između Maljokua i Haradinaja su shvatili u stvari kao savez protiv Hashima Thacija, za kojeg se inače tvrdi da se suočava sa krizom unutar svoje partije. Gospodin Maljoku, jedan od retkih ljudi u hijerarhiji bivše OVK koji je javno podržavao gospodina Rugovu, tokom jesenje predizborne kampanje bio je najoštriji kritičar politike upravo Demokratrskog saveza Kosova, a istovremeno je njegov politički program bio veoma blizak onome Demokratske partije Kosova. Tada je zbog pokazane lojalnosti, partija g. Thacija širokogrudo ''pozajmila'' partiji Liberalnog centra Kosova mesto kopredsedavajućeg u veoma značajnom departrmanu za bezbednost i emergentne situacije.

Suočen sa snažnim protivljenjem njegovih saradnika, gospodin Maljoku je svoj bes javno iskalio na čoveka koji ga je ''tek primio u partiju'', na Ramusha Haradinaja. Kao "zatečen u grehu", stavove predsedništva svoje partije je indirektno preneo - dajući do znanja gospodinu Hajradinaju ''da će pogrešiti ako pokuša da jačanje partije koristi za borbu protiv svojih saboraca''. Bivši visoki oficir prvo JNA a zatim i bivše OVK Naim Maljoku, poznat po tvrdoglavosti i ustrajnosti, mislio je pre svega na upozorenja njegovih dotadašnjih saradnika oko opasnosti stvaranja Alijanse protiv Hashima Thacija.

Međutim, odlazak gospodina Maljokua u Alijansu za budućnost Kosova izgleda da je iznelo na površinu upravo restruktuiranje ove političke snage. Naime, zbog različitih političkih i ideoloških orijentacija, lideri bivše OVK nakon rata na Kosovu izgleda nisu uspeli da se i dalje održe na okupu.

Tako su Alijansu za budućnost Kosova napustile dve male partije sa radikalnom orijentacijom i dugom tradicijom u ilegali. Prvo, Alijansu je napustio Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova (LKCK) koja tvrdi da je stvorila nukleus OVK. Nezadovoljstva ove partije Alijansom pojavila su se još prvih dana, kada niko od članove ove partije nije izabran u užim rukovodećim strukturama Alijanse. Na taj način, LKCK je uslovio Alijansu da njen predstavnik, ne tako poznat u javnosti, bude kandidovan za funkciju gradonačelnika Prištine, iako su s druge strane bili puno poznatiji i jači kandidati iz DSK i DPK. Haradinaj je međutim, bio stavljen pred svršen čin...

I druga partija, Narodni pokret Kosova, vrlo slična prvoj, je odmah po povlačenju LKCK (kako se smatra jednog njegovog krila, ali istovremeno i rivala), napustila Alijansu zbog, kako su njeni članovi navodili, ignorisanja od strane čelnika Alijanse. Međutim, iako na ovaj način nije naneta velika šteta Haradinajevoj partiji, pre svega zbog autoriteta koji on uživa, početni koncept Alijanse se ipak smatra neuspelim. U stvari rasprostranjeno je mišljenje da je Alijansa za budućnost Kosova osnovana pod spoljnim uticajem, a već se zna da je tvorac političkog programa prvi čovek Kosova u vreme komunizma Mahmut Bakali. Jedan od ciljeva bilo je stavljanje pod kontrolu dve političke snaga (upravo izašle iz Alijanse ), odnosno njihovo izvlačenje iz ilegaliteta. Smatralo se da to može da ostvari upravo Haradinaj sa svojim autoritetom, još lakše jer su u to vreme ''borci'' još uvek bili u modi. Pobuna dojučerašnjih saveznika u Alijansi izgleda da je sada manje značajna i za međunarodne faktore. Aktuleno, Kosovo ima dve političke snage koje bi mogle da ugroze jedna drugu, DSK i DPK, mada se ne treba zanemariti ni Alijansa za budućnost Kosova.

U vreme kada se računa da je donekle oslabljena Demokratska partija Hashima Thacija, ali ne i koncept te partije, a koji je usvojila i Alijansa, na Kosovu se počelo ozbiljno u nekim, smatra se, uticajnim krugovima razmišljati i o ''parcijalizaciji'' Demokratskog saveza Kosova. Slično kao što je Alijansa osnovana kratko vreme pre održavanja lokalnih izbora, očekuje se formiranje još jedne partije, ovoga puta građanskog koncepta - što je i nedostajalo na lokalnim izborima, za koju se smatra da će okupiti visoki, ali i deo srednjeg intelektualnog sloja na Kosovu, sa ciljem da pridobije deo glasačkog tela koje je na prethodnim izborima glasalo za partiju dr. Ibrahima Rugove. Ovo tvrde ličnosti koje su dobro upućene sa ovom inicijativom o stvaranju nove političke snage, koja doduše još uvek nije plasirana u javnost, ali za koju se kaže da je ''podržana'' od strane nekih međunarodnih krugova. Upravo na takvu podršku računaju inicijatori nove političke partije, gde se opet provlači ime Mahmuta Bakalija, jer se očekuje da će DSK biti primorana da sama ''na svojim plećima ponese cenu pobede na lokalnih izborima''. Ima i onih koji stalno govore kako će se lokalna rukovodstva DSK suočiti sa velikim neuspehom (verovatno misleći na nedostatak novca, nekooperativnost i sl.). Takvi podsećaju da je ista formula primenjivana i u slučaju političkih struktura proizašlih iz rata i koje su svojevremeno osnovale Privremenu vladu Kosova, (u vreme kada nisu mogle imati realnu vlast), bilo to zbog potpuno ratom uništene infrastrukture, bilo zbog, kako su sami više puta javno tvrdili, prisustva međunarodne zajednice.

Međutim, najčudnija na političkoj sceni Kosova je aktuleno Demokratska partija Kosova, kod koje nisu zapaženi neki pokreti, iako su izbori za nju praktično izgubljeni. Ono što se smatralo ''taktičkim povlačenjem'' gospodina Thacija koji je bio van Kosova više od mesec dana (boravio je u SAD), s jedne strane je stvorilo prostora za špekulacije o postojećoj krizi unutar ove partije, koju njeni funkcioneri uporno negiraju i s druge strane je, ističu politički protivnici gospodina Rugove, stvorilo njemu i njegovoj partiji još sigurniju bazu za naredne opšte izbore.

Međutim, pravi rezultat će umnogome zavisiti od vremena zakazivanja ovih izbora, odnosno da li će nova prestrojavanja na političkoj sceni Kosova i stvaranje eventulano novih političkih partija zadobiti pristalice, t.j. da li će njihovi lideri imati nešto novo i primamljivo da ponude kosovskom elektoratu. I drugo, u centru pažnje je i moguća primena novog izbornog sistema (kombinacija proporcionalnog i većinskog). Svakako, izazov za sve koji smatraju da mogu da budu bolji od svog prethodnika...

AIM Priština, Rahman PACARIZI