Rat za opstanak na makedonskom nebu

Imenovanjem jedinog redovnog avioprevoznika makedonska vlada je umesto reda u aviobiznisu izazvala haos koji opasno preti kako putnicima, tako i ugledu drzave

AIM Skopje, 12.01.2001

Makedoniji za koji dan preti paraliza vazdusnog saobracaja zbog strajka koji najavljuje kompanija “Avioimpeks” da bi dokazala svoju vrednost i osujetila namere vlade da realizuje svoju odluku o imenovanju konkurentskog “Makedonskog aviotransporta”, odnosno MAT, za jedinog redovnog prevoznika u zemlji. Odluku o tome vlada Makedonije je potvrdila krajem prosle godine, tacnije u novembru, a donela jos u julu. Time je okoncala proces za nominaciju nacionalne avio kompanije koji je trajao vise od 18 meseci. Medjutim, umesto ocekivanog reda i smirivanja tenzija u avio-biznisu, izazvala je pravi rat za opstanak na makedonskom nebu i donela nove neizvesnosti i opasnosti koje prete kako neduznim putnicima, tako i ugledu drzave.

Naime, kompanija koja je ostala kratkih rukava “Avioimpeks” smatra da je vladina odluka o izboru MAT-a za “jedinog i glavnog” u ovoj privrednoj grani “non sens”, sokantna, nelogicna i nezakonita i otvoreno sumnja da je, uz to, motivirana partijskim i licnim interesima visokih vladajucih politicara, koji bi da se oprobaju u tom dohodovnom biznisu. U njemu se inace, ovde godisnje obrce oko 150 do 200 miliona maraka cistog profita.

Kao argumente, direktor Ilija Smilevi, navodi sledece podatke: MAT leti sa 4 iznajmljena aviona ( uglavno vlasnitvo JAT-a). Ima posadu sa 90% stranaca, svega 4 pilota makedonska drzavljanina i ni jednog aviomehanicara. Odrzava jedva 8 destinacija, do kojih je do kraja septembra prevezla 225.995 putnika. Poseduje kapital vredan svega 5 miliona maraka. Za razliku od njih, Avioimpeks, tvrdi direktor Smilev, ima 4 vlastita vazduhoplova u koje je investirao 14 miliona dolara za odplatu kredita i 5 miliona za obuku iskljucivo domaceg kadra. Retko angazuje strance. Za kompaniju radi 27 pilota, 35 mehanicara, ukupno 350 zaposlenih. Raspolaze kapitalom od 40 miliona DM i redovno podmiruje obaveze prema svim komintentima. Odrzava saobracaj na 15 destinacija, realizovao je do kraja septembra 2000-te i prevezao 100 hiljada putnika vise od konkurenta. Stoga ce, osim strajka, kako bi zastitio vlastite interese i spasio sto se spasiti jos moze, ako se uopste moze, podneti i tuzbu Ustavnom sudu! Trazicemo, kaze glavni menadzer Avioimpeksa Smilev, da se ponisti vladina odluka kojom je MAT imenovan redovnim avioprevoznikom, sa nadom da ce sud uzeti u obzir to sto je ta kompanija, prema podatcima objavljenim u Sluzbenom listu Makedonije avgusta 2000 godine, u vreme potpisivanja dogovora, bila 95,86% u vlasnistvu fantomske “of sor” firme "Jurop aviejsn fajnensing” registrovane na britanskim Kanalskim ostrvima. Zanimljivo je to sto je na ovu cinjenicu, makedonskim vlastima, ukazala Svajcarska koja je odbila da prihvati novoimenovanog “nacionalnog” prevoznika, jer on ne ispunjava uslove precizirane bilateralnim dogovorom o redovnom vazdusnom saobracaju izmedju dve zemlje. Svajcarci su podatke dobili od medjunarodnog udruzenja za vazdusni saobracaj (IATA) gde je MAT prijavljen u aprilu prosle godine. Simtomaticno je to sto je direktor MAT-a, Zivko Gruevski prvo tvrdio da nikad nije cuo za “Jurop aviejsn fajnensing”, da bi kada je stvar, svom snagom argumenata, izbila na povrsinu, ipak priznao da je ta kompanija bila dominantni vlasnik firme na cijem se celu nalazi, uz opasku da to nije vazno, jer ” bilo, pa proslo”. Preregistracija je izvrsena i vlasnici MAT-a su sada makedonski drzavljani.

Dugacka je i komplikovana prica o haosu u makedonskom aviobiznisu koji traje prakticno od osamostaljivanja drzave, a sada je samo dobio na intenzitetu. Kada ce i kako biti zavrsen, tesko je prognozirati, jer je sukob interesa u ovoj poslednjoj epizodi prakticno od egzinstencijalnog znacaja i za MAT i za Avioimpeks. I dok su zaposleni i prvoj komapniji obuzeti euforijom zbog toga sto su postali miljenici vlade, zaposleni u drugoj su traumatizirani nepravdom koja im je, smatraju, naneta i pokusavaju da se zastite od prinudnog prizemljivanja koje ih uskoro ocekuje, sa malim izgledima da im to podje od ruke.

Potezi koji se trenutno povlace, upozoravaju analiticari, su sa viskom dozom adrenalina, sto je za aviosabracaj apsolutno kontraindikativno i opasno. Javnost je naprosto bombardovana raznim saopstenjima, informacijama i dezinformacijama koje stvaraju mnoge nedoumice i konfuziju i prete da celi “projekat” pretvore u farsu ili tragikomediju. Da bi se to osujetilo, podvlace, potrebno je da Direkcija za civilnu vazdusnu plovidbu ne bude samo nemi posmatrac zbivanja, vec da se aktivnije ukljuci u rasresenje krize dok za to jos ima vremena. A ono neumoljivo i brzo prolazi.

Naime, punih sest meseci traju prepucavanja i turbulencije na relaciji Vlada-Mat-Avioimpeks. U mnogo cemu kontraverznim Dogovorom koji je proslog jula obznanio, mesec dana nakon sto ga je zakljucio, bivsi ministar sobracaja u vladi Ljubca Georgievskog Bobi Spirkovski, a kasnije prihvatio njegov naslednik Ljubco Balkovski, stoji da je MAT izabran, po preporuci konsultantske kuce ”Prajsvoterhaus-Kupers” za redovnog avioprevoznika, a ne nacionalnog, kako se logicno, na osnovu konkursa, ocekivalo. Avioimpeksu je namenjena sudbina carter prevoznika, a obema je preporuceno da sto pre pocnu pregovore za fuzioniranje, jer, navodno, Makedoniji nije potrebna vise od jedne avio kompanije!

Pregovori o spajanju su, istini za volju se mora reci, poceli, ali vrlo brzo i prestali. Rivali su sada udaljeniji jedan od drugog vise nego ikada pre. Razmenili su, posredstvom medija, gomile “prljavog vesa” jedan o drugome. U njemu je, na primer, bilo optuzbi MAT-a da je Avioimpeks, navodno, utajio 8 do 10 miliona maraka poreza, da su vladini organi raspravljali o nesigurnosti njegovih aviona, te da je protiv njegovog generalnog direktora podneta tuzba sudu zbog javno izrecenih kleveta. Avioimpeks je, pak, izneo podatke o dugovima MAT-a drzavi i raznim poslovnim komintentima koji, kaze, dosezu 21 milion maraka, o njegovoj “neposlovnosti i necasnosti”, jer je, navodno, nominaciju kupio time sto je poklonio vladajucoj VMRO-DPMNE svoje akcije u makedonskoj banci. Tvrdio je, zatim, da ce JAT vratiti svoje iznajmljene avione zbog 6 neplacenih miliona, da ne ispunjava zakonom propisane uslove, te da nije u mogucnosti da samostalno obavlja letove koji su mu dodeljeni. Sve ove “bisere” su dve kompanije, naravno, energicno demantovale, ali veliki je znak pitanja koliko im se moze verovati.

Mat je Dogovorom koji je potpisao sa vladom, isticu dobri poznavaoci prilika u makedonskom avio-biznisu, dobio obavezu da uredno odrzava sve destinacije za koje drzava ima interesa. Istovremeno mu je data i sloboda da, ako oceni drugacije, to i ne mora bas da cini. Vlada se obavezala da u takvim slucajevima angazuje i drugu kompaniju, ako zatreba, ali ne navodi koju. Prihvatila je i da pokriva eventualne gubitke, ali tek nakon sto od “jedinog” pod najpovoljnijim uslovima, najvise po 100 maraka za akciju, odkupi 25% kapitala kompanije. Precizirano je, navodno, da sadasnji vlasnici Mat-a moraju tokom sledece tri godine da prodaju jos 26 posto akcija, kome, nije navedeno, te da mogu da zadrze maksimum 49 % kapitala kompanije. Eksperti upozoravaju, pozivajuci se na dosadasnje iskustvo, da vlada ne bi smela biti kupac tih akcija i otvoreno sumnjaju, da ce ona, ako se to ipak jednoga dana dogodi, storiti novo javno preduzece za koje ce se kasnije, prilikom trazenja strateskog investitora, nagadjati sa strancima.

Sve ovo, i jos mnogo drugih neprecizno srocenih odredaba u Dogovoru o imenovanju ”nacionalnog” avioprevoznika u Makedoniji koje se mogu tumaciti, zavisno od interesa zainteresovanih, ide u prilog rasprostranjenom misljenju u javnosti, da “stvari nisu ciste”, da je na sceni “krupno politicko mesetarenje” prilikom kojeg se ne vodi racuna ni o interesima drzave, ni o putnicima, ni o bezbednosti avio saobracaja u zemlji.

Makedonsko civilno vazduhoplovstvo ce u aprilu 2001 godine proslaviti desetgodinjicu formiranja prve avio kompanije “Paler Macedonian” koja je uspostavila, zlobnici kazu i vrlo brzo “polomila” njegove temelje. Dali ce oni, sa haosom koji sada vlada na makedonskom nebu, ikada biti obnovljeni? Gotovo nigde u svetu u ovoj strogo kontroliranoj i reguliranoj privrednoj delatnosti nema tako mnogo propusta, afera, skandala i problema koliko ih je ovde bilo protekle decenije i koliko ih trenutno ima. Nadlezni bi toga morali biti svesni, upozoravaju analiticari, i u svojim potezima za sredjivanje stanja, manje privrzeni licnim ili partijskim interesima. Jer, iskustva proslosti opominju ; dve teske avionske nesrece koje su se dogodile tokom 1993 godine, niko ne zeli da budu, daleko bilo, ponovljene !

Inace, ono sto se, od pocetka ove 2001 godine pouzdano znaje, je da Avioipmeks ne prihvata uslove koje diktira “osokoljeni” MAT. Od njega je prvo trazeno da se odmah i dobrovoljno odrekne svojih slotova, odnosno utvrdjenih vremena letova na redovnim destinacijama, dobijenim zimskim redom letelja, sa vaznoscu do kraja marta 2001 godine. Ubedjeni da to nije u skladu sa medjunarodnim propisima “avioimpeksovci” su se ostro suprostavili vazduhoplovnim vlastima, trazeci po 40 hiljada maraka obestecenja za svaki oduzeti let. MAT je na to uzvratio odbijanjem da prihvati ponudjeni protokol rivala o integraciji na osnovu realno raspolozivog kapitala sa kojim se u zajednicki posao ulazi. Zbog tog njihovog “nadmudrivanja” makedonske vazduhoplovne vlasti su morale da prolongiraju start “nacionalnog” sa prvog novembra 2000 na 15 januar

1. Uspeli su, navode u zvanicnom saopstenju objavljenom na isteku stare godine, Ministarstvo saobracaja i Uprava za civilnu vazdusnu plovidbu, da dobiju saglasnost o promenama od vlada Nemacke, Svedske i Danske, pa ce, sada, uprkos negodovanju Avioimpeksa, na sve destinacije u tim drzavama, ubuduce leteti samo MAT. Jer, kako kaze ona narodna: “sila boga ne moli”.

AIM Skopje,

BRANKA NANEVSKA