Platformom na platformu
Srbija i Crna Gora
Još je neizvesno kad bi se o predlozima Beograda odnosno Podgorice za buduće uredjenje odnosa mogli povesti ozbiljni pregovori i ko bi u njima mogao učestvovati, a sadašnje političko raspoloženje ne daje mnogo osnova za veru u kompromis
AIM, Beograd, 13. 1. 2001.
-Skoro da nema sličnosti izmedju predloga Beograda i Pogorice o uredjenju odnosa dve republike, izjavio je Slobodan Samardžić, savetnik Vojislava Koštunice odmah po objavljivanju platforme u ustavnom preuredjenju federacije koju je potpisao predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Zvanična Podgorica, naime, ne želi nikakvu zajedničku državu, dok u Palati federacije u Beogradu misle da je neka minimalna zajednica racionalnija od totalnog razlaza. Vlada Crne Gore je uoči Nove godine objavila predlog za okončanje države Jugoslavije, s tim da se posle ostvarivanja nezavisnosti obe republike (možda) uspostave neki zajednicki poslovi. Koštunicin predlog koji promoviše "funkcionalnu federaciju" obelodanjen je 11. januara posle konsultacija sa budućim premijerom Srbije Zoranom Djindjićem i tek treba da bude verifikovan od strane Predsedništva vladajuće Demokratske opozicije Srbije.
Još je neizvesno kad bi se o ponudjenim dokumentima mogla povesti ozbiljni pregovori i ko bi u njima mogao učestvovati, a sadašnje političko raspoloženje ne daje mnogo osnova za veru u kompromis.
Najbitnija razlika je u tome što se u predlogu Vlade Crne Gore – znatno radikalnijem od onog kojeg je ponudila u vreme vladavine Slobodana Miloševića – zahteva da obe republike budu nezavisne, medjunarodno priznate države, dok Koštunica govori o saveznoj državi kao medjunarodnom subjektu. Predsednik SRJ je kao razloge za očuvanje i preuredjenje zajedničke države Srbije i Crne Gore naveo istorijske veze, jezik i tradiciju, veru i kulturu, rodbinske i imovinske veze, gradjane koji imaju državljanstvo jedne republike a nastanjeni su u drugoj, jedinstven privredni prostor, zajedničke razvojne interese, kao i interese zajedničke bezbednosti. Koštunica, inače ekspert za ustavno pravo, smatra da se problem upadljive nesrazmere dve republike koje sad čine SRJ može rešiti federacijom koja će zadržati minimalni broj funkcija na saveznom nivou i u kojoj će savezni i republički organi saradjivati kako u odlučivanju tako i u izvršavanju zajedničkih funkcija.
"Minimalne nadležnosti koje jedna država treba da ostvaruje ukoliko je strateški opredeljena za evropske integracije" su, prema ovom dokumentu, zaštita osnovnih prava i sloboda, spoljna politika, narodna odbrana, osnove prirednog sistema , saobraćaj i veze. Kad je reč o organima vlasti u eventualnoj budućoj zajedničkoj državi, Koštunica predlaže "sistem višestrukih ravnoteža", odnosno dvodomni savezni parlament i predsednika Republike koji bi bio i predsednik Vrhovnog saveta odbrane. Predsednika bi birala Savezna skupština, a postojala bi i savezna vlada kancelarskog tipa. Prema predlogu iz Podgorice, Srbija i Crna Gora imale bi svoje vojske i nezavisno jedna od druge bi formirale svoja diplomatska predstavništva.
Prve političke reakcije u Srbiji na Koštuničin predlog ukazaju na matricu koja se može očekivati i u narednim nastavcima priče o Srbiji i Crnoj Gori. Njegovi najbliži saradnici odmah su pozdravili platformu: Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog centra (i Savezne skupštine) ocenio je da je reč o "velikoj ponudi" jer sadrži "pozitivnu diskriminaciju" kako bi se uspostavila ravnopravnost dve republike. Gradjanski savez Srbije (na čijem je čelu jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanović) takodje je podržao predlog uz napomenu da će DOS o njemu još raspravljati, kao i Demohrišćanska stranka Srbije (čiji će predsednik, Vladan Batić, najverovatnije biti ministar pravosudja u budućoj vladi Zorana Djindjića).
Predsednik Skupštine Vojvodine i jedan od lidera DOS Nenad Čanak se, medjutim, neočekivano oštro obrušio na beogradsku platformu. "To nije platforma , već jedno mišljenje kojem ne bih pridavao preteranu težinu" rekao je Čanak agenciji Beta, dodavši da nikad u istoriji nije opstala dvočlana federacija, te da je "potpuno netalentovano" praviti takvu federaciju kad u sastavu sadašnje takozvane SRJ "ima četiri bivše federalne jedinice bivše SFRJ, i o tome treba misliti". Zaključio je da treba definisati odnose unutar SRJ, a ne izmedju Srbije i Crne Gore, inače se samo pod drugim imenom nastavlja miloševićevska unitaristička politika – "a to tako neće moći". Čankova Liga socijaldemokrata Vojvodina se, inače, zalaže za samostalnost te Pokrajine. Medju gradjanima Srbije raste raspoloženje za razdvajanje dve republike – ali je ono još daleko od preovladjujućeg. Decembarsko istraživanje Centra za politikološka istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu pokazuje da je za godinu dana prepolovljen broj onih koji se zalažu za zadržavanje sadašnjih odnosa dve republike, kao i da je broj pristalica potpune nezavisnost povećan sa osam odsto u decembru 1999 na 21 odsto u decembru 2000. Za samo mesec dana - od novembra do decembra prošle godine - taj je broj porastao za šest odsto. Ipak, kad se saberu oni koji se zalažu za maksimalistička rešenja, za sadašnje stanje i minimalistička (konfederalna) rešenja – proizilazi da dve trećine gradjana Srbije ipak preferira održavanje nekog oblik zajednice sa Crnom Gorom. Bitno je, medjutim da ne postoji ni najmanje raspoloženje da se Crna Gora ometa u njenim planovima.
"Ni najbolji i najoptimalniji ustavni koncept neće biti sproveden u stvarnom životu ukoliko se ne zadovolje dva ključna uslova: dobra politička volja i duh vladavine prava", napisao je na kraju svog predloga dr Koštunica. O tom stavu bi se, možda, mogle složiti i Srbija i Crna Gora.
Roksanda Ninčić (AIM)