Kriminalne grupacije i država

Skopje Jan 12, 2001

Prostitucija degradirala makedonske institucije

Skoplje,12.01.2000

Krajem prošle godine, pripadnici makedonske policije su preduzeli seriju organizovanih akcija protiv prostitucije, koja je u Makedoniji poprimila opasne razmere. Više od 100 inostranih prostitutki je deportovano van Makedonije, a zatvoreno je 12 ugostiteljskih objekata koji su nudili usluge prostitucije. Za manje od mesec dana jedan broj njih je ponovo otvoren, a većina ostalih takvih objekata, u Zapadnij Makedoniji se pretpostavlja da ima više od 150 javnih kuća, pošteđeni su od policijske kontrole. Neki nezvanični podaci kažu da u Makedoniji deluje više od 2000 prostitutki iz inostranstva, veći deo njih iz država Istočne Evrope. Najveći broj njih je u Makedoniji našlo dovoljan prostor kako bi slobodno iznajmljivale svoje telo brojnim domaćim i inostranim klijentima, koji privremeno rade u Makedoniji. Problem prostitucije u Makedoniji postoji još od vremena sticanja nezavisnosti, a za ovih deset godina ona je poprimila opasne razmere šireći se nekontrolisano. Sigurnim koracima prostitucija je preplavila i ruralne delove zemlje, od kojih su najugroženiji delovi Zapadne Makedonije, gde se situacija procenjuje alarmantnom. Ima sela u kojima funkcioniše i po 12 i više javnih kuća, kao što je primer selo Bogovina u opštini Tetovo. Situacija nije bolja ni u selima Velješta, Pirok, Čegran, Hanet e Mavroves, Vrutok, Neprošten, Rečica, Dober Dol i tako redom, a sva sela se prostiru u Zapadnom delu Makedonije i uglavnom su nastanjena albanskim stanovništvom.

Prema postojećim zakonima u Makedoniji, podsticanje organizovanje i omogućavanje prostitucije predstavlja krivično delo koje se sankcioniše od šest meseci do deset godina zatvora. Uprkos tome, organizatori ove vrste kriminala su uspeli da stvore široku infrastrukturu delovanja. Do sada u Makedoniji još uvek nije kažnjen nijedan od brojnih organizatora ove vrste kriminala, iako su imena ''bosova'' prostitucije u Makedoniji postala javna tajna i za najširu javnost. Oni su angažovali veliki broj devojaka koje dolaze iz država Istočne Evrope, koje se legalno zapošljavaju u raznim ugostiteljskim objektima i to kao konobarice, igračice, služavke ili čistačice. Sve to u cilju izbegavanja opasnosti od rutinskih kontrola ovih objekata od strane kompetentnih organa države.

Dovođenje stranih prostitutki u Makedoniju predstavlja samo jednu od faza dugog i složenog procesa, koji se iz tog razloga vrši od strane specijalizovanih grupa. Postoje takozvani agenti za prostitutke koji u raznim zemljama Istočne Evrope traže devojke koje su zainteresovane da prodaju svoje telo. Uglavnom, devojke moraju da budu mlade i lepe, a mesto gde agenti mafije prostitucije najlakše dolaze do njih su razne škole baleta. Uglavnom, zbog niskog standarda života u tim zemljama mnoge devojke dobrovoljno prihvataju da se bave prostitucijom, smatrajući je jedinim oblikom obezbeđivanja potrebnih materijalnih sredstava za njihovu ličnu egzistenciju kao i njihove porodice. Ali, devojke ne postaju prostitutkama uvek svojom voljom. Neke od njih bivaju izmanipulisane verujući u lažna obećanja agenata prostitucije koji im obećavaju da će im pomoći u njihovoj karijeri kao pevačicama ili plesačicama. Nakon dolaska u Makedoniju, one se raznim metodama primoravaju da zaborave snove da su stigle u obećanu zemlju, stvarajući im karijeru prostitutki.

U Makedoniji se izdvaja nekoliko imena organizatora koji su doprineli da se prostitucija u Makedoniji širi geometrijskom progresijom. Iako sa istim ciljevima, većina njih imaju podeljene krajeve u kojima je ostalim konkurentima zabranjeno da otvaraju objekte za prostituciju. Na taj način oni su stvorili svojevrsnu autonomiju u njihovoj delatnosti, koja se ne može ugroziti od strane drugih zainteresovanih, a koji se osećaju nemoćnima u odnosu na ove bosove mafije prostitucije. Zaplašeni su i stanovnici sela koji nesmeju da se otvoreno usprotive ovoj novoj pojavi u njihovim selima, a što je u potpunoj suprotnosti sa njihovom nacionalnom i verskom tradicijom. Tokom prošle godine zabeleženi su i slučejevi kada je nekoliko seljaka preuzelo zakon u svoje ruke i konfrontirali se sa organizatorima ovog biznisa, želeći tako da spreče prostiranje prostitucije u njihovim selima. U tome nisu imali uspeha jer su naišli na snažan otpor vlasnika tih objekata kao i samih predstavnika državnih organa, koji su se na razne načine stavili u zaštitu interesa organizatora prostitucije.

Jedan ozbiljan korak u ovom pravcu je zabeležen krajem prošle godine, kada su članovi opštinskog veća sela Velješta, selo koje broji ne manje od osam javnih kuća, apelovali na kompetentne državne organe da u skladu sa postojećim zakonima zatvore sve objekte koji omogućavaju prostituciju u ovom selu. To je bio prvi ozbiljan udarac zadat organizatorima prostitucije i to od strane samih seljaka, koji su posredstvom svojih izaslanika zatražili pomoć od državnih organa.

Predsednik te opštine Tahir Hani zatvažio je i podršku svojih kolega u drugim opštinama Makedonije, međutim, do danas se nijedan od njih nije solidarisao sa ovom inicijativom meštana sela Velješta. Ovo je za mnoge medije u zemlji bio konkretan primer koji govori o korumpiranosti političkih predstavnika od strane mafije prostitucije. To iz razloga što su se mnoge druge opštine kojima je bio upućen apel za solidarisanje i zajedničku borbu protiv prostitucije suočavale sa istim problemom. Nešto kasnije, u organizaciji opštine Velješta, održan je seminar koji je za temu imao prostituciju u albanskim selima i na kojem su osim raznih eksperata učestvovali i predstavnici Albanske demokratske partije (PDSH) koja je i učesnik u makedonskoj Vladi i koja se smatra odgovornom da insistira na uvažavanju zakona u selima Zapadne Makedonije koje su preplavljene javnim kućama. Zajednički stav ovog susreta bio je da se prostitucija mora iskoreniti iz sela u Zapadnoj Makedoniji i da se donese Zakon kojim bi se izmenio sadašnji tretman prostitucije iz zločina u legalnu delatnost. Podržavaoci ove ideje su bili mišljenja da bi se na ovaj način prostitucija stavila pod kontrolom, odredila bi se pravila pod kojima bi se smanjila zainteresovanost ljudi za otvaranje javnih kuća, a povećala bi se sigurnost klijenata od raznih polnih bolesti. Protivnici ove ideje su ova obrazloženja odbacili za koja kažu da se iza njih kriju samo interesi mafije prostitucije. Oni misle da donošenje zakona neće doneti ništa novo iz razloga što se u Makedoniji zakoni ne poštuju, a primer za to je i aktulena situacija gde je uprkos postojećim zakonima, koji organizovanje prostitucije tretiraju kao krivično delo, ona ipak zadobila alarmantne razmere. Ova grupa ljudi je mišljenja da nijedno društvo nema koristi od prostitucije, osim ljudi koji se bave njenom organizacijom, dok obrazloženja da ima ljudi koji imaju potrebe da posećuju takve objekte su odbacili, povlačeći paralelu sa brojnim narkomanima u našoj zemlji, koji stalno moraju da konzumiraju neku od raznih vrsta droga. Oni kažu da ako se bude sledila ova logika, onda bio trebala da se legalizuje i trgovina drugom, koja bi trebala da isuni dnevne potrebe velikog broja narkomana. I dok građani javno izražavaju svoje stavove, pripadnici makedonske policije su intervenisali zatvarajući veliki broj objekata prostitucije. Policijska akcija, iako je davala utisak jedne široke kampanje protiv prostitucije, ocenjena je kao malo produktivna. U početku je policija zatvorila veliki broj objekata koji su nudili seksualne usluge, ali ono što još uvek nije razjašnjeno javnosti je činjenica što se nijedan od organizatora ovog profitabilnog biznisa nije našao pred sudom pravde. Paralelno sa tim, pozamašan broj zatvorenih objekata je ponovo otvoreno, dok se nekoliko drugih javnih kuća, za koje u javnosti vlada mišljenje da su pod kontrolom partija na vlasti nisu se pribojavale ove policijske kampanje.

AIM Skoplje, Ilir DULLOVI