Preševska dolina: zbogom oružje?!

Priština, 10.01.2001.

Na ulazu u selo Dobrosin, koje se nalazi u pograničnoj zoni između Kosova i Srbije, američki vojnici kontrolišu ''rentgenom'' i uzimaju podatke od svih osoba, počev od imena i starosne dobi, pa sve do razloga koji neku osobu vodi u to selo. Ovo selo - Dobrosin se inače smatra bazom albanskih pobunjenika iz opština sa albanskom većinom na Jugu Srbije. Nakon prolaska kontrolnog punkta okruženog bodljikavom žicom, opremljenog jakim reflektorima i vopjnicima koji nose automatske puške marke ''Thompson'', nekoliko stotina metara dalje nailazi se na još jedan, ali ''siromašan'' kontrolni punkt, sa džakovima sa peskom iza kojih stoje mladićći obučeni takođe u sivomaslinastim uniformama i ''kalašnjikovima'', čije cevi podsećaju na emisije TV Tirane i njene reportaže o ''čeliku partije'', inače veoma omiljenim reportažama albanskih komunista koji su svoju zemlju držali u izolaciji 50 godina.

S druge strane, albanski gerilci, koji sebe nazivaju Oslobodilačkom vojskom za Preševo, Medveđu i Bujanovac (inače bleda imitacija pojave i imena Oslobodilačke vojske Kosova), ''verifikuju'' (napamet) identitet prolaznika. Grupa lokalnih stanovnika stoji na hladnom januarskom suncu, a grupa dece se igra na okomitoj ulici (kao da žele da stvore utisak slobodnih ljudi). Nakon dobijene ''dozvole'' za nastavak puta, nailazi se na užasan seoski put sa dubokim jarcima na kojima luksuzno vozilo nakon nekoliko metara počinje da dimi, i prosto se stidiš zbog nemoći civilizacije...

Grupa mladih gerilaca, koji tvrde da su tek izašli iz ''ambulante'' u kojoj nema ni jednog lekara, tvrde da se njihovi komandanti nalaze u selu Končulj, koji se nalazi na putu koji povezuje Bujanovac u Srbiji sa opštinom Gnjilane na Kosovu... Umorni, bolesni i neobrijani, oni više liče na grupu nekada veoma popularnih ''osmatrača'' u omladinskim organizacijama nekadašnjeg saveza socijalističke omladine...

Put koji, ako se mora proći pešice traje dva sata, postaje mnogo kraći ako se krene starim vozilom marke ''Niva'' u kojoj se pored autora ovog teksta nalazi još osam osoba. Ogoljena brda su ''zaorana'' na mnogim mestima, kako od strane srpskih snaga bezbednosti tako i albanskih gerilaca, koji naizmenično prepuštaju jeni drugima ta ''utvrđenja''... Treštanje motora vozila na užasnom putu koji prolazi kroz zonu bezbednosti u širioni od pet kilometara, a u kojoj srpske snage nemaju pravo stacioniranja osim lokalne policije (prema potpisanom Sporazumu sa NATO - om u Kumanovu nakon okončanja rata na Kosovu). Nema nigde znakova nekih većih konflikata, a ipak tokom 2000-te godine u ovom delu je ubijeno oko 30 osoba, a na hiljade drugih je razmešteno...

Nakon teškog putovanja tokom kojeg se na svakom koraku očekuje stropoštavanje u provaliju stiže se u selo Končulj, selo uvalu. Blizu sela prolazi magistralni put kojim se kreću i Srbi i Albanci, a delimično ga kontrolišu obe strane. Stanovnici sela, besposleni, gledaju dugu kolonu vozila, traktora i kamiona na kojima se nalazi nekoliko stotina ljudi pristiglo tu da ''zatraži povratak u selo Lučane u opštini Bujanovac'', iz kojeg su izbegli pre mesec dana zbog borbi. Nekoliko vozila Crvenog krsta je dolazilo i odlazilo, a oni koji su čekali na ulici nadali se u ''intervenciju KFOR-a" (sve strance oni jednostavno nazivaju KFOR). Nasuprot njima, u rovovima su stajale snage srpske specijalne policije, a iza njih naoružani gerilci praćeni i od njihovih najviših rukovodilaca... U sumrak, stanovnici su izgubili nadu da ce se vratiti u svoje kuće, ali su izrazili nadu da će se ''stvari ipak pokrenuti sa mesta''... Na pragu Nove godine mirovne snage na Kosovu su uspele da posreduju u sklapanju sporazuma između predstavnika srpske Vlade i albanskih gerilaca oko povlačenja kontrolnih punktova na putevima u opštini Bujanovac i na putu koji povezuje ovu opštinu sa Gnjilanom. Obe strane tvrde da su respektovale ovaj sporazum i da je ''obezbeđena sloboda kretanja za sve''. Međutim, uprkos ovoj ''slobodi kretanja'', šest pripadnika srpske zajednice ''proveli'' su novogodišnju noć negde u kontrolnim punktovima Oslobodičke vojske za Preševo,. Medveđu i Bujanovac. Ponovo su intervenisale mirovne snage KFOR-a i doprineli njihovom oslobađanju. KFOR je već ušao u igru i čak, tako kažu upućeniji, već je i sam prekršio Kumanovski sporazum pomažući u rešavanju problema u preševskoj dolini. Ipak, oni su se pokazali veoma hladnokrvnim prema tvrdnjama da je KFOR postao logistička podrška OVPMB (UCPMB) ili na one da KFOR štiti i ide naruku novim juigoslovenskim zvaničnicima u Beogradu. Na takve konstatacije oni hladnokrvno odgovaraju: '' Mi smo za mir''

Gerilci kažu da su ukinuli punktove, a isto tvrde i srpske snage. Međutim, lokalni humanitarni aktivisti tvrde suprotno. Shaip Kamberi, predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, koji je pratio nastojanja stanovnika sela Lučane da se vrate svojim kućama, upozorio je da je prisustvo srpskih snaga sigurnosti još uvek veoma veliko i da su one za sada povukle samo jedan kontrolni punkt sa ulaza u selo Trnovac. ''To je bio mešoviti vojno - policijski punkt'' i, prema nekim tvrdnjama, "tu su bili stacionirani i "Frenkijevci", poznati paramilitarci, koji su vršili ratne zločine po Kosovu".

Albanski gerilci, s druge strane, kažu da srpski oficiri vrše propagandu i odbacuju sve najave zvaničnika jugoslovenske vojske o, kako se kaže, mogućnosti delovanja gerilaca oko pravoslavnog Božića. 6. Januara jedan od gerilskih komandanata poznat pod imenom ''Lleshi'' je rekao da je tako nešto nemoguće. On je čak ''čestitao svim pripadnicima srpske zajednice Božić, poželevši im mir i spokojstvo'' obećavajući da će ''Oslobodilačka vojska za Preševo, Medveđu i Bujanovac učiniti sve što je moguće da proslava protekne u miru''...

Vođe albanskih gerilaca kažu da ipak ima pozitivnih znakova koji bi mogli da otvore put političkom rešenju problema preševske doline.

Lokalni stanovnici sela Končulj su mišljenja da je "ponovno otvaranje granica između Kosova i Srbije dosta pomoglo poboljšanju humanitarne situacije, pošto su se nekoliko dana zaredom suočavali sa problemima u snabdevanju osnovnim namirnicama". KFOR je otvorio granične prelaze, izuzev onog kod sela Dobrosin, a stanovnici koji su danima živeli isključivo od pomoći Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta sada kažu da osećaju olakšanje.

Ipak, na granici sa kosovske strane, poslata su nova pojačanja sa britanskim i skandinavskim vojnicima u cilju, kako se kaže, garantovanja postignutog napretka prema mirnom rešenju, kao i sprečavanja prenošenja svake nelegalne aktivnosti sa Kosova u kopnenu zonu bezbednosti. Ova nova operacija trajaće mesec dana, a da bi dokazali svoju odlučnost i pripremljenost, Britanci su vec trećeg dana od svog stacioniranja uhapsili 13 osoba pod sumnjom da su pripadnici OVPMB. Više od 100 osoba je uhapšeno od strane mirotvoraca i nalaze se u zatvoru u kampu američkih snaga Bondstil, u blizini Uroševca, i gde se očekuje da će odgovarati za svoju delatnost.

Bilo kako bilo, još uvek ništa nije rešeno, ali izgleda da su obe strane shvatile da se do rešenja ne može doći oružjem. Novi jugoslovenski zvaničnici znaju da njihove snage ne mogu da uđu u zonu kopnene sigurnosti i za sada oni nisu uspeli ni da nametnu njihov zahtev za njeno sužavanje. Upotreba teškog oružja u ovoj zoni je zabranjeno, a smatra se da bi svako vojno delovanje koje bi izazvalo krvoproliće bilo ''fatalno'' za nove vlasti u Beogradu. Istovremeno, one su dobile garancije da se čak ne može ni pomisliti na bilo kakvo odvajanje ovog dela Srbije. S druge strane, gerilci znaju da nemaju ni snage ni podršku za neki veći rat, a od svojih ''učitelja'' su izgleda dobili signale da se ''ne umire za kulturnu autonomiju'' (što izgleda da će biti i maksimum)...

AIM Priština, Besnik BALA