Gde će se suditi Miloševiću

Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala uskoro u Beogradu

AIM, Beograd, 8. 1. 2000.

Kada iduće nedelje u Beograd stigne glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte tražeći izručenje Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ protiv koga je podignuta optužnica zbog zločina na Kosovu, neće se zadovoljiti dosadašnjim odgovorima jugoslovenskih domaćina da "to nije prioritetno pitanje za državu koja je upravo izašla iz diktature", ili da "sud u Hagu nije taj koji treba da sudi Miloševiću", a ponajmanje da bi "sudjenje Miloševiću bilo sudjenje srpskom narodu". Ona, kako je najavljeno očekuje konkretne odgovore i to ne samo kada je u pitanju Slobodan Milošević. Ne treba zaboraviti da se na haškim poternicama nalaze imena trojice aktera Vukovarskih dogadjaja-Veselina Šljivančanina, Mileta Mrkšića i Miroslava Radića, potom Dragoljuba Ojdanića, Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Vlajka Stojiljkovića, da se sumnja da su u SRJ Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Sve u svemu, moglo bi da se razgovara i to najdirektnije o sudbini najmanje dvadesetak ličnosti. Od jugoslovenskih zvaničnika, a za sada je potvrdjeno da će Del Pontovu primiti samo Goran Svilanović, tražiće se konkretna potvrda priznanja legitimiteta Haškog tribunala i to ne samo kroz otvaranje kancelarije ovog suda u Beogradu.

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica nikada nije krio svoj stav u vezi Tribunala.O tome svedoči i njegova poslednja izjav da "na neki način postoji sukob nadležnosti izmedju naših sudova i nekih koji sebi polažu pravo na suđenje političkim, ili vojnim vođama sa ovog prostora", "Ja sam, naravno, dobro je poznato, i ništa se u tom stavu neće promeniti, veoma sumnjičav kada je reč o načinu na koji funkcioniše Haški sud, ali, s druge strane, postoji ta obaveza saradnje sa sudom koja se može na različite načine odvijati, u kojoj, naravno, i sam Haški sud mora dati dokaze o svojoj objektivnosti", rekao je Koštunica u intervjuu “Glasu Amerike” prvih dana ove godine i upozorio da je Haški sud "te dokaze objektivnosti u nekoliko navrata sam doveo u pitanje".Treba podsetiti da je potpisujući Dejtonski sporazum Slobodan Milošević prihvatio i punu saradnju sa Haškim tribunalom ali da su kasnije predstavnici bivšeg režima uporno tvrdili da "jugoslovenski Ustav ne dozvoljava izručenje optuženih Tribunalu". Ova tvrdnja po oceni nekih stručnjaka poput dr Pavla Nikolića, jednostavno nije tačna."Najviši pravni akt Jugoslavije izričito propisuje da jugoslovenski državljanin ne može biti lišen državljanstva, proteran iz zemlje ili izručen drugim državama. Medjutim, u ovom slučaju uopšte nije u pitanju izručenje drugoj državi već jednoj medjunarodnoj instituciji iza koje stoji skoro celokupna medjunarodna zajednica", naglašava on.Uostalom, baš režim Slobodana Miloševića je u eri "ljubavi sa medjunarodnom zajednicom" izručio u martu 1996.godine Dražena Erdemovića i Radoslava Kremenović,žitelje SRJ rodjene u RS, ali ne i mesec dana kasnije vukovarsku trojku. Goran Svilanović, jugoslovenski šef diplomatije, nagovestio je promenu u zvaničnoj politici SRJ u vezi sa sudjenjem Miloševiću izjavivši da će "SRJ ispuniti svoje obaveze prema Haškom tribunalu" i posle susreta sa državnim sekretarom Medlin Olbrajt najavio formiranje takozvane komisije za istinu, sastavljene od međunarodnih i domaćih stručnjaka, koji bi razmotrili činjenice o ratnim zločinima počinjenim u poslednjoj deceniji u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. U govoru u američkom Institutu za mir, Svilanović je formiranje komisije naveo kao prvi mogući korak ka otvaranju procesa o ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije. Posle toga, kako je rekao, bila bi razmotrena jedna od četiri varijante za vođenje samog postupka protiv onih koji budu optuženi. Kao prvu mogućnost on je naveo njihovu ekstradiciju Haškom tribunalu za zločine počinjene na tlu bivše SFRJ, kao drugu organizovanje zasedanja tog suda u Beogradu, kao treću kombinovano suđenje uz učešće haškog i jugoslovenskog suda, a kao četvrtu proces u organizaciji domaćeg pravosuđa, uz poštovanje svih međunarodnih pravnih normi.

Da li je ovo nagoveštaj mogućeg prevazilaženja razlika izmedju Beograda i Medjunarodnog tribunala za ratne zločine, biće jasno već prilikom boravka Karle del Ponto u Beogradu, a možda i pre sobzirom na reakciju saveznog premijera Zorana Žižića koji je optužio Svilanovića da je odstupio od zvanične jugoslovenske politike u pogledu Haškog tribunala.Indikativno je da su SAD, bar prema izjavi Medlin Olbrajt, izrazile spremnost da "se Slobodanu Miloševiću sudi u Beogradu, ali pod jurisdikcijom Medjunarodnog suda iz Haga.To je stvar Beograda i glavnog tužioca Karle del Ponte", koja, prema rečima portparola tog suda, i dalje insistira da se sudjenje odvija u Hagu. Portparol Stejt dipartmenta Ričard Baučer objasnio je preciznije najnoviji američki stav naglasivši da "u Hagu znači u Haškom tribunalu, ma gde bi se to odvijalo".Odmah su reagovali i zvaničnici samog Tribunala."Optužnice za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića i drugih podigao je Haški tribunal i taj tribunal je jedino mesto gde im treba suditi - zbog toga je on i utemeljen", rekao je portparol Tribunala Kristijan Šartije naglašavajući da "Tribunal ne može ulaziti ni u kakve političke nagodbe jer je on pravno telo s jasnim mandatom, koji uključuje sudjenje osobama na visokim položajima". A portparol tužilaštva Florans Hartman objasnila je da "Jugoslavija treba da saradjuje s Tribunalom, a ne Tribunal s Jugoslavijom," i da, "ako se u Hagu sudi osobama nižeg ranga, onda se svakako mora suditi i političkim i vojnim liderima poput Miloševića, Karadžića i Mladića".

Jugoslovenski stručnjaci poput eksperta za medjunarodno pravo profesora Vojina Dimitrijevića, smatraju da je moguće naći neka druga rešenja, "ali nije jasno sa kim.Najbolje za nas bi bilo da sada kandidujemo jednog od naših sudija za dopunske sudije. Ima jedna mogućnost, a to je ono zbog čega je sud osnovan kao alternativni sud ako nacionalni sud neće da sudi zločincima. Mogli bismo sad dakle, da kažemo: država se izmenila, dajte nam priliku sada da Miloševiću mi prvo sudimo pa onda na osnovu statuta suda ako niste zadovoljni načinom, postupkom itd, vi preuzmite. To, medjutim, možda može da se isposluje za Miloševića, ali teško može da se isposluje za vukovarsku trojku, i druge, kojima se već toliko godina ne želi suditi. Za nekakav mešoviti Tribunal bi Savet bezbednosti morao da donosi posebno rešenje, da pravi neki mešoviti tribunal, a što se tiče našeg suda u Beogradu, koji bismo mi sastavili, pamtim reči sudije Zorana Ivoševića, koji jednostavno misli da naše pravosudje nije zrelo ni za prostije zadatke a kamoli za ove", ocenio je Dimitrijević.

Bilo bi veoma loše za Jugoslaviju procenjuju stručni krugovi, ako bi se pod firmom sve učestalijih zahteva da se Miloševiću prevashodno sudi za sve ono što je učinio u zemlji svojim sunarodnicima apriori odbacila sumnja da je kriv, jer je, kako ga je video dobar deo sveta "započeo četiri rata i odgovoran je za izmedju 200 i 300.000 hiljada žrtava". Sdruge strane, svakako ne bi valjalo ni kada bi kako kaže budući srpski premijer Zoran Djindjić "Miloševeć izručenjem Hagu", što on lično ne odbacuje kao mogućnost, mada "prednost ima ispitivanje Miloševićevih aktivnosti u zemlji", "bio predstavljen kao žrtva međunarodne politike, čime bi mogao da stekne simpatije". Najgore bi medjutim bilo, ako bi pitanje Haga, našta upozorava Žarko Korać, razjedinilo DOS: "To je poslednja stvar koju želimo. Možda bi samo zato bilo jednostavnije da mu se sudi u Jugoslaviji, gde bi sa političke i psihološke strane bilo daleko lakše". Još samo da Haški tribunal na to pristane, na ovaj ili onaj način. Jugoslovenska diplomatija, ali i cela Srbija, polagaće na ovom pitanju, bez ikakve sumnje, prvi ozbiljniji ispit za uključenje u medjunarodnu zajednicu.

Tatjana Stanković (AIM)