Dva puta bankrotirana država

Spoljni dug Jugoslavije

Otvaranje Jugoslavije prema svetu, je osnovno opredljenje spoljne politike zemlje, ali i preduslov njenog privrednog razvoja.Osim pogodnosti donosi i dosta obaveza:izmirivanje kredita, koje je predhodna vlast, koristeći kao opravdanje snakcije i blokadu zemlje, jednostavno poslednjih deset godina svesno gurala pod tepih..

AIM, Beograd, 4. 1. 2000.

Spoljni dug Jugoslavije “teži” izmedju 13 i 14 milijardi dolara, što Jugoslaviju prema svim svetskim kriterijumima svrstava u red najzaduženijih zemalja na svetu.O kolikom iznosu je zapravo reč, najbolje možda pokazuje poredjenje sa ukupnim spoljnim dugom SFRJ uoči raspada 1992.godine.Tada je zajednička država dugovala stranim poveriocima 15 milijardi dolara, pri čemu je udeo srpske i crnogorske privrede bio negde oko 40 procenata. Učešće duga SRJ, u društvenom proizvodu prema nekim računicama iznosi 98 procenata, a prema drugima je čak dug za 51,8 odsto veći od ukupnog društvenog proizvoda zemlje,ili dvostruko više od medjunarodno prihvaćenih normi kojima se uslovno definiše bankrot države. Polazeći od ovakvih ocena dr. Ljubomir Madžar član G-17 Plus, analizirajući problem javnog duga Jugoslavije koji premašuje 21,5 milijardi dolara, tvrdi da je reč o državi “koja je čak dva puta bankrotirala”.

Zemlja koja toliko duguje bilo stranim poveriocima, bilo svojim gradjanima, normalno ne može da bude privlačna za strani kapital. Kako je Jugoslavija država kojoj su strane investicije jedini lek ne samo za razvoj, nego i za izlazak iz katastrofe u kojoj se njena privreda nalazi, neminovno je što pre otpočeti pregovore sa stranim poveriocima o mogućnostima vraćanja duga,jer bez toga novih kredita nema. Posle prijema u MMF, na redu je teži deo, pregovori sa Svetskom bankom, Londonskim i Pariskim klubom, odnosno komercijalnim bankama i vladama zemalja koje su za te kredite dale garancije. Njima Jugoslavija duguje preko 7,5 milijarde dolara-i to SB 1,7 milijardu, Londonskom klubu 3,6 i Pariskom klubu 2,2 milijardi dolara.Zanimljivo je da je prvo ohrabrenje stiglo upravo iz Svetske banke. Bord direktora ove medjunarodne finansijske institucije obavestio je beogradske vlasti da je spreman da sa Jugoslavijom saradjuje i pre njenog formalnog pristupa.

Sa kakvom platformom će nova jugoslovenska vlada nastupiti nije lako reći jer prema analizama CES Mekona čak i kada bi početak otplate duga bio pomeren na period posle 2005., kada bi se kapitalizovale sve zaostale kamate, a plaćale samo kamate koje tekuće dospevaju, Jugoslavija bi uprkos svemu ponovo bila u dužničkoj krizi.SB će morati ovo da ima u vidu tokom pregovora. Njeni stručnjaci dobro znaju da ukoliko Jugoslaviji ne bude po nekim procenama otpisano najmanje 4o procenata zatečenog duga, stopa servisiranja duga u 2005. neće biti niža od 35 procenata, što se smatra nekim prihvatljivim procentom za zemlje u tranziciji, ali je ipak viši od onih koji su zabeleženi u Albaniji, Belorusiji, Poljskoj, Rumuniji ili Ukrajini pre dve godine,ali negde na nivou Hrvatske iz 1998.godine.

Pre nego što reši probleme vraćanja duga SB, Jugoslavija mora da prodje još dva stepenika. Pregovore sa komercijalnim bankama i vladama zapadnih zemalja. Sa komercijalnim bankama pregovori su pokušavani i u proteklom razdoblju, onda kada su i sve bivše jugoslovenske republike regulisale svoje odnose preuzimajući deo neotplaćenih kredita bivše zajedničke države.Tako je Slovenija preuzela 1996.godine 18 procenata duga SFRJ procenjenog na 4,6 milijardi dolara, Hrvatska 28,5 procenat zajedničkog duga. Bivša jugoslovenska vlast nije htela. na taj način i svoje pregovore je ponovo odložila na neodredjeno vreme jer je LK bio nezadovoljan njenom dokumentacijom o ekonomskom razvoju do 2005.,smatrajući da je “Beograd naduvao društveni proizvod”.

Jula 1998.godine jugoslovenska strana je saopštila da je nakon trodnevnih razgovora postignut sporazum sa Londonskim klubom o reprogramiranju duga. Dogovoren je otpis 33 odsto kamata, reprogram na 20 godina, sa grejs periodom od 7 godina,kao i otplata duga emisijom kapitalizacionih obveznica kojima bi se otplaćivalo 75 odsto glavnice i i 67 odsto kamata.

Konačan sporazum trebalo je da bude potpisan kada bude utvrdjen konačan iznos duga zašta je bila zadužena američka banka “Čejz menheten” koja je obavljala dužnost agenta-poverioca Kluba i kada ga budu verifikovale dve trećine zemalja članica komiteta Londonskog kluba, vlada SRJ i američko ministarstvo finansija ,odnosno kada Jugoslavija udje u MMF Do tada je sve smatrano Memorandumom o saglasnosti.

Sporazum sa LK nikada nije realizovan , a kada je reč o Pariskom klubu, odnosno vladama Zapada, prvi pregovori počeli su 1996.godine kada je Slovenija već bila potpisala sporazum o vraćajnju 225 miliona dolara duga SFRJ najvećem poveriocu Nemačkoj i preuzela 38,6 miliona dolara dugova bivše SFRJ u Francuskoj. Jugoslovenska strana nije mrdnula ni korak napred u pregovorima. Zato je prosečna zaduženost svakog Jugoslovena iz 1996.godine od oko1000 dolara povećana, kao i ukupan dug, pa je početkom ove godne prema dva od tri kriterija Jugoslavija svrstana u najzaduženije zemlje na svetu."I prema ukupnom dugu regiona koji teži 44 milijarde $ Jugoslavija je sa 13 milijardi na prvom mestu, ispred Bugarske sa 10,1 milijardi dolara",tvrdi dr Nebojša Savić sa Ekonomskog instituta u Beogradu. Kako će iz svega isplivati novi pregovarački tim na čelu sa dr Miroljubom Labusom, podpredsednikom SV i Mladjenom Dinkićem guvernerom NBJ, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno. Raspoloženje stranih poverioca za pregovore postoji.

Nagoveštava se da bi u narednih 5 godina u SRJ moglo da udje 12,3 milijarde dolara kapitala, i to 6 milijarde dolara komercijalnog, 3,8 miljardi dolara putem kredita kao i 2,5 milijarde dolara u vidu donacija, ali u narednoj godini samo 750 miliona dolara komercijalnog kapitala, 500 miliona dolara kredita i 900 miliona dolara donacija. Jugoslaviji je odmah potrebno najmanje 2 milijarde dolara prema računicama CES Merkona. Pregovori sa stranim poveriocima jedini su način da ove pare zaista i stignu.

Tatajna Stanković (AIM)