Američki izbori i Kosovo

Priština, 31.12.2000

Pobeda konzervativnih republikanaca na predsedničkim izborima u SAD, među običnim građanima Kosova dočekana je sa rezervama pre svega zbog velike pomoći koju je administracija demokrata pod vođstvom Bila Klintona pružala Kosovu. Međutim, poznavaoci političkih prilika na Kosovu, uključujući tu i nezavisne analitičare i predstavnike političkih subjekata, sugerišu da promene u američkom državnom vrhu ne ostavljaju mesta za strah zbog moguće promene kursa američke politike prema Kosovu i regionu uopšte. Bilo kako bilo, sumnje Albanaca prema kursu koji će slediti novi američki predsednik George W.Bush je posledica predizbornog izbora io obećanja mladog Busha oko povlačenja američkih snaga sa Kosova i Balkana. Savetnik američkog državnog sekretara, gospodin James Pardew je tokom svoje trodnevne posete Kosovu izjavio da je ubeđen da Kosovo predstavlja američki interes i da se zato američka politika neće izmeniti, bez obzira na predizborne izjave gospodina Busha. ''Takvi komentari su izneti u jeku političke kampanje i upućene su određenoj audijenciji i u određeno vreme'', objasnio je vosoki američki zvaničnik Pardew prilikom otvaranja nekih objekata investiranih od strane američke Vlade, pritom pominjući angažovanje i obaveze koje su preduzele SAD i koje su odlučne da ih do kraja ispune - što se Kosova tiče. Pardew je ipak priznao da još uvek nije kontaktirao ni sa jednim od novih ljudi administracije u Washingtonu kako bi raspravio o kursu koji namerava da sledi nova Vlada republikanaca koji su uspeli da se vrate na vlast nakon osam godina vladavine demokrata.

S druge strane, albanski politički subjekti i nezavisni analitičari na Kosovu, iako u javnosti sugerišu da ne bi trebalo da se sumnja u američki kurs, izgleda da i sami imaju neke rezerve prema predsedniku George W. Bushu. Oni ipak u javnosti tvrde da je američka spoljna politika uvek imala kontinuitet delovanja. Milazim Krasniqi, politički analitičar i aktuelno potpredsednik jedne političke partije na Kosovu tvrdi da su promene u Beloj kući u sklopu demokratskih procedura koje ne menjaju temeljnu američku doktrinu, jer ta dokrina ima vekovnu koherenciju. ''I novi predsednik Bush će se ponašati u skladu sa američkom politikom interesovanja za Balkan i posebno za Kosovo'', kaže Krasniqi podsećajući da je otac novog američkog predsednika, inače prethodnik Klintona, bila ličnost koja je Miloševiću odredila famoznu ''crvenu liniju'' kada je reč o Kosovu. Gospodin Krasniqi čak misli da je gospodin Klinton zakasnio u odbrani te ''crvene linije'' koju je postavio njegov prethodnik.

S druge strane, bivši poznati kosovski političar (još iz vremena komunizma), a koji se smatra dobrim poznavaocem spoljne amerilčke politike Mahmut Bakalli, ustvrdio je da promene u američkoj administraciji neće predstavljati esencijalnu promenu u američkoj politici prema Balkanu i prema Kosovu. ''Uveren sam da će administracija predsednika Busha nastaviti sa vojnim, političkim i ekonomskim angažovanjem u pogledu Kosova i tu nema mesta bilo kakve bojazni'', izjavio je g. Bakalli.

Politički lideri i nezavisni analitičari imaju puno poverenja u koherenciju i kontinuitet američke spoljne politike. Gospodin Milazim Krasniqi se u ovom sklopu vraća i na istorijski kontekst, ubeđen da će američka politika i sa te tačke gledišta ostati nepromenjena. ''Moralno zračenje američke politike je pitanje modela američke demokratije i za nas Albance. Dva su predsednika koje treba da zapamtimo. Prvo predsednika Wilsona koji je spasio Albaniju na Versajskoj Konfereciji i Bila Klinton koji je spasio Kosovo u poslednjem ratu'', kaže Krasniqi. Kontinuitet američke politike je najavljen u kontekstu tog ''moralnog zračenja'' i od strane savetnice gospodina Busha za nacionalnu bezbednost gospođe Condoleeza Rice, koja je komentarišući Bushove izjave o mogućem povlačenju američkih vojnika sa Kosova objašnjavala da je reč o prestrojavanju amerilčke vojske, pošto će ''naši saveznici u celom svetu shvatiti da je Bush iskren prijatelj i da jednostavno ne pomišlja da prekine Misiju i pobegne''... Čak, pokušavajući da bude što ubedljivija gospođa Condoleeze Rice je podsetila: ''Nemojte da zaboravite činjenicu da je Buish podržao vojnu intervenciju na Kosovu''...

U ovom kontekstu posmatrane su ovde i izjave američkog ambasadora u OUN Richard Holebrooke, koji je poslednjih dana svog mandata pooštrio kurs svojih izjava. Ističući da se konačni status Kosova treba odrediti na jednoj međunarodnoj Konferenciji, sličnoj onoj dejtonskoj, ambasador Holebrook, kojem su problemi Kosova i Balkana veoma bliski, je sa punim ubeđenjem rekao da će ''nezavisno od toga ko će biti u Beloj kući, SAD će uraditi svoj posao na Kosovu''. I drugi zvaničnici su pred završetak mandata u Klintionovoj administraciji govorili o nepromenljivom kursu američke politike. Nakon prvog susreta sa njenim naslednikom Colin Powell, američki državni sekretar Madeleine Albright je izjavila da su regioni Jugoistične Evrope i posebno Kosovo u američkom interesu i da je njihova intervencija bila neophodna za zaustavljanje Miloševićevog režima. Ona je takođe izrazila ubeđenje da će se ta politika i nastaviti. U tom sklopu, među ovdašnjim posmatračima, kao znak kontinuiteta američke spoljne politike vide i sastav administracije g. Busha, koji je oko sebe okupio ljude bliske njegovom ocu, birajući za zamenika Dick Cheney, a za državnog sekretara nekadašnjeg ministra odbrane generala Colin Powell.

Izjave Georgija W. Busha o povlačenju američlkih vojnika sa Kosova i iz Bosne nisu naišla na dobrodošlicu ni u vrhu NATO, iako je izraženo uverenje o nastavku njihove Misije. Ovdašnja štampa je prenosila na prvim stranicama izjavu generalnog sekretara NATO Georgija Robertsona tokom njegove poslednje posete Kosovu: ''Američki vojnici su hrabri i odlični profesionalci i njihovo prisustvo u međunarodnim misijama je veoma potrebno''. I dok su rasprave o mogućem povlačenju američkih vojnika sa Kosova nastavljeni u raznim krugovima, Pentagon je odredio i kontigent američke vojske koji će služiti na Kosovu do 2005. godine.

Bilo kako bilo, početna zabrinutost kosovske javnosti prema promenama u američkoj administraciji ima u osnovi strah od promena, a ne neku podrobniju analizu angažovanja američkih demokrata ili repuiblikanaca u regionu Balkana i posebno na Kosovu. Na kraju krajeva, analitičari podsećaju da je takva zabrinutost vladala na Kosovu i pre četiri godine, kada je republikanac Robert Dole izgubio na predsedničkim izborima od Bila Klintona, čija je administracija kasnije uradila veoma mnogo za Albance i Kosovo. Na ovu promenljivost stavova u velikoj meri je uticala i neodlučnost snažnog albanskog lobija u SAD tokom poslednje decenije i njegova neodlučnost u pružanju podrške demokratama ili republikancima. Na kraju krajeva, kosovski analitičari zaključuju, sa sigurnošću, da je ovaj region u interesu dugoročne američke startegije, koju jednostavno ne može da promeni ni jedan predsednik.

AIM Priština, Rrahman PACARIZI