Mehr Licht!

Povratak u Tiranu na kraju godine

Tirana, 28.12.2000

''Rad, rad, noć i dan, / da bi smo videli malo svetla''. To su dva stiha Naima Frasherija, albanskog nacionalnog pesnika, koji je umro pre 100 godina i čija se godišnjica upravo obeležava. Albanci su još uvek daleko od toga da rade ''noć i dan'', ali svakako rade više nego pre četiri godine, kada sam otišao odavde, a ipak imaju sve manje svetla. U doslovnom smislu, a možda i metaforičkom smislu.

U Albaniji se radi više, a to se vidi iz aviona: Koliko toliko sistematizovana zemlja, toliko da nisam shvatao da već letim iznad moje domovine, osim kada sam tamo dole, na oranicama zapazio s prozora bezbroj bunkera. Takođe, više rada i u mom rodnom gradu, Tirani: Rekao bih da se nalaziš u nekom ogromnom građevinskom oboru sa mnogo više živosti nego nekada, ali i sa više haosa. To su prvi utisci, gde ''opšte je pozitivno'', prema jednom izrazu klišeu naše komunističke predistorije - dok je istorija već okončana, Fukuyama dixit - kliše koji sam čuo da se izgovara na svim nivoima, od čuvara zatvora do nivoa Vođe. ''Opšte je pozitivno'', pre deset godina, kada sam izašao iz zatvora, Tirana je bio grad sa 200 hiljada stanovnika, a danas nakon što se vraćam iz inostranstva, to je selo od oko milion stanovnika. Originalan prizor modernog urbanog sveta ili post-modernog. ''Opšte je pozitivno'', bilo kako bilo.

Više rada, dakle. Izgleda da su moji sunarodnici shvatili da post - moderni kapitalizam, bio to i kazino tipa, nije onaj astronomskih postotaka interesa iz piramidalnih shema, čiji je pad pre četiri godine stropoštao zemlju u katastrofalnu krizu, koja me je primorala da napustim zemlju. A sada se vraćam, da bih ovde proslavio Božić i Novu godinu, 2001.

Počinjem da telefoniram prijateljima. Nakon pozdrava i reči čežnje, svako se žali na toliko česte prekide električne energije. Evo, i sada dok pišem ove reči, televizijska spikerka kaže da je reč ''svetlo'' postala najučestalija. ''Više svetla'', to je postala čestitka koju ljudi razmenjuju najčešće za narednu godinu. ''Mehr Licht''!

''Mehr Licht''! - da li to neprekidno citiraju Getea na samrti, pesnika par excellence modernosti i evropejstva, kao što je Naim Frasheri albanstva. ''Mehr Licht''! Više svetla! I više rada, kao Faust, ovaj neumorni i nezaustavljivi Faust, metafora romana koji sam tek ovde objavio. Ali, kakav to značaj ima u ovom evropskom glavnom gradu od milion stanovnika, gde još uvek ima samo jedna knjižara. Pa, i kada bi ih bilo više, ko bi mogao uopšte da čita u ovom evropskom gradu od milion stanovnika u kojem imamo sve manje svetla, ne samo u metaforičkom smislu.

''Mehr Licht''! Potebno nam je više svetla. Barem ''malčice svetla''. Da bi saznao šta se dešava u ovih četiri pet sati dana i noći kada ima svetla čitam novine ili gledam razne TV kanale, sada kada ima i nezavisnih stanica, novina koja je realizovana u ovih četiri godine u pravcu veće slobode izražavanja i informisanja. A ipak ostajemo u mraku. Desio se jedan događaj x: Jedna strana kaže ovako, druga suprotno. Suprotno, ne samo kao komentar sa političkom opterećenošću, već i zbog same činjenice - posebno zbog činjenice koja se hegelijanski pretvara u dve suprotne činjenice. Ili, u činjenicu koja postoji samo za jednu stranu, a ne i za drugu. Događaj X postaje neuhvatljiva Kantova stvar po sebi. Koliko god da oštra novinarska pera vrše nastojanja, mediji i dalje liče kao i ranije, na tračeve i ogovaranja, reklo bi se da su produžetak razgovora ljudi po kafanama. A kafane su uvek pune, čak i kada nestane struja. Jedan dobar deo njih imaju svetla iz generatora koji neprestalno bruje trotoarima. I upravo u jednoj takvoj kafani u ulici Jeane d' Arc - nekada Marcel Cachin - čujem da Vlada ne popravlja svetla zbog povezanosti sa korupcijom, konkretno sa prodajom generatora i nafte za te generatore. Da li je to istina? Kafanski razgovor u svakom slučaju. Bilo kako bilo, generatori se umnožavaju, u kafanama, trgovinama, klinikama, stanovima. Više svetla! Mehr Licht! Pre četiri godine, kada se raspala Nacionalna vojska, ljudi su se naoružali i svako se pretvorio u vojsku za sebe. Danas, kada se mreža snabdevanja vodom i dalje nalazi u kolapsu, mnoge kuće rešavaju problem sa porodičnim rezervoarima i pumpama. Isto se dešava i to sve više i sa električnom energijom, putem generatora u sve većem broju albanskih ognjišta. Lagan porast, ali istrajan. ''Mehr Licht''!

Izlazim iz kafane u ulici Jeane d'Arc, ispred takozvanih italijanskih palata - ime koje je ostalo kao daleko sećanje na italijansku fašističku okupaciju - i hodam obalama Lane u pravcu bulevara Palih boraca. U stvari - i to je uhvatljiva činjenica, koju vidim očima - ne hodam obalom Lane. Lana, reka ili kanal, koja prolazi kroz glavni grad Albanije se odavno izgubila iza bespravno i gusto podignutih objekata sa obe strane. Možda je tako bolje, jer sada Lana liči na kanal crnih voda pod otvorenim nebom. Međutim, stižući do mosta iznad bulevara Palih boraca ugledah još jednom čudo. S druge strane mosta, gradnje nema ni sa dozvolom ni bez nje. Nema čak ni jedne! Tako, sve do mosta na elbasanskom putu. Okreneš glavu s jedne strane i vidiš građevine, okreneš s druge i vidiš obale Lane takoreći nevine. Ovaj deo Lane između dva mosta, nekoliko stotina metara sa obe strane obala je već deset godina jedini deo koji je zaštićen od strane raznih vlada kada je u pitanju bespravna gradnja. Kao da se nisu mogli zaštiti drugi delovi. Zbog čega ova razlika? Kao da postoji neki rudnik uranijuma negde tu u zabranjenoj zoni? Ili neki drugi, još uvek neotkriveni izvor energije? Ili su možda živa stvorenja neke daleke planete poslali signale i očekuje se njihov dolazak kako bi nam pomogli u korišćenju takvih nepoznatih izvora? Tada ćemo bez sumnje imati više svetla. ''Mehr Licht''!

AIM Tirana, Bashkim SHEHU