Makedonija u dvehiljaditoj

Vlada je uspela dogovoriti sa EU sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, nesumljivo njen najveci spoljnopoliticki uspeh, ali je ponela i hipoteku najgorih izbora odrzanih u regionu. Raspad koalicije i formiranje nove dvopartiske vlasti na enickoj osnovi.

AIM Skopje, 26.12.2000

Makedonija je u dvehiljaditoj godini usla sa novim predsednikom drzave i novim, ovog puta na papiru, sporazumu o zejednickim politickim ciljevima i reguliranjem odnosa koalicionih partnera - VMRO-DPMNE, Demokratske alternative (DA) i Demokratske partije Albanaca (DPA). Pretsednicki izbori u 1999 godini radi mnogih "nejasnoca", posebno oko broja albanskih glasova koje je dobio pobednik u drugom krugu, jos uvek su u senci kvalifikativa "neregularni izbori", radi cega najaca opoziciona partija Socijaldemokratski savez Makedonija (SDSM) predsednika Borisa Trajkovskog jos uvek oslovljavlja sa "gradjaninom Trajkovskim" i smatra ga nelegitimnim predsednikom. Sam cin, pak, kandidature Trajskovskog za predsednickog kandidata VMRO-DPMNE oznacio je pocetak pucanja koalicije u kojoj su i DPA i DA smatrali da zajednicki kandidat najbolje resenje (u DA posebno pozeljan je bio njihov lider Vasil Tupurkovski). Svaki od ova dva cina imao svojevidni produzetak i u toku cele 2000. "Repovi" predsednickih izbora pretvorili su se u kosmar jesenskih lokalnih izbora, a niti pisani sporazum, niti unutarkoaliciska pazarenja nisu sprecili raspad koalicije VMRO-DPMNE, DA i DPA.

Parafiranje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU sto se dogodilo na Zagrebackom samitu EU 24 novembra je svakako najveci spoljnopoliticki uspeh vlade Ljubceta Georgievskog. Odmah po stupanju na vlast krajem 1998 godine Georgievski je obecao da ce najprije razjasniti dilemu gde je Makedonija u odnosu na ulazak u Evropu. Makedonija nije usla ni u "Agendu 2000", a nije se znalo ni sta EU planira s njom. Premijerova prva poseta inozemstvu, zajedno sa tadasnjim ministrom spoljnih poslova Aleksandrom Dimitrovim bila je bas u Brisel. Gde je zatrazen jasan odgovor na ova pitanja. Nakon mnogih natezanja Makedoniji su obecani pregovori o stabilizaciji i asocijaciji, koji su i zapoceli u martu 2000. Ali, retko ko je ocekivao da ce oni biti uspesno zavrseni za sest meseci i da se Makedonija i pred stupanjem na silu sporazuma - kojeg po parafiranju ceka i oficijalno potpisivanje (mart 2001) i ratifikacija od zemalja clanica EU (oko dve godine) - uzivati beneficije kao sto su bescarinski i bez kvota izvoz svih roba (sem ribe i vina).

Na sporazum sa EU nadovezao se i uspesni kraj pregovora sa Medjunarodnim monteranim fondom i Svetskom bankom i donosenja s njihove strane odluka o sklapanju novih aranzmana nakon duze od dvegodisnje pauze. To je pak bilo "zeleno svetlo" da u Makedoniju mogu uci zaledjene donacije koje se mere milionima ekua. Ne bez veze sa ovakvim trendom jeste i privatizacija "Makedonskih telekomunikacija" koja je "debelim" uplitanjem ovdasnjih diplomata zavrsila u korist madjarskog "MATAV"-a. Kako god bilo ovom prodajom u Makedoniji ulazi vise od 700 miliona u kesu i 500 miliona nemackih maraka kao investicije u naredne dve ggodine. Sto se samo nadovezuje na uspesnu implementaciju poreza o dodatoj vrednosti i suficitu od oko 400 miliona maraka sto ih je on prouzrokovao. Rekli bismo Makedonija, bar sto se tice para, nikad u zadnjih 10 godina nije bila u lagodnijoj situaciji.

Lokalni izbori 2000, koji su usput poceli u oktobru, a jedva privrsili zadnje nedelje, svakako su najlosiji izbori u regionu, pa cak i od onih gde se proslih godina bili skandalozni, kao sto su Albanija i Jugoslavija. Ovi ce izbori biti upamceni po punjenju kutija, reketara kao provodioca izbora, oruzanih incidenata na glasackim mestima... Mladi Fatmir Jakupi iz Kondova ce ostati prva zrtva izbora u Makedoniji, ali i simbol medjualbanskih svadja koje su odnele njegov zivot. Tamna mrlja koju ce makedonska politika dugo vuci sa sobom. Tesno povezano sa incidentima na lokalnim izborima jesu tendencije sve prisutnije kriminalizacije drustva. U odnosu na ranije godine vidljiviji su oblici organiziranog kriminala. Pojedini segmenti vlasti bez skrivanja su u trci za lakom zaradom od upletenosti u svercu cigaretama,

preko reketa u najrazlicnijem obliku. Politicke partije na vlasti bez skrivanja gomilaju svoje partisko bogatstvo steceno pozicijom u vlasti, a vidni clanovi ovih partija osetno manifestiraju znake svog licnog bogacenja. Makedonija, ne samo zbog svog geografskog polozaja postala je

i raskrsce sverca ljudi, trgovine maloletnica i zena u vezi s prostitucijom...

Napukline iz vremena predsednickih izbora u novembru, na samo dan pre odrzavanja Zagrebackog samita, rezultirale su definitivnim odlaskom DA iz vladine koalicije. DA se pridruzila SDSM-u i zajedno sa VMRO-Istinskom i albanskom Partijom za demokratski prosperitet (PDP) pokusala stvoriti novu parlamentarnu vecinu. Georgievski je preziveo imajuci poddsku verne DPA i kupovanjem gladne za pozicije liberale i cak 8 nezavisnih parlamentraca. PDP nije uspela da se odgovori sa premijerom Georgievskim oko njenog ulaska u vladu, ali po najavama iz VMRo-DPMNE slede neizvesni "individualni pregovori" putem kojih ce Georgievski pokusati obezbediti lagodniju vecinu u parlamnentu. Ovdasnoj javnosti su vec poznate transformacije bivsih poslanika PDP u nezavisne parlamnetarce iza kojih su stajali kontigenti za uvoz pilecih pasteta i obecanja za ambasadorske pozicije.

Kod albanskih paritija DPA je dosegla svoj maksimum - uspela je u koaliciji ostati najcvsci stub njenog opstanka. Njen uticaj je vidljiv u smanjenju etnickih tenzija, ma koliko to opozicija i njoj skloni mediji tvrde suprotno. DPA je uspela anulirati proteste svojih oponenata u vezi usvajanja Zakona o visokom obrazovanja kojime je resen dugogodisnji problem visokog obrazovanja na albanskom preko stvaranja privatnog univerziteta po ideji visokog komesara OBSE za manjine Maksa van der Stula. Njen oponent PDP nije iskoristila gafove DPA na lokalnim izborima. Tako DPA je jos uvek najaca albanska partija u Makedoniji, a PDP-u preti opasnost definitivnog silaska sa politicke scene.

AIM Skopje

SO RUSI