Srpski izbori i neuspeli protesti

Pristina Dec 25, 2000

Priština, 25.12.2000

''No, but yes''.... Ovo je bio uobičajeni stav Misije OUN na Kosovu kada su komentarisali eventulano održavanje srpskih parlamentarnih izbora i na Kosovu. To je stav ''ni meso, ni riba'', isticali su ovdašnji posmatrači, koji su skloni da ''neodlučnost'' UNMIK-a vide kao ubrzanu borbu centara međunarodnog odlučivanja u cilju jačanja ''brane'' protiv Miloševića u Srbiji i za olakšavanje ''zauzimanja'' Srbije...

Međunarodni zvaničnici na Kosovu dozvolili su održavanje jugoslovenskih izbora od 24. septembra ove godine i na Kosovu, iako su ih unapred proglasili farsom. Iako su govorili da ih neće ni organizovati niti nadgledati, ipak je UNMIK organizovao ''svedoke'' u belim vozilima koji su na ulazima glasačkih mesta brojali glasače, a istoga dana u sedištu UNMIK-a bile su održane čak tri konferencije za štampu, na kojima su novinari obaveštavani o toku glasanja. Na tako nešto su se odlučili, kako su objašnjavali, da bi sprečili Miloševićeve manipulacije glasovima kosovara, pre svega onih albanske nacionalnosti. I kada je Milošević otišao, međunarodni predstavnici su kazali da su izbori bili ''demokratski, slobodni i pravedni'', a Albancima, koji su oštro protestovali zbog njihovog održavanja, zatvorili su usta obrazloženjem da je ''prema Rezluciji 12 44 Saveta bezbednosti OUN Kosovo deo SRJ''. Ovo obrazloženje koje je iznosio i sam civilni administrator za Kosovo, Bernar Kušner, i koji je Rezoluciju 12 44 stalno nazivao svojom Biblijom, primorala je Albance da ostanu mirni i da ničim ne kvare ''izbore koji su smenili nedemokratrsku vlast u Beogradu''. Ipak, stav UNMIK-a sve do poslednjeg trenutka je bio ''Ne, ali da''... Iako su bezvoljno prihvatili činjenicu da su nemoćni da izmene stav međunarodnih predstavnika, albanski političari su se nadali da se tako nešto neće desiti i prilikom održavanja srpskih parlamentarnih izbora 23. decembra. Još u prvim najavama, koje su dolazile od predstavnika srpske zajednice na Kosovu, da će se održati u regijama nastanjenim kosovskim Srbima, oni su reagovali i upozoravali da su to ''izbori jedne strane države i da je suverenitet Srbije nad Kosovom završena priča''. Predstavnici UNMIK-a su ponovo izjavili da neće biti uključeni niti u organizovanju niti u nadgledanju ovih izbora. Čak su samo dan pre njihovog održavanja izjavljivali da neće biti ni svedoka kao što se to desilo prilikom održavanja jugoslovenskih izbora, jer tadašnji strah od manipulacija, sada više nije postojao. Poslednja odluka je glasila: ''Povećane mere bezbednosti, kako bi se sprečio bilo kakav incident koji bi ugrozio stabilnost Kosova''. Uporedo sa pokazivanjem punog poverenja prema novom jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Koštunici, oni su ponovo rekli ''Ne, ali da''...

Ujutru 23. decembra, glasačke kutije su otvorene u srpskim enklavama na severu Kosova, ali i nekim drugim zonama nastanjenim pripadnicima ove zajednice. Neki od njihovih lidera su rekli da je jedini razlog zbog čega su podržali te izbore, obzirom da je, kako su isticali, sama njihova organizacija na ovom prostoru bila katastrofalna, demonstriranje činjenice da je ''Kosovo Srbija''. Mirovne snage (KFOR) i policija UNMIK-a su obavestili da je 23. decembra bilo mirno i da nije zabeležen ni jedan incident. Neki predstavnici srpske zajednice su izjavljivali da je bilo neregularnosti, a da su se na biračkim spiskovima nalazila imena i onih ljudi koji su umrli, argumentujući da se radi o spiskovima načinjenim još

  1. godine. U Kosovu Polju je bilo i ''fizičkog obračuna'', pošto su više od milion i 200 hiljada dinara uzeli članovi Socijalističke partije Srbije u ime troškova članova izbornih tela. Birački spiskovi su stigli za samo tri okruga na Kosovu i to nešto manje od 48 sati od samog održavanja izbora, a predizborne kampanje govoto da nije ni bilo. Ovoga puta Kosovo nisu posećivali ni srpski lideri, kao pre održavanje jugoslovenskih izbora... Bilo kako bilo, srpski izbori na Kosovu su zaista održani bez svedoka ili nezavisnih inostranih posmatrača...

Predstavnici kosovskih Albanaca iskaljivali su svoj ''inat i bes'' na UNMIK, ali i u međusobnim optužbama. Njihovi glavni lideri su se usprotivili ovim izborima u njihovim javnim nastupima, a na dan održavanja izbora oni su ćutali, možda i zbog toga što su već bili stavljeni pred svršen čin.

Nekoliko stotina građana albanske nacionalnosti je protestovalo na poziv jedne od manjih političkih partija, Partije Liberalnog centra Kosova na čijem je čelu Naim Maljoku, u znak protivljenja održavanju ovih izbora. Na transparentima je pisalo: "Ovde je Kosovo, šta traži Srbija'', a od UNMIK-a se tražilo da ne bude ''servilan'', već da zauzme jasan stav. Govornici su govorili da je organizovanje srpskih izbora ''uvreda za hiljade albanskih porodica koje su silom deportovane od strane onih koji će biti birani''. Za veći deo javnosti i predstavnike skoro svih političkih partija, to nije bilo ništa drugo, osim ''nastojanje Beograda za destabilizaciju Kosova i sprečavanje integrisanja srpske manjine u politički život Kosova''. Srbi, po njima, treba da prihvate novu realnost ''ako žele da žive na Kosovu''. Bilo je i onih koji su govorili da ovi izbori nemaju nikakvoig značaja za Kosovo, ali njihovi rivali su uzvratili da je takva tvrdnja ''besprimerni cinizam''. U brojnim kritičkim i autokritičkim stavovima, albanske partrije su smatrale da nisu dovoljno insistirale kod međunarodne zajednice u smislu sprečavanja održavanja ovih izbora. ''Održavanje ovih izbora je kršenje teritorijalne celine Kosova, ali i kršenje osnovnih principa Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti OUN'', iznosili su politički lideri Kosova, na vrhuncu ''očajanja'' zbog nemoći da izmene realnost...

Međutim, autori Rezolucije su ostali hladni na ovakve ''optužbe''. Oni su čak tolerisali i nemire koji su izbili na severu Kosova, na pragu izbora i pristali da povuku međunarodnu policiju i zabrane kosovskoj policijskoj službi (inače nju u tim sredinama sačinjavaju pripadnici srpske nacionalnosti) patroliranje do okončanja ovih izbora. Jedna glasnogovornica UNMIK-a je iznela da su ''nemiri bili deo unutarsrpskih sudara", a komandant KFOR-a Karlo Kabiđiozu je izjavio da se "tamo mogu preduzeti mere nakon izbora, pošto međunarodne snage ne žele da inervenišu pre njihovog održavanja''. ''Sačekajte još koji dan, pa ćete videti'', poručio je on na poslednjoj konferenciji za štampu u ovoj godini.

Međutim, posmatrači kažu da je sve ovo kontinuitet nastojanja da se pomogne jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica i da su međunarodne snage posvećene borbi protiv svih nacionalizama, ali i da znaju da nacionalizam i dalje ostaje osnovna karta političke borbe u Srbiji, gde i dalje vlada logika ''ko dobije na Kosovu, dobija izbore''. Zato su i lideri kosovskih Srba u prvim izjavama insistirali da je održavanjem izbora ''potvrđen srpski suverenitet nad Kosovom''.

Bilo kako bilo, nakon euforije obeju strana, rezultati izbora su razjasnili ko je šta dobio. Socijalisti Slobodana Miloševića su na Kosovu i ovoga puta dobili najviše glasova 36 odsto, a DOS 31 odsto. Ostale glasove podelile su manje srpske političke partije. Doduše socijalisti su ovoga puta dobili mnogo manje glasova na Kosovu nego na izborima na nivou Jugoslavije, ali ovdašnji analitičari smatraju da to ne menja stvar, pošto se na Koštunicu, Đinđića i druge srpske ''demokrate'' gleda kao na ''surogat'' Miloševića i njegove politike. U svakom slučaju, kosovski Srbi će u srpskom parlamentu imati nekoliko poslanika sa teritorije kojom administriraju međunarodni predstavnici, a tamo će moći da iznesu svoja ''nezadovoljstva", jednoj administraciji koja nema prostora za delovanje na Kosovu.

S druge strane, Albanci smatraju da je Sever Kosova ''ugrožen'', jer su tamošnji Srbi preuzeli opštinsku administraciju, čak i uprkos bojkotu lokalnih izbora. ''Oni organizuju nemire kada to požele, vrše vlast, a veze sa Srbijom jačaju svakoga dana, pred očima međunarodnih predstavnika'', suština je komentara kosovskih analitičara... Jedina nada im ostaje činjenica što je pre odlaska sa Kosova, specijali savetnik američkog predstavnika Bila Klintona i državnog sekrerata Medlin Olbrajt, ambasador James Pardew ''umirio'' Albance izjavom da će ''na Kosovu glasati u stvari srpska dijaspora''...

AIM Priština, Arbnora Berisha