Makedonija i sukcesija

Dvostruki gubitnici, ili?

AIM Skopje, 22.12.2000

Nakon “odusevljenja” sto su pregovori o sukcesiji imovine nekadasnje SFRJ, promenom stava SRJ, konacno “odmrznuti” i sto se krenulo u pravu, sustinsku raspravu, u Makedoniji na vidiku razocarenje!? Makedonski drzavni vrh nije zadovoljan prvom rundom razgovora koji su obnovljeni ove sedmice u Brislu nakon vise meseci zastoja. Ministar spoljnih poslova Srdjan Kerim je u razgovoru sa svojim bosanskim kolegom Jadrankom Prlicem koji je boravio u jednodnevnoj radnoj poseti Skoplju u cetvrtak, 21 decembra, izjavio da su promene u stavovima Makedonije i BiH koje su prezentirane ostalim zemljama nekadasnje zajednicke drzave, iako “duboko moralno i pravno zasnovane”, neopravdano odbacene. Ne radi se samo o procentima, ko ce koliko dobiti, manje ili vise od kolaca koji tek treba da se deli, vec o principima. Ne moze, ocenjuje sef makedonske diplomatije, unapred proglasavati “dvostrukim gubitnicima” partnere koji pretendiraju na ravnopravno ucesce u pregovorima za sukcesiju.

Ostalo je zasada ne razjasnjeno na koje, od tri kljucna sporna pitanja u tekucoj “brakorazvodnoj parnici” bivsih jugoslovenskih republika, ima primedbe prvi makedonski diplomat. Na izbor modela za raspodelu onoga sto svima sleduje, datuma kada se raspala Federacija i odakle valja krenuti sa racunima, ili na vrednost procenjenog deobenog kolaca?

Makedonija je zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, potsetimo, u Brislu nastupila sa zahtevom da se podela imovine nekadasnje SFRJ obavi prema metodu Evropske centralne banke (ECB), a ne prema kljucu MMF-a, za koji su se svo vreme pregovora zalagali Ljubljana i Zagreb, a od nedavno i Beograd. Smatra da ucesce u bruto nacionalnom proizvodu, kao jedini kriterij prilikom odlucivanja o nasledju nije dovoljan i pravedan, jer vise odgovara bogatijima. Stoga insistira da se uvazi jos jedan parametar, a to je broj stanovnika pojedinih zemalja clanica bivse federacije u kojoj su svi gradjani placali poreze i doprinose i punili saveznu drzavnu kasu.

Prema modelu MMF-a, od 46 tona zlata, deviza i akcija procenjenih na oko 477 miliona dolara, koje se cuvaju u bazelskoj banci, Makedonija treba da dobije 5,4 posto ili oko 22 miliona dolara. Ukoliko bi se primenila druga metodologija, mozemo racunati na 7,22 procenata, odnosno na oko 30 miliona dolara, objasnio je ovih dana domacoj javnosti prvi makedonski bankar, guverner Ljube Trpeski. Pristali bi, ocenjuju analiticari i na na neku trecu, kombinovanu varijantu. Ovde popularno nazvani “skopski zlatni kljucic”, naravno ukoliko se na njegovu primenu sloze i ostale zemlje naslednice imovine nekadasnje SFRJ, Makedoniji bi doneo kvotu od 6,31% i to ne samo bazelske “torte” vec celokupne imovine bivse Federacije.

Po formuli koju je ponudio Medjunarodni monetarni fond, iz bazelskih rezervi Savezna Republika Jugoslavija treba da dobije 36,52%, Hrvatska 28,49%, Slovenija 16,39%, a Bosna i Hercegovina 13,2%.

I guverner Narodne banke Makedonije i gotovo svi ovdasnji mediji ne kriju razocarenje sto se Jugoslavija u zadnjem trenutku i, kazu, bez predhodne najave partnerima sa kojima se dogovarala, priklonila drugom taboru. Pretpostavlja se da joj se zuri da uzme novac, pa makar on bio u manjem iznosu, po principu ”daj sta das'. Tako je ne samo Makedoniju i Bosnu ”ostavila na cedilu”, vec je protezirala, kao nekada u SFRJ, tihu podelu na razvijene i nerazvijene, sto ce se, ubedjeni su ovde mnogi, negativno odraziti ne samo na sadasnju aktuelnu deobu zlata i devinih rezervi, vec i na dalji tok pregovora o sukcesiji, kada dodje na red podela ostale imovine.

Guverner Narodne banke Makedonije Ljube Trpeski je, prema vlastitom priznanju, na poslednjem sastanku u Beogradu, pokrenuo pitanje upada u monetarni sistem nekih bivsih republika 1990-1991 godine. Zatrazio je i da se pregledaju dokumenti o svojevremenom monetarnom razdruzivanju, jer je ubedjen da racune na tom planu tek treba izmirivati. Makedonija je mirna, svoju obavezu prema centralnoj banci SFRJ je oduzila, pa joj se sada ne zuri, kao nekima, podvlaci Trpeski. Drzava koristi relativno lagodnu poziciju clanice Banke za medjunarodna poravnanja u Baselu koja joj odobrava beskamatni revolving kredit od 15 miliona dolara koji obnavlja svakih sest meseci, do konacnog raspleta, na ime onoga sto treba da dobije od sukcesije.

U Skoplju se inace, ocenjuje, da ce kad se pregledaju sva dokumenta, mozda neke od ranijih jugoslovenskih republika ostati ne samo bez prava da traze deo od preostalih deviznih rezervi, nego da ce trebati novac i da vracaju. Makedonija ce, u vise navrata je javno podvukao ministar finansija Nikola Gruevski, s obzirom da je kod razdruzivanja bila “najpostenija” i “najdisciplinovanija” na tom stavu ustrajati. Nema nameru da odustane ni od naplate oko 160 miliona maraka koje su, svojevremeno, ostale blokirane kao devizna ustedjevina gradjana na racunu filijale Ljubljanske banke u Skoplju. Ukoliko se tome Slovenija, kao sto se najavljuje, usprotivi, Makedonija ce uputiti tuzbu medjunarodnom sudu. Medjutim, od letos su ovde u bankarskim krugovima u opticaju spekulacije ili ne, ko zna, da je navodno Makedonija, pod za sada javno ne razjasnjenim okolnostima, taj dug Sloveniji vec otpisala, pa sada nema od nje sta da trazi. U Ministarstvu finansija o takvom necem nemaju informacija.

Pregovori ce, ubedjeni su ovdasnji ekonomski komentatori, biti i slozeni i dugorocni, iako se u nacelu svi sukcesori zalazu za suprotno. Nadaju se “hepiendu”, a svaka do maksimuma protezira vlastite interese i pritiska kocnice. Stoga, za sada niko i ne zna, niti je moguce objektivno prognozirati, ocenjuju ovdasnji analiticari, kada ce i kako zavrsiti ova “brakorazvodna parnica“ eks-ju- republika.

Makedonski eksperti u pregovarackom timu smatraju da, sada kada je SRJ priznala pravo na nasledje i ostalim clanicama bivse Federacije, valja utvrditi jedinstven, a ne za svaku zemlju posebno, datum, od kada ce se zvanicno racunati da se zajednicka drzava raspala. Ovde se za to predlaze 17 novembar 1991 godine. Od toga ce zavisiti visina onoga sto treba da se deli, a radi se ne samo o kes “lovi” vec i o nekretninama, o cijoj vrednosti su takodje prisutna razlicita gledanja i matematike.

Do skora su svi bili naspram SR Jugoslavije koja je zagovarala secesiju, a ne sukcesiju. Sad kada je situacija potpuno izmenjena, kako pise u svom poslednjem broju opozicioni skopski nedeljnik ”Denes”, nije izvesno dali ce Jugoslavija ostati na svom stanovistu da vrednost celokupne imovine koju treba deliti, iznosi 220 milijardi dolara, i da u nju spada sve sto je tokom zivota u zajednickoj drzavi stvarano: zgrade ambasada i konzularnih predstavnistava u stotinjak zemalja sveta, finansijska potrazivanja od Sovjetskog Saveza i Iraka, fabrike, brodogradilista, naftovode, zeljeznicke pruge i drugi objekti, kao i novac i akcije u vise svetskih banaka.

Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija i dalje, bar koliko se ovde zna, ostaju na stanovistu da treba deliti samo ono sto je bilo u posedu Federacije u momentu sukcesije cija se vrednost procenjuje na 100 milijardi dolara.Tvrde da nakon donosenja Ustava 1974 godine, dobijena i stecena imovina ne podleze deobi.

Makedonija je vec tokom priprema za pregovore izvela svoju matematiku. Od oruzja nekadasnje JNA, racuna da joj sleduje stotinjak tenkova, za koje nije zainteresovana i vise aviona i helikoptera. Nada se da ce dobiti i nekoliko zgrada ambasada po svetu, od kojih ona nije uzurpirala ni jednu, a mogla je da je htela. Poslednji jugoslovenski ambasadori makedonci su se zatekli u Turskoj, Rumuniji, Urugvaju, Iranu, Iraku, Venecueli, Tajlandu, i jos nekoliko drugih drzava, ali taj polozaj nisu iskoristili. Dali ce to za nju biti neka prednost ili hendikep, tek ce se pokazati. U deobeni bilans ce svakako uci i bogati fond arhivske gradje i muzejskih eksponata, te umetnickih predmeta i drugih dragocenosti koje su ostale u Palati Federacije, drugim saveznim ustanovama i rezidecijalnim objektima u Beogradu, a koji su preziveli ratna razaranja i NATO bombardovanja. Njihov broj i vrednost tek treba kroz pregovore proceniti. Makedonija bi da za svoj deo dobije novcanu kompenzaciju. Ovde je jedno vreme bila u opticaju procena da bi, ako se primeni metod Evropske centralne banke, Makedoniji pripala jedna petina imanja, ili oko 20 odsto celog deobenog kolaca. Malo ili mnogo? Reagovanja su razlicita. I ovde i medju ostalim sukcesorima. Eksperti upozoravaju da makedonski zvanicnici, uglavno, za domacu dnevno-politicku upotrebu, plasiraju krajnje optimisticka ocekivanja. Mozda bi i da “zbune neprijatelja”, ali tesko da ce im to uspeti, osobito sada kada je aktivirana stara interesna osovina Beograd-Zagreb-Ljubljana.

Nezavisni ekonomisti sugerisu makedonskoj vladi i pregovarackom timu da dobro otvore oci i usi, te da se naoruzaju strpljenjem i diplomatskim taktom, jer ih tek ocekuju iznenadjenja. Nekadasnja SFRJ je bila bogata ne samo nekretninama, vec i dugovima. Ako ne dodje do otpisa glavnice ili anuiteta i oni ce biti predmet deobe. Od procenjenih 20 milijardi dolara jugoslovenskog finansiskog minusa, potsecaju, Makedonija je preuzela vec svoje obaveze na osnovu bilateralnih sporazuma za koje je, kao republika, bila garant. Na sto ce, pretpostavlja se, biti stavljeni i novi argumenti znacajni za makedonsku privredu i likvidnost i bonitet drzave, kao sto su korist od Pakta stabilnosti ili od Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Pitanje je umesnosti pregovaracke ekipe dali ce uspeti da takve argumente izbegne. To ce vise zavisiti od od razvoja dogadjaja u regionu, i interesa svetskih moneranih zandara, odnosno, visokih politicara.

Uprkos pocetnom nezadovoljstvu, makedonska vlada ocenjuje da je dobro sto je napokon doslo do sustinskih pregovora o sukcesiji i taj problem uvrstila u prioritetne zadatke svoje spoljne politike. Formirala je i poseban tim eksperata koji treba da doprinesu da se, u interesu vlastite drzave, postigne sto bolji efekat. Koliko ce ostvariti od zeljenog, ubedjeni su mnogi, nece zavisiti samo o cvrstom stavu zasnovanom na “moralno i pravno utemeljenim argumentima” i pravednosti, vec mnogo vise o cistoj “visokoj politici”. Svidjalo se to nekom, ili ne!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA