Ombudsman i na Kosovu
Priština, 25.12.2000
200 godina od osnivanja institucije Ombudsmana u svetu, Uredbom 2000/38, od
- juna ove godine, koju je doneo specijani izaslanik OUN na Kosovu Bernar Kušner, osnovana je institucija Ombudsmana i na Kosovu, koja i praktično treba da nadgleda institucionalizaciju demokratskih tokova. Vremenska razlika od dva veka, od osnivanja prvog Ombudsmana u Švedskoj i ovog koosvskog, nesumnjivo odslikava realnost u kojoj se Kosovo, a i ovaj deo Balkana nalazi. Utisak je da međunarodna zajednica čini ono što može, da daje zeleno svetlo za osnovanje svih onih institucija koje su se u svetu pokazale neophodnim za stvaranje demokratske klime u pravom smislu, nadgledajući i upozoravajući na moguće nepravilnosti koje tokom razvoja demokratije u jednoj sredini mogu sputavati prava i slobode fizičkim i pravnim licima. Na Kosovu je ovaj organ više nego neophodan, tim pre što je u ovoj sredinoi faktički sve na samom početku. Međunaridna zajednica nadgleda i usmerava razvoj demokratije, počev od najosnovnijih segmenata neophodnih jednom društvu u nastojanju izgradnje jednog novog sasvim demokoratskog, što izuskuje ogroman napor ne samo međunarodnih već i lokalnih aktera.
Osnivajući instituciju Ombudsmana, civilni administrator za Kosovo Kušner je i svoje organe kao i sve druge, do lokalnih organa vlasti izložio nadgeldanju i mogućem uticaju instituicije Ombudsmana. To praktično znači, po rečima prvog zamenika medjunarodnog ombudspersona za Kosovo, gospodina Nika Lumezija, da ovaj organ treba da prati, sugeriše, a i opominje organe vlasti na svim nivoima, pri donošenju i sprovođenju pravnih akata u slučajevima kada se oni ne podudaraju sa načelima demokratskih prava i obaveza u skladu sa standardnmima zacrtanim međunraonim aktima u najrazvijenijim demokratijama na svetu. Ovaj organ ima za cilj da osigura i unapredi stepen sprovođenja svih ljduskih prava za fizička i pravna lica, njihovo usklađivanje sa međunarodnim normama zacrtanim međunarodnim konvencijama za ljudska prava. Od juna do novembra meseca, predstavnici međunarodne zajednice su oko ove institucije učinili onoliko koliko su verovatno bili u mogućnosti, imenovali su stranog predstavnika kako je i predviđeno Uredbom o formiranju ombudsman - kancelarije, u konkretnom slučaju poljaka, gospodina Mareka Antoni Novickog, višegodišnjeg aktivistu za ljudska prava u Strazburu na čelu ombudsman institucije, kao i tri njegova zamenika. Dalji razvoj ove institucije će teći u skladu sa ovdašnjim okolnostima. Od juna do novembra kada je zvanično počeo da obavlja svoje dužnosti, angažovano je samo pet pravnika od ukupno 50 koliko je predviđeno za ovu instituciju. Razlog tome, po rečima zamenika gospodina Novickog, je materijalne prirode. Iskusni pravnici čija bi uputstva i primedbe imali uticaja na sve organe vlasti, od UNMIK administracije do svih lokalnih i opštih organa vlasti, nisu spremni da se odreknu svojih pozamašnih primanja, uglavnom obavljajući pravne poslove u privatnoj praksi. U drugim zemljama, instuitucija Ombudsmana predstavlja ustavnu ili pravnu kategoriju i nju bira skupština. Na Kosovu, pod medjunarodnim protektoratom, gde još nema ni skupštine ni ustava, dakle ni konačni status, ova insitucija ima više značaja jer po rečima g. Ljumezija, pruža mogućnost praćenja svih demokratrskih smernica koje na Kosovu treba da označe jedan sasvim drugi pravac razvoja ljudskih, građanskih, političkih, ekonomskih, a i kulturnih prava. Gospodin Ljumezi navodi neograničeni stepen uticaja koji ovaj organ ima na sve tokove demokratskog razvoja.
Do sada nije uspostavljen odnos između KFOR-a i Ombudsmana, iako je zacrtano u pravilniku ovog organa, mada od novembra, od kada je Institucija Ombudsmana otpočela i zvanično da funkcioniše pristigao je značajan broj žalbi, koje se uglavnom odnose na imovinsko - svojinske odnose između administracije UNMIK-a, KFOR-a i grupa građana.
"Za samo mesec dana, već imamo 110 žalbi pojedinaca i grupa građana. U toku je postupak utvrđivanja ispravnosti odluke Ministrastva javnih usluga koje je svojom odlukom isključio grupu građana iz mreže elektrodistribucije", kaže g. Ljumezi.
U skoro svim zemljama sveta postoje Institucije Ombudsmana i nigde nije zabeležen slučaj da je zapostavljeno njegovo mišljenje, kaže naš sagovornik, duboko ubeđen da će na Kosovu ovaj organ odigrati važnu ulogu u izgradnji demokratije. Efekat će nesumnjivo zavisiti od materijalne podrške koja se za sada zasniva na donacijama. Neophodna zastupljenost etničkih grupa, rad na praćenju, nadgledanju i utvrđivanju činjenica u slučaju prigovora na teriotoriji Kosva i van njega, kada su u pitanju državljani Kosova, iziskuje odgovornost koju treba nagraditi. Izvor finansiranja ovog organa bi po ugledu na ostale zemlje trebao biti budžet, mada sredstva koja su predviđena za iduću godinu ne obećavaju angažovanje onih ljudi koji bi mogli da doprinesu većoj efikasnosti ovog organa, tim pre što je pravno iskustvo više nagrađeno u privatnoj praksi. Iskusni advokat g. Ljumezi se nada da će dolaskom gđ.Donne Gomien, američke pravnice, koja bi trebala da zemeni gospodina Novickog i njegovu zamenicu gospođu Christiane Hintzen, koje su UN zadužile za idući šestomesecčni mandat na ovoj funkciji, doći do bitnog poboljšanja materijalnog ali i formalnog značaja ove institucije na Kosovu. Broj pristiglih žalbi za samo mesec dana navodi na zaključak da ni ovde vlast neće biti nedodirljiva.
Međutim, nasuprot ovim optimistčkim predviđanjima, ima i onih analitičara koji smatraju da će uticaj ove institucije biti mnogo manja nego što se to pretpostavlja. Kao razloge tome navode "neosetljivost" ovadšnjih vlasti i struktura u odnosu na javnost uopšte, pa tako i na ovu instituciju, zatim uglavnom autoritarnu tradiciju i prirodu ovdašnjih političkih institucija i političkog ponašanja, kao i veoma tešku situaciju koja vlada u oblasti poštivanja ljudskih i manjinskih prava uopšte.
AIM Priština, Tehire GOVORI