Darvin ili Adam i Eva?

Religija u ofanzivi

Najave iz Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve o uvodjenju veronauke u osnovne i srednje škole otvorilo je pitanje da li će Srbija ubuduće biti definisana kao gradjanska ili verska država

AIM, Beograd, 22. 12. 2000.

Majko nasa srpskog roda tvoja ljubav zemljom hoda Sveta Petko, Sveta Petko, ti nad nama uvek bdi Jer u Boga, jer u Boga Verujemo mi

Ovo je tekst pesmice koju od prošle godine uče deca u nekadašnjem beogradskom vrtiću Braća Srnić koji sad nosi ime - Sveta Petka. Vrtić je državni, a roditelji čija deca idu u ovu i druge predškolske ustanove nisu imali priliku da se izjasne da li su za ili protiv uvodjenja veronauke i drugih verskih sadržaja u obdaništa.

Odnedavno, medjutim, ofanziva vere poprima šire razmere. Gordana Aničić, ministar vera u prelaznoj Vladi Republike Srbije iz Srpskog pokreta obnove, izjavila je tako da je "postignuta definitivna saglasnost za uvodjenje veronauke u škole", jer su hrišćanske etičke vrednosti najbolji lek za narkomaniju i kriminal, a uostalom uvedena je i u Rusiji i Republici Srpskoj.

Realizacija ove zamisli ostaje novoj Vladi koja će u Srbiji biti formirana posle izbora 23. decembra, ali već postoji predlog nadležnog Ministarstva da veronauka u osnovnim školama bude redovan, a u srednjim fakultativan predmet. Srpska pravoslavna crkva, medjutim, ima ambicija da veronauka bude obavezna i u osnovnim i u srednjim školama, i to počev od 2001. godine. Ocenjivanje bi trebalo da bude opisno jer – kako je primetio protodjakon Radomir Rakić, lektor i profesor engleskog jezika na Bogoslovskom fakultetu – "treba imati u vidu negativno iskustvo pre Drugog svetskog rata kad su mnogi učenici zbog negativnih ocena iz veronauke omrznuli hrišćanstvo i tako postali komunisti". Šta je, medjutim, sa ostalima?

U sredinama gde su učenici većinom muslimanske, odnosno rimokatoličke veroispovesti nastava će se odvijati po udžbenicima koji su pripremili Rimokatolička crkva ili Islamska zajednica, odnosno uz njihovu saglasnost. Profesori veronauke u tim sredinama biće najčešće katolički sveštenici i muslimanski verski službenici koji su završili Medresu. Beogradski nadbiskup France Perko, pozdravljajući inicijativu o uvodjenju veronauke, rekao je "Blicu" da bi bilo najbolje da se u mešovitim sredinama u istoj školi veronauka predaje istovremeno deci pravoslavne, rimokatoličke, evangelističke i islamske veroispovesti. Beogradski muftija Hamdija Jusufpahić predložio je da država odredi nekoliko škola gde bi se deci islamske veroispovesti predavala veronauka i najavio da će se u nastavi koristiti i udžbenici iz Bosne i Hercegovine. Jusufpahić je ukazao i na najvažnije - da "svi u našoj zemlji treba da upoznaju veru drugog, jer je neznanje naš najveći neprijatelj".

Pomenuti argumenti nisu naišli na sveopšte razumevanje. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatra da inicijativa za uvodjenje verskog obrazovanja ozbiljno narušava principe sekularne države, jer "preti da crkvenu dogmu postavi za temelj moralnog vaspitanja". Crkva je oštro otpisala, saopštivši da je pomenuta ocena "strah Satane", te da SPC "nikada i nikome ništa nije nametala, nego samo nudila spasonosnu reč Jevandjelja Hristovog". U javnosti su već postavljena pitanja šta će biti ako se "spasonosnom rečju" budu pobijala reči egzaktnih nauka, odnosno čija će reč biti validnija: profesora veronauke koji hvali učenika zbog znanja o Adamu i Evi, ili profesora biologije koji je detetu dao slabu zato što je Adamom i Evom pobijao Darvinovu teoriju evolucije?

Vukašin Petrović, aktivista "Otpora" kaže da taj Pokret nema zvaničan stav o veronauci, ali da on lično misli da veronauci nije mesto u školi, već u crkvi. Mirko Djordjević, publicista i urednik Republike upozorio je u "Danasu" da se vera ne uči, nego se otkriva, te da bi bilo najbolje da se postojeći predmeti – književnost, sociologija, filozofija popune religijskim sadržajima – "religijskim, a ne religioznim". Poznati profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić postavlja ključno pitanje: da li će to biti predmet čiji je cilj stvarajanje novih vernika ili upoznavanje dece sa osnovama religije... "Pred vratima škole stoje i čekaju ljudska prava, informatika, poznavanje medija, ekologija... Ko će odlučiti koji su prioriteti, i na osnovu čega"?

Škole u Srbiji su u katastrofalnom stanju: rade u dve i tri smene, odeljenje imaju i 50 djaka, nastavnici osnovnih predmeta sve su lošije obrazovani, opremljenost škola je nikakva... U takvim okolnostima, "zahtev da se uvede veronauka je svesno zaobilaženje stvarnih problema i voljno nastavljanje prakse dosadašnjih vlasti", kaže prof. Rajić, razotkrivajući na kraju suštinu problema: "U suštini, postoji samo jedno veliko političko pitanje, a to je da li će Srbija biti definisana kao sekularna, gradjanska država, ili kao verska, pravoslavna država. Razvoj savremene države u celom svetu ide ka sekularnoj državi. Vraćanje na versku državu jeste element verskog fundamentalizma, ali je on samo sredstvo za ostvarivanje ciljeva van vere"

Roksanda Ninčić (AIM)