Sukcesija, bez Kosova.

Priština, 22.12.2000

Guverneri centralnih banaka novih država, stvorenih nakon 1990 godine, dakle nakon raspada bivše Jugoslavije, podeliće imovinu koja je nekada pripadala njihovoj zajedničkoj državi. Ali, kako? To je pitanje koje još uvek leži na pregovaračkom stolu.

Kosovari mogu da iznesu svoje neslaganje zbog podele imovine bez njihovog učešća, imajući u obzir da su i oni učestvovali u njenom stvaranju. Međutim, najbolji odgovor na to pruža posrednik u pregovrima oko sukcesija bivše Jugoslavije sir Arthur Watts. On je izjavio agenciji SENS da se u ''procesu sukcesije govori o državama proizašlim usled rasprada bivše Jugoslavije''. Po tome, Kosovo još uvek nije međunarodno priznata država, te mu i nije mesto u ovim razgovorima.

''Hendikep je što je Badinterova komisija ostavila Kosovo van lige. Međutim, kosovari moraju da se organizuju i stave do znanja da im kao konstitutivnom elementu bivše SFRJ pripada pripada pravo učešće u sukcesiji'', kaže prof. Dr. Muhamet Mustafa, direktor Instituta za razvojna istraživanja ''RIINVEST''. Isto mišljenje deli i mr. Nazmi Mustafa, profesor na Ekonomskom fakultetu u Prištini i nekadašnji ministar u Vladi bivše Jugoslavije. On neučešće Kosova u razgovrima oko sikcesije komentariše sledećim rečima: ''Jednom konstitutivnom elementu utemeljenom Ustavom ne može se uzeti pravo na neustavan način, kao što je tio učinila Badinterova komisija''...

Prema njihovoj proceni treba tražiti šansu nakon poteza crnogorske Vlade, koja je u poslednje vreme tražila prekid razgovora o sukcesiji, negirajuci autoritet savezne Vlade u tim pregovrima. Isti bi zahtev, trebalo da upute i Kosovari, mišljenje je kosovskih eksperata.

Pitanje učešća u procesu sukcesije, kosovari ispoljavaju jedino kao želju, jer još uvek nemaju jasno formulisane zahteve. Možda bi se to trebalo povezati i za metodologiju koja će se primenjivati. Međutim, brojni podaci su jasni. Prema gospodinu Nazmi Mustafi, učešće Kosova u društvenom proizvodu u bivšoj SFRJ bio je oko dva odsto. U tom procentu je Kosovo ''investiralo'' u stvaranju zajedničke imovine u nekadašnjoj države ''bratstva i jedinstva''.

Kada bi se uporedo sa imovinom delili dugovi, onda bi Kosovo izašlo sa jednim prihvatljivim saldom, negde oko Nule. Prema podacima iz 1990 godine, odnosno u vreme kada su ukinuti organi tadašnje autonomije, Kosovo je međunarodnim finasijerima dugovalo oko 660 miliona dolara, odnosno Svetskoj banci - 133,8 miliona dolara, dok ostalim finansijskim institucijama, kao što je MMF, Pariski klub, Londonski klub, 499,8 miliona dolara. S druge strane, Kosovo ima i potraživanja i od strane raznih finansijkih institucija. Banke iz tadašnje Jugoslavije tadašnjoj banci Kosova duguju 3,4 miliona dolara, inostrane banke oko 2,1 milion, Narodna banka Jugoslavije za deviznu štetdnju građana treba da isplati 130 miliona dolara, a kao depozit u bankama i raznim finansijskim institucijama ostalo je 54, 9 hiljada dolara. Opšte uzev, njegova potraživanja su 136 miliona dolara. ''Kada se uzmu na razmatranje svi elementi koji ulaze u razgovore o sukcesiji, onda proizilazi da bi bilans sa Kosova trebao da bude jednak sumi dugova'', kaže g. Nazmi Mustafa. Ako Kosovo ne bude dobilo svoj deo od sukcesije bivše SFRJ, kosovska privreda će biti oštećena kada poverioci budu zatražili vraćanje dugova, ističe g. Mustafa. Međutim, i pitanje obaveza i potraživanje banaka je problem koji se mora rešiti na osnovu određene metodologije, odnosno utvrditi da li će to biti deo sukcesije ili kroz međubankarski obračun.

Prema jednom ranijem predlogu MMF, Jugoslavija bi dobila 36 odsto iz rezervi, Hrvatska 28,49 odsto, Slovenija 16,39 odsto, Bosna 13,2 odsto i Makedonija 5.4 odsto deviznih rezervi i zlata koje se čuva u Međunarodnoj banci za sukcesiju sa sedištem u Bazelu. U te rezerve spada i 46 tona zlata.

Što se tiče rezervi zlata, njena vrednost je sada dva puta manja nego pre deset godina, zbog pada vrednosti ovog metala na međunarodnom tržištu, te se sada se te rezerve vrednuju na oko 400 miliona dolara.

Aktuelno je veoma nejasno i ''komplikovano'' ustvrditi način na koji bi Kosovu moglo da se uključi u proces sukcesije. Prema g. Nazmi Mustafi, rukovodeći organi moraju da pronađu prigodan trenutak za zahtev za učešće u bilansu podele imovine bivše SFRJ. On je mišljenja da razgovori između država neće imati uspeha, tako da će na kraju sukcesija biti izvršena međunarodnom arbitražom. Upravo tu gospodin Mustafa želi da vidi i moguću šansu za Kosovo. On ocenjuje da ako se desi da Kosovo sada ne bude uključeno u proces sukcesije, da bi onda '' naša zemlja trebala da zatraži svoj udeo u imovini od bivše SFRJ upravo od Srbije, čijim delom je Kosovo smatrala Banditerova komisija''. Bilans učešća Kosova u sukcesiji bi obavezilavlo SRJ da plati i neke dodatne obaveze stvorene tokom 10 godina nasilnog vladanja ovde. ''Bilans sukcesije treba da se suoči sa reparacijama, odnosno sa kompenzacijom ratnih šteta'', kaže direktor ''RIINVEST''-a, dodajući i da je u čitavoj ovoj zavrzlami takav zahtev mogao još više da iskomplikuje situaciju.

Poslednji put je ovaj zahtev iznet od strane kosovske delegacije na Konferciji u Rambujeu, ali on nije zauzeo mesto i u finalnom dokumentu. Ranije, sa Kosova je poslato 170 žalbi kod međunarodnih institucija, u vezi sa neučestvovanjem Kosova u procesu sukcesije...

''Bilo kako bilo, u svakom susretu sa međunarodnim predstavnicima treba zahtevati da mi dobijemo naš udeo od rasprada bivše SFRJ, pa makar se radilo i o maloj zgradi u Beogradu'', insistiraju koosvski privredni eksperti...

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI