Tirana - Beograd, teškoća prvog koraka

Tirana, 19.12.2000

Nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa između SRJ i Bosne 15. decembra, nije ostala ni jedna druga država u regionu niti evropskom kontinetnu sa kojom Beograd nema diplomatske odnose izuzev Albanije. Pitanje postaje još interesantnije ako se ima u vidu da se direktni obostrani problemi koji postoje između Bosne i SRJ vezuju za rat u poslednjoj deceniji i mnogo su teži nego oni između Albanije i SRJ. Međutim, činjenica je da između dve države i dalje nema diplomatskih odnosa koji su prekinuti 25 marta 1999. godine, kada je Beograd proglasio prekid odnosa sa četiri glavne države NATO i Albanijom, nakon početka vazdušne kampanje NATO protiv Srbije.

Činjenica što je Koštunica uspeo da prevaziđe unutrašnje teškoće vezane za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa četiri države NATO: SAD, Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom, a zatim i Slovenijom i Bosnom, ali još uvek nije prevazišao teškoće koje se vezuju za preduzimanje ovog kotraka prema Albaniji, govori o klimi nepoverenja koja postoji između dva glavna grada i gde izgleda da je najveća teškoća preduzimanje prvog koraka. Prateći dinamiku signala i izjava između dve strane, pada u oči da jugoslovenski ministar inostranih poslova Svilanović govori o ''ponovnom uspostavljanju punih diplomatskih odnosa'' ili o ''oživljavanju diplomatskih odnosa'', ne pominjući nikada raniji prekid tih diplomatskih odnosa. S druge strane, zvanično i realno nema nikakvih diplomatskih odosa i albanski zvaničnici jasno specificiraju da je reč o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa.

Rukovodioci Albanije zajedno sa spremnošću uspostavljanja diplomatskih odnosa sa SRJ izrazili su stav da je na jugoslovenskom rukovodstvu da preduzme inicijativu za njihovo ponovno uspostavljanje, pošto je Beograd bio taj koji ih je i prekinuo. I rukovodioci Beograda su ponovili spremnost za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Albanijom i nisu izneli nikakvu primedbu na zahtev da prvi korak treba da preduzmu oni, jer su na takav način oni postupili i sa gore državama NATO. Savezna jugoslovenska Vlada je napokon krajem novembra donela odluku za otvaranje graničnog prelaza u Hani i Hoti (Božaj) na granici između Albanije i Crne Gore i tu odluku je predstavila kao dokaz svoje dobre volje u odnosu na Albaniju. Međutim, Tirana nije reagovala na ovu dobrodošlu odluku, ali svakako formalnu, jer još u proleće ove godine sporazumom između Albanije i Crne Gore postala je realnost kako otvaranje graničnog prelaza Hani i Hotit, tako i slobodno kretanje ljudi između dve zemlje, bez obzira na to što je na vlasti još uvek bio Milošević.

Bez obzira na činjenicu što zvanično nisu postavljeni uslovi, istina je da su obe strane na jedan ili drugi način iznele neke vrste uslova u vezi sa ponovnim uspostavljanjem diplomatskih odnosa. U tom pravcu, najviše je insistirao predsednik Albanije Rexhep Meidani koji je u svom govoru održanom na Samitu država regiona 25. oktobra u Skoplju, na kojem je po prvi put učestvovao i predsednik Koštunica, izneo nekoliko zahteva na adresu Beograda, kao što je oslobađanje političkih zatvorenika, pronalažanje nestalih tokom rata na Kosovu. Osuda Miloševićeve politike etničkog čišćenja i slanje zvaničnika impliciranih u zločine pred Međunarodni sud u Hagu, pa sve do obeštećenja zbog nanetih šteta usped srpskih udara na teritoriji Albanije, kao i njihovo miniranje dela teritorije na severu zemlje.

Kasnije, drugi visoki albanski zvaničnici, kao što su premijer i ministar inostranih poslova, izneli su u blažoj diplomatskoj formi albanske zahteve. Tokom njegove posete Prištini 6. decembra, premijer Ilir Meta je izrazio želju da novi predstavnik u Beogradu pokaže da će slediti potpuno različitu politiku od njegovog predsednika i da će u Beogradu biti supstancijalnih promena unutrašnje i spoljne politike. On je povezao razvoj odnosa između Tirane i Beograda sa napredkom demokratskih razvoja u Beogradu, ali nije izneo uslove.

I novi lideri SRJ su ponovili spremnost za uspostavljanje odnosa, ali su ovi to pratili zahtevom upotrebe uticaja Tirane na političke faktore na Kosovu. U njegovoj prvoj izjavi upućenoj Tirani 7. novembra, ministar inostranih poslova Svilanović je izjavio da je potreno uspostavljanje odnosa zbog uticaja koji Tirana ima na Kosovu. To je u Tirani interpretirano kao skriveni uslov i kao nešto neprilično. Zvanična Tirana je u nekoliko navrata odgovorila Beogradu da pitanje Kosova nije pitanje o kojem bi raspravljali Srbija i Albanija, već da je to pitanje samih kosovara. U izjavi datoj albanskoj novinskoj agenciji 3. decembra, jugoslovenski ministar inostranih poslova je zatražio ''nastavak rasprave oko diplomatskih odnosa'', zahtev koji u sebi pretpostavlja nekakav uslov pre njihovog ponovnog uspostavljanja.

Istina je da pitanje Kosova, bez obzira na suprotne stavove koje imaju Tirana i Beograd oko njegove budućnosti, teži kao teška planina na odnose između dve države i predviđanja su da će se one veoma oštro sudarati u budućnosti u raznim međunarodnim forumima oko ovog problema.

Albanski ministar inostranih poslova Milo, odbacio je predlog jugoslovenskog ministra inostranih poslova Svilanovića da zemlje regiona Albanija, Makedonija, Bugarska i Grčka postanu garantom finalnog statusa Kosova. Jugoslovenski ministar inostranih poslova smatra to ''regionalnim pristupom koji će voditi prema definitivnom rešenju''.

''Kosovo nije regionalno pitanje, već međunarodno'', rekoa je Milo. ''Zemlje reguiona nemaju ni mogućnosti ni sredstva da postanu garantom za jedno tako delikatno pitanje''.

Ako se uzmu u obzir okolnosti ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje, može se reći da se u većim teškoćama u odnosu na unutrašnje javno mnjenje nalazi Tirana. U Srbiji nema izraženijih javnih protivljenja u vezi sa uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Albanijom, ali u Tirani politički i javni faktori stalno zahtevaju da se Beogradu postave uslovi pre nego što se uspostave diplomatski odnosi. To je konstatovano i u albanskom parlamentu, gde je bilo i posebnih izjava oko toga, ali i od strane raznih partija, posebno iz redova opozicije. Davanje konsenzusa od strane Albanije za prijem SRJ u OEBS 10. novembra, izazvalo je pravu buru među opozicionim albanskim političkim partijama koje su napale Vladu zbog onoga što su nazvali tolerancijom prema Srbiji.

S druge strane, Tirana mora da uzima u obzir i albanskog političkog faktora na Kosovu. Kada je jedan savetnik Ilira Mete otputovao prošlog meseca u Beograd na Međunarodnu konferenciju Pakta stabilnosti i gde se kaže da je bilo kontakata i sa tamošnjim diplomatskim kanalima, čule su se oštre kritike. Sam Beograd nije preduzeo nijedan korak koji bi olakšao poziciju Tirane po pitanju diplomatskih odnosa. Suprotnbo tome, stavovi izneti od strane Koštunice, Đinđića i drugih rukovodilaca srpske opozicije oko pitanja Kosova nisu stvorili mnogo poverenja u albanskim političkim krugovima na obema stranama granice.

Ipak, Tirana je izgleda odlučna i spremna da prebvaziđe ovu ne toliko nepovoljnu klimu koja postoji u nekim krugovima u Tirani i Prištini oko uspostavljanja diplomatskih odnosa, ali niu kom slučaju ona ne bi otišla dotle da preduzme i prvi korak.

NA jednom Međunarodnoj konferenciji organizovanoj u Atini početkom decembra i jugoslovenski ministar unutrašnjih poslova Z. Živković i albanski ministar inostranih poslova P. Milo dali su do znanja da će ponovno uspostavljanje ovih odnosa biti pitanje nedelja. Jasno je da se nijedan glavni grad ne žuri i očekuje se da će se sve desiti nakon decembraskih izbora u Srbiji i nakon formiranja srpske Vlade. Stvara se utisak da ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Albanije i SRJ prolazi kroz veliku dilemu - da li će dve države biti susedne zemlje.

AIM Tirana, Arjan LEKA