Dvovlašće do izbora

Promene u visokom školstvu u Srbiji

Promene koje su se dogodile u državi u oktobru zahvatile su i univerzitet, a onda, kako su nedelje odmicale, a poražene snage vraćale izgubljeni dah, počele su akcije podmetanja klipova u državne i akademske točkove. Ti paralelni procesi nisu bili uvek javni, ali se i danas osećaju na svakom koraku.

AIM,Beograd, 20.12. 2000.

Odmeravanje "novih i starih"snaga na Univerzitetu i dalje traje: dok jedni žele raskid sa negativnom selekcijom, partijskim tutorstvom i siromaštvom, drugi pokušavaju da zaustave vreme u kome su lagodno živeli i vladali, okićeni profesorskim titulama i partijsko- državnim funkcijama. I dok su smene čelnih ljudi u privredi, po zakonu ili mimo njega lagodno prošle, univerzitet i zdravstvo imaju privremene uprave, samo zato što u privrmenoj vladi Srbije dominiraju kadrovi iz SPS-a koji ne dozvoljavaju da se na dnevni red stave i ferifikuju izbori novih dekana fakulteta i rektorskog

kolegijuma.Uprkos izmenjenim okolnostima, pogubni Zakon o univerzitetu i dalje važi i samo doprinosi poprilično haotičnom stanju u visokom školstvu koje deluje izmedju starih i novih vlasti.

Kada je formalno došlo do još zakonski ne verifikovanih smena čelnih garnitura,nove dekane birao je kolektiv, pokazalo se da više od 90 odsto dekana koje je nekadanja Vlada Srbije postavila na tu funkciju nije zapravo imalo podršku zaposlenih.

Otuda nije ni čudno što su nekadašnji nametnuti partijski dekani oterali više od 200 nastavnika i saradnika samo sa Beogradskog univerziteta. Bio je nepoželjan svako ko je drugačije mislio, ili se pobunio protiv sve opšte politizacije univerziteta.Na mesta oteranih primeljeno je više od 300 novih ljudi, najčešće partijskih kadrova JUL-a, čija će stručnost u najskorije vreme morati da se proverava.Oni su lako i brzo dolazili i do mesta i titula, bez obzira na stručnost, naučna priznanja ili sklonosti ka pedagoškomi naučnom radu. Univerzitet je i bukvalno upropašćen, a siromaštvo, nezadovoljstvo,politizacija i upliv nestručnog kadra su u obrazovnom smislu uništili generacije mladih studenata i naučnih radnika. Zarad socijalnog mira na univerzitet je priman svako ko je hteo da studira. Prema nekim procenama samo na beogradskom univerzitetu danas ima gotovo 60 hiljada studenata.

Profesor dr Marija Bogdanović, novi vd. rektor Beogradskog univerziteta kaže za AIM da je "stanje na mnogim fakultetima dosta teško, ne samo zbog odlaska nastavnika i saradnika, neopremljenih laboratorija, već i zato što su ljudi dugo bili u stanju medjusobnih netrpeljivosti. Oni koji su ranije imali privilegije, svesni da ih gube, pružali su otpor, dok su oni koji su želeli promene krenuli sa ozbiljnim radom. Najgore je ovih meseci bilo na Šumarskom, Elektrotehničkom, Arhitektonskom i Pravnom fakultetu, gde očigledno stvari još nisu završene do kraja. Sve se smiruje i nadam se da će rešenja da se nadju u okviru akademske zajednice."

Elektrotehnički spada u fakultete koji su najviše stradali. Sa ETF je oteran ili otpušten skoro svaki četvrti nastavnik ili saradnik.I dok su profesori primali platu od 103 nemačke marke,nedavno smenjena uprava je od oktobra 1998. do novembra 2000. samo za telohranitelje na ulazu u ETF platila 162.000 DM, plus 8.500 DM za lance, katance i okove koji su postavljani po fakultetskim hodnicima i 4.500 DM na ime honorara advokatu koji je ETF zastupao u sporovima koji su pokrenuli maltretirani nastavnici i saradnici. Sve te sporove Fakultet, odnosno sada bivši dekan Vlada Teodosić, je izgubio. Podsećanja radi pomenuti dobro plaćeni telohranitelji su izbacivali profesore iz njihovih kabineta a pobunjene studente premlaćivali bejzbol palicama.

"Promene su došle skoro u poslednjem trenutku. Još, ipak, imamo vremena da mnogo toga popravimo i povratimo ugled ovog nekad elitnog fakulteta. Neakademsku atmosferu smo promenili za jedan dan. Vratićemo oterane nastavnike i saradnike koji to budu želeli. Preispitaćemo sve odluke o zaposlenjima i unapredjenjima. Nadamo se da ćemo poboljšati materijalno stanje, pri tom ne očekujemo samo da nam država da više, već ćemo se potruditi da povećamo i sopstvene prihode- kaže dr Borivoj Lazić, v.d. dekan ETF, uz opasku da nova uprava nije mnogo toga mogla da uradi, jer su joj ruke vezane pošto još uvek nije zvanično postavljena.

Ovaj Fakultet je inače, u eri pre Teodosića zaradjivao 5.600.000 maraka godišnje, skoro tri i po puta više nego danas. Za nabavku opreme je, na primer, 1997. utrošeno 800.000 maraka, a ove svega 30.000.

Prof. dr Srbijanka Turajlić, jedna od žrtava negdašnjeg dekana ETF, kad je otpuštena, povela je sudski spor, dobila ga i čeka da presuda postane pravosnažna. Do tada se, čvrsto je rešila, neće vraćati. "Ako hoćemo da pravimo pravnu državu, nema razloga da se ne ponašamo u skladu sa Zakonom. Drugim rečima, moje vraćanje u ovom trenutku bi bilo politički čin,jer bi se zasnivalo na činjenici da su moji priijatelji pobedili na izborima i da ja shodno tome mogu da radim. Mislim da nije dobro na taj način da se uredjuje država, pa ni univerzitet- objašnjava dr Turajlić svoj stav i želju da sve bude po propisu. Na pitanje kako ocenjuje sadašnje satnje na BU, ona kaže da je ono sasvim solidno, mada se u mnogim oblastima oseća nedostatak kvaliteta u nastavi zbog odlaska ljudi:"Ali sa gledišta vizije modernog univerziteta mi jako kasnimo i plašim se da ljudi koji rade na univerzitetu nemaju jasnu svest o tome da se nešto mora promeniti. Navešću jednu ilustraciju, moje kolege kažu da su posle promena prosto "resetovali" vreme i vratili ga unazad, na period pre donošenja Zakona o univerzitetu. Ja se plašim da je ceo univerzitet u svojim glavama "resetovao" i vratio vreme i to je upravo taj problem koji imamo, jer vreme se, nažalost, ne može vratiti unazad- upozorava dr Turajlić. Kaže da se sa novim vlastima ipak nešto promenilo:" Sa univerziteta u Srbiji je skinuta anatema vraćeni smo u Evropsku rektorsku konferenciju, a na nedavno održanom skupu u Beogradu, predstavnici Evropskog saveta i Rektroske konferencije potvrdili su da smo deo akademske zajednice. Dobili smo pregršt komplimenata ali i obećanja da ćemo osim pomoći vrlo brzo biti uključeni i u naučne medjunarodne projekte".

Poznavaoci prilika u obrazovnom sistemu Srbije tvrde da je ono vraćeno na početak veka i da su reforme celokupnog školstva neophodne. Stoga u ovoj godini univezitetu sledu samo privremene promene pre svega zakonske. One reformske će sačekati temeljnije društvene i ekonomske promene u Srbiji.

Olga Nikolić(AIM)