Zidovi i mostovi biznisa između Albanije i Kosova

Tirana, 16.12.2000

Iako je stanovništvo Kosova brojčano manje od stanovništva u Albaniji, na Kosovu ima oko 3,5 puta više vozila nego u Albaniji. Iako je prošlo samo 18 meseci od završetka rata na Kosovu, za razliku od onoga što se dešava u Albaniji, kosovari se neustručavaju da osiguraju svoja vozila, čak i ako su tarife mnogo više od onih u Albaniji. Ova činjenica nije izmakla državnoj osiguravajućoj kompaniji INSIG, koja je požurila da pre deset meseci otvori svoje predstavništvo u Prištini.

Tokom deset meseci njene aktivnosti na Kosovu, INSIG je uspeo da inkasira 12 miliona nemačkih maraka. Prema generalnom direktoru INSIG-a, Bardhyl Minxhoziju ''to znači da je dohodak INSIG-a od osiguranja vozila aktuleno veći na Kosovu, gde operišu i drige osiguravajuće kompanije, nego u Albaniji gde je INSIG jedina kompanija koja operiše u toj oblasti''.

Početkom decembra, INSIG je zvanično inaugurisala svoju filijalu na Kosovu. Ovaj povod je iskorišćen od strane premijera Ilira Mete da poseti Kosovo. Mediji u Tirani i Prištini su naveliko isticale činjenicu da je Metina poseta ''prva poseta jednog premijera Albanije na Kosovu''. U stvari, pre Mete i bivši premijer Majko je posetio Kosovo, ali povodom jedne porodične svečanosti. Metina poseta, bila je poluzvanična ako se ima u vidu činjenica da je dočekan i da je razgovarao sa administratorom OUN za Kosovo Bernarom Kušnerom.

Meta je održao i govor pred Tranzicinim većem Kosova u prisustvu i predstavnika srpske manjine, u kojem je on više isticao ekonomske odnose među Albancima s obe strane granice, a ne emocionalne istorijske odnose kao što se to obično dešavalo.

Meta je obavestio da je albanska Vlada preduzela značajne korake za poboljšanje postojeće infrastrukture, koja u stanju u kojem jeste sprečava razvoj normalnih ekonomskih odnosa između Albanije i Kosova. Albanija je dala prvenstvo investicijama u pomorkoj luci u Draču i ima za cilj da je pretvori u značajnu luku za prodor roba i ljudi za Albaniju, Kosovo i dalje u unutrašnjost regiona.

Meta je isto tako obevestio da ''na poseban način albanska Vlada u saradnji sa Svetskom bankom preduzima investicije za poboljšanje puta Drač - Kuks - Priština, kao životne arterije za razvoj međusobnih odnosa''.

Isto tako, premijer je na listi budućih projekata pomenuo i izgradnju elektroenergetske linije FIERZE - Prizren, kao i telefonske linije sa optičkim kablom između Drača i Prištine.

Ovi projekti su ili na samom početku realizacije ili se nalaze samo na papiru. S druge strane, ralnost ekonomskih odnosa između Albanije i Kosova, ako se za trenutak ostavi po strani priča o uspehu INSIG-a, veoma je tmurna. Aktuelno, Kosovo u ukupnom volumenu uvoza i izvoza Albanije zauzima manje nego daleka Kina.

Tokom 2000-te godije, prema ministru finansija Albanije Anastas Angjeliju, samo oko 3 odsto roba koje izvozi Albanija prelaze kosovsku granicu. Drugim rečima, samo je nekoliko crvenih vozila sa natpisom ''Coca - Cola'' i neke marke prirodne mineralne vode je sve što Albanija prevozi na drugu stranu granice.

Bez obzira na ovakvu situaciju, dugoročni cilj Albanije je da podstiče stvaranje jednog balkanskog prostora bez carine, gde bi bili uključena Albanija, Kosovo, Makedonija i druge zemlje. Zasigurno, to je druga distanca koja se očekuje da će biti pređena prvo putem izjednačavanja carinskih tarifa i kasnije njihovom postepenom smanjivanju.

Prema premijeru Meti ''već je preduzeta inicijativa za sačinjavanje studije za ukidanje tarifnih barijera sa Makedonijom. Isto želimo da uradimo i sa Kosovom i drugim zemljama regiona''.

Tokom naredne godine, postavljen je cilj da se carinske tarife između Albanije i Kosova sa 18 odsto smanje na 15 odsto. Posredstvom ove mere želi se koliko toliko regulisanje odnosa neravnoteže u trgovinskim odnosima sa balkanskim susedima uopšte i Kosovom posebno. Ako sa italijom, Grčkom i Nemačkom Albanija odvija 80 - 83 uvoza - izvoza, sa Makedonijom, Kosovom i Crnom Gorom ova cifra je ispod granice od pet odsto.

Bez obzira na to što Albanija ima širok i primaljiv izlaz na more, Makedonija i dalje za odvijanje trgovine više koristi luku u Solunu, a manje luku u Draču. S druge strane, kosovski trgovci plaćaju na grancii sa Makedonijom taksu od samo jedan odsto za svoju robu. Oni zato koriste ne samo stare veze koje su među sobom stvorile tokom decenija suživota u jugoslovenskoj federaciji, već i bolju infrastrukturu koju nudi Makedonija u poređenju sa Albanijom.

''Trgovina je kao voda, sledi najkraći put'', kaže jedan šofer kamiona sa makedonskim tablicama koji ćeka svaki dan duge redove da bi prešle granilčni prelaz ''Blace''. I paradoksalno, najkraći put i za albanski biznis prema Kosovu prolazi preko Makedonije. Potrebno je oko 10 sati da se preko Kuksa stigne do Prištine, veoma lošim putem prepun rupa, a samo osam sati preko Skoplja i to veoma komotnim putem.

U stvari, infrastrukturne prepreke nisu jedine u ekonomskim odnosima između Albanije i Kosova. Nakon rata, međunarodni organizmi koji administriraju Kosovom su bili odbojni prema ulasku kapitala iz Albanije, prvo zbog cvetanja paranoje od ''Velike Albanije'' i drugo, straha zbog mogućnosti prenošenja političkih konflikata i posebno kriminala iz Albanije na Kosovo. Deo kosovske štampe je u velikoj meri naduvavao opasnost od kriminala koji dolazi iz Albanije.

Ne ulazeći u analize koliko su istiniti ili izmišljeni ovi argumenti, izgleda da će ono još zadugo držati spuštenu carinsku rampu na granici između Albanije i Kosova.

AIM Tirana. Alfred PEZA