"Uhapsite Miloševića"

Počela privodjenja u Srbiji

Demokratska opozicija Srbije je nekoliko dana pred republičke izbore 23. decembra obećala nestrpljivoj javnosti da će "zatvaranje čelnika bivšeg režima uslediti u januaru ili februaru"

AIM, Beograd, 16. 12. 2000.

"JUL unutra - mi napolje" -glasila je poruka na jednom transparentu prilikom nedavnog protesta robijaša u zatvorima u Srbiji. Većina gradjana Srbija složila se sa prvim delom ove poruke. Jugoslovenska levica, stranka Miloševićeve supruge Mire Marković, u javnosti se doživljava kao izvor i ishodište najgorih zloupotreba vlasti poslednjih godina. Činjenica da čelnici bivšeg režima još nisu u zatvoru uzrok je popriličnom nezadovoljstvu, tim pre što novine – na čelu sa nekadašnjim Miloševićevim medijskim uzdanicama – svakodnevno objavljuju priče o konkretnim malverzacijama doskora nedeodirljivih pripadnika političke elite.

Demokratska opozicija Srbije je zato, nekoliko dana pred republičke izbore 23. decembra, najavila da će nešto ipak biti preduzeto. Gašo Knežević, ministar u Prelaznoj vladi Srbije rekao je da će "hapšenja uslediti u januaru ili februaru", dok Žarko Korać, jedan od lidera DOS, tvrdi da će pitanje odgovornosti Slobodana Miloševića biti pokrenuto odmah posle parlamentarnih izbora. Zasad je u zatvoru Mihalj Kertes, jedna od najnotornijih figura Miloševićevog režima, nekadašnji nosilac "jogurt revolucije" u Vojvodini, "ministar za narod" u Vladi Srbije, šef Savezne policije i direktor Savezne uprave carina u vreme najgoreg državnog šverca. U intervju "Nedeljnom telegrafu", Kertes je dao karakteristiku vlasti čija je perjanica bio duže od jedne decenije: "Uvek su tražili još. Još za penzije. Još za vojsku, još za policiju, još za zdravstvo. Još za socijalni mir. Još za još". Medju tim nezajažljivima je Kertes pomenuo Uroša Šuvakovića, funkiconera Državne bezbednosti Srbije, kome je u septembru dao pare pred savezne izbore. Policija je uhapsila Kertesa 14. decembra zbog osnovane sumnje da je oštetio državu za više od devet miliona maraka. Krivična prijava podneta je i protiv Šuvakovića, "zbog iznude".

Kertesovo ime se, medjutim, ne vezuje samo za grandiozne finansijske ujdurme. Pominjao se u kontekstu isporuka oružja tokom rata u Bosni, organizovao je zloglasni režimski "kontramiting" u Beogradu 24. decembra 1996, za vreme gradjanskog protesta, u obaveštenim krugovima se čak u pola glasa pominjala njegova umeštanost u atentat na opozicionog lidera Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali u jesen 1999.

Kertesu je zasad odredjen pritvor od 30 dana, a da li će i za šta će biti optužen tek će se videti. Medjutim, Kertes je možda još interesantniji kao svedok. On bi, pre svih, morao znati kako je poslovao enormno bogat sin Slobodana Miloševića, Marko koji je – da pomenemo samo to – imao monopol na uvoz "Filip Moris" cigareta. Marko - koji je pobegao u Rusiju sa porodicom čim mu je otac pao s vlasti, spada u likove koje bi javnost u Srbiji najviše volela da vidi u zatvoru, i to ne samo zbog pljački i otimačina. Aktivista Otpora iz Požarevca Zoran Milovanović je, na primer, nedavno podneo krivičnu prijavu protiv sina bivšeg predsednika i još šestorice radnika Markovog preduzeća "Madona". Ti radnici su ga proletos brutalno pretukli i s pištoljem prislonjenim na glavu odveli Marku koji je tražio da prizna koliko je kao aktivista Otpora dobijao para iz inostranstva, gde se štampa propagandni materijal i ko je glavni čovek u Otporu. Miloševic je u jednom trenutku upalio motornu testeru i pretio Milovanoviću da će ga njome iseći i baciti u Veliku Moravu.

Glavno pitanje je, ipak, šta će biti s starijim Miloševićem. "Slobodan Milosević treba da ide u zatvor zato sto je naložio izbornu kradju, naredio mnoga ubistva i vodio ratove", rekao je nedavno Radiju B92 Zoran Djindjić, predsednik Demokratske stranke i verovatno budući premijer Srbije. Dodao je da bivšem predsedniku treba da bude sudjeno i zbog prebacivanja milijardi dolara na njegove i račune njegovih saradnika u inostranstvu. Kad je reč o kradji na izborima 24. septembra, pre nekoliko dana je podignuta optužnica protiv predsednika Savezne izborne komisije i još petoro ljudi koji su u ime vlasti učestvovali u pokušaju falsifikovanja glasova. Milošević je oslobodjen optužbe zbog nedostatka dokaza. Medjutim, osnovna dilema je hoće li Miloševiću biti sudjeno za ratne zločine – i gde.

Koministar pravde u Prelaznoj vladi Srbije Sead Spahović ocenio je za Fonet 1. decembra da bi to trebalo učiniti u Haškom tribunalu. "Mi ne možemo da obezbedimo pravosudje takvog kvaliteta koje može Miloševicu da sudi... Njegov odlazak u Hag bitan je i zato što ljudima ovde još nije jasno šta se sve dogadjalo, što nije dovoljno sazrela svest koliki su zločini napravljeni od ove države u njeno ime". Haški sud se, naravno, s tim potpuno slaže – ali ima i drugačijih mišljenja.

Pored predsednika SRJ Vojislava Koštunice, koji je svoje negativno mišljenje o Tribunalu izražavao pre i posle izbora, i gradjani bi izgleda više voleli da se Miloševiću sudi kod kuće. Prema anketi na internet stranici Free B92, 72 odsto od 5000 učesnika izjasnilo se za sudjenje u Srbiji, dok je za Hag bilo 20 odsto anketiranih. Ukupno, za sudjenje je 92 odsto kompjuterizovanih gradjana.

Ima i onih koji nastoje aktivno tome da doprinesu: predstavnici roditelja dece poginule u ratovima izmedju 1991. i 1999. najavili su da će posle decembarskih izbora podići tužbu protiv Miloševića i njegovih saradnika zato što su "svojim postupcima oterali u smrt veliki broj mladih ljudi". U okviru kampanje "Uhapsite Slobodana Miloševića", više od 3500 Kragujevčana potpisalo je peticiju Kluba mladih Srpskog pokreta obnove kojom se zahteva hapšenje lidera SPS. Akcija će se proširiti na ostale gradove u Srbiji, a sakupljeni potpisi biće, kako je najavljeno, predati javnom i vojnom tužiocu.

Sam Milošević je udaljeniji od stvarnosti nego ikad. U nedavnom dvočasovnom intervjuu na TV Palma – prvom od kad je sišao s vlasti – poručio je da je haški tribunal "deo sistema za genocid protiv Srba" i da nema čega da se boji pred sudovima u Srbiji. "Mogu mirno da spavam i moja savest je potpuno čista", rekao je.

Njegova supruga Mira Marković je na konferenciji za štampu pre nekoliko dana ocenila da je novinarsko pitanje o Haškom sudu "neobično sadističko", i izjavila je da postoje porodice kojima je stalo do materijalnog bogatstva, i onih kojima nije – a njena porodica, naravno, spada u ovu drugu kategoriju.

Roksanda Ninčić (AIM)