Novi odnosi između Tirane I Prištine

Priština, 14.12.2000

88 godina od proglašenja nezavisnosti Albanije, po prvi put je premijer te zemlje stupio na tlo Kosova. U nekim drugim, prošlim vremenima, to bi bila ''najsenzacionalnija'' vest, a ulice i trgovi Kosova bi zasigurno bili preplavljeni hiljadama ljudi koji bi izašli da dočekaju prvog čoveka Vlade ''matične'' države, kakvom je inače smatraju kosovski Albanci. Međutim, ljudi koji bi se nekada smrzavali od hladnoće na krovovima kuća I svojih terasa, pokušavajući da nameste TV antene kako bi mogli da uhvate signal matične države, dočekli su posetu albanskog premijera Ilira Mete kao i svaku drugu uobičajenu posetu nekog evropskog državnika. Izgleda da je građšane Kosova preplavljuje entizijazam samo kada Kosovo posećuju diplomate velikih sila, posebno oni američki.

Gospodin Meta nije ušao na Kosovo na velika vrata, ali je ipak bio prvi koji je došao institucionalnim putem. On je zvanično dočekan od strane najviših međunarodnih zvaničnika i glavnih albanskih političkih lidera, dok su njegovi prethodnici iz redova pozicije i opozicije u Albaniji ili posećivali Kosovo privatno ili im je to zabranjivano, kao što se to desilo sa bivšim predsednikom Sali Berishom...

Bilo kako bilo, posmatrači tvrde da je posetom Mete otopljen led između Tirane i Prištine. Led se nataložio tokom i odmah nakon rata na Kosovu. Paradoks ovog zahlađenja je ležao u činjenici što je Albanija, kao što je na desetine puta rečeno i od strane međunarodnih zvaničnika, nosila veoma težak teret rata na Kosovu. Više od pola miliona kosovskih Albanaca ''isprobali su bratsku ljubav'' tokom 78 dana NATO bombardovanja na srpske ciljeve. Proleće

1. godine približilo je više nego ikada podeljene Albance u nekoliko država. Albanija je pružala logističku podršku NATO i svakako ona je predstavljala glavnu bazu za snabdevanje oružjem OVK. Ali, sva ta velika ''bratska ljubav'' nosila je sa sobom i političku trgovinu. Savez između desnih partija u Tirani i onih u Prištini s jedne strane i savez između levice u Tirani i njihovih istomišljenika na Kosovu, nisu prekinuti ni pre ni tokom rata na Kosovu. Oslobodilačka vojska je imala svoje baze za obuku i naoružavanje u Albaniji, ali su takve baze imale i oružane frakcije kojima su rukovodili ljudi bliski tadašnjem predsedniku kosovske Vlade u egzilu Bujaru Bukošiju. Vlasti u Tirani su delovale protiv jednih, a u prilog drugih, u zavisnosti od dnevnih interesa, kao što su i ove poslednje delovale u zavisnosti od interesa i podrške koju su mogli da dobiju.

Međutim, ti savezi su iskristalizovani ranije i to odmah nakon urušavanja albanske države u proleće 1997. godine, kada je svrgnut Sali Berisha, a vlast preuzeli socijalisti Fatosa Nanoa. Ibrahim Rugova, kao tadašnji predsednik Kosova i političke partije bliske njegovom Demokratskom savezu zadržale su ''hladan'' stav prema naslednicima Partije rada, kojom je nekada rukovodio komunistički diktator Enver Hoxha. Za mnoge političke partije na Kosovu socijalisti, ma koliko da su moderirani, nisu bili ništa drugo do političari proizašli iz partije koja je 45 godina zaredom od Albanije stvarala najizolovaniju zemlju u svetu. Za Ibrahima Rugovu Tirana više nije bila ni početna ni završna tačka njegovih poseta svetskim prestonicama. Nije prošlo mnogo vremena i početkom novembra 1997. godine Fatos Nato se susreo sa tadašnjim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem na Samitu zemalja Jugoistočne Evrope na Kritu u Grčkoj. Iako su njegovi ljudi izneli da je ''to bio uslovljavajući susret za gospodina Nanoa'', kosovari mu nikada nisu oprostili taj ''greh''...

I tadašnje rivalsko krilo prema gospodinu Rugovi nije moglo da oprosti taj greh gospodinu Nanou i zato se deo tog krila podelio u svom stavu prema albanskoj Vladi. Poznati aktivista Adem Demaqi, tada predsednik Parlamentarne partije Kosova je isključio iz svoje partije nekoliko svojih prijatelja samo zato što su se sreli sa socijalistima u Tirani...

1999 godina i kulminacija rata na Kosovu dogodila se uporedo sa periodom vladavine Pandeli Majkoa, koji je možda jedini socijalista koji uživa veliko uvažavanje kosovskih Albanaca. Međutim, Ibrahim Rugova se ni tokom tog perioda nije približio Tirani. On je tek bio izašao sa Kosova gde je puna dva meseca kako je sam tvrdio bio ''Miloševićev taoc''. Posetio je izbeglice u Makedoniji, ali nije to uradio i u Albaniji. Optužen u tamošnjim medijima i za ''izdaju'' zbog susreta sa Miloševićem, tokom kampanje bombardovanja, on je izbegavao Albaniju, izgleda zbog bojazni od reakcija, posebno među čelnicima OVK koju su Albaniju koristili kao bazu delovanja, ali i zbog odnosa sa socijalistima na vlasti...

Ni nakon završetka konflikta, odnosi između Tirane i Prištine nisu pretrpeli neku izmenu i politički savezi su ostali takoreći neizmenjeni, sve do posete premijera Mete. Meta se sureo sa svima i u svim susretima je tvrdio da je ''potrebno povećati saradnju između Tirane i Prištine''. Meta je takođe istakao da Albanija ne želi da gleda na Kosovo sa paternalističke pozicije, a nije se jasno izjasnio ni oko njegovog političkog statusa. On je samo upozorio kosovare da ''jedno demokratsko Kosovo ne znači i nezavisno Kosovo, kao što ni nezavisno Kosovo ne znači i demokratsko''...

Međutim, svakako najinteresantniji Metin susret bio je onaj sa Ibrahimom Rugovom. Gospodin Meta je Rugovi uručio zvaničan poziv za posetu Tirani, jer kao što je rekao ''građani Albanije očekuju da čuju od samog Rugove njegove poruke upućene njima''. On je rekao da je gospodin Rugova dobrodošao od strane svih institucija u Albaniji i njenih građana, a u svom nastupu je priznao Rugovi i Demokratskom savezu ''zasluge tokom desetogodišnjeg parioda u afirmaciji pitanja Kosova na međunarodnoj areni''. Gospodin Rugova je izneo da nema i da nije bilo zahlađenja odnosa izmedju njega i Albanije, ali ''da je tada bio rat''... Susret Rugova - Meta bio je njegov drugi susret sa socijalističkim čelnicima Albanije za samo dve nedelje. Prethodno se sastao u glavnom gradu Grčke, Atini, sa čelnikom socijalista Fatosom Nanoom, gde su obojica učestvovali na Konferenciji ''Albanci kao većina i manjina''. Ovu susreti su ovde ocenjeni kao jedna nova politička dimenzija koju je otvorila pobeda Socijalističke partije u Albaniji i Demokratskog saveza Kosova na poslednjim izborima.

Ovdašnji analitičari takođe tvrde da ova dimenzija podrazumeva i jasnu poruku upućenu rivalskom krilu Ibrahima Rugove. Novi stavovi socijalista beleže otopljavanje odnosa sa Rugovom i njihovo ''zahlađenje'' sa Demokratskom partijom Kosova i njenim liderom Hashimom Thacijem. Ipak, niko nije bio u stanju da objasni koji su stvarni razlozi ovog zahlađenja. Jednostavno, u odnosima Tirana - Priština i dalje ima leda... Možda poziv koji je Ilir Meta uputio političkim čelnicima da se okupe u Tirani, kako bi razgovarali o ''najznačajnijim nacionalnim pitanjima'', bila je i formula prikrivanja tog zahlađenja ili pak reafirmacija Tirane u ulozi ''velikog brata'' koji zna kada treba povući za uho i kada treba pomilovati mladjeg ''razmetnog'' brata.

AIM Priština, Besnik BALA