Privatizacija strateških preduzeća u RS

Banjaluka, 15. decembar 2000. (AIM)

Privatizacija državnog kapitala u preduzećima Republike Srpske (RS) ulazi u završnu fazu. Zaključno sa 11. decenbrom u Društva za upravljanje PIF uloženo je 17,5 miliona vaučera, ili 36 odsto od 53 miliona emitovanih vaučera. U preduzeća je, od 22. oktobra, kada je zvanično počela vaučer prodaja, uloženo 106.144 vaučera. Najviše vaučera (20.216) uloženo je u preduzeća 'Boksit' Milići, te u 'Telekom Srpske' (11.213).

Prema mišljenju direktora Direkcije za privatizaciju RS Borislava Obradovića, ulaganje vaučera u fondove teče prema planiranoj dinamici. Do kraja roka (22.decembra) očekuje se da u fondove ukupno bude uloženo 40 odsto emitovanih vaučera i formirano 10 fondova.

Uporedo sa ulaganjem vaučera u fondove ili direktno u preduzeća teče i prodaja državnog kapitala u preduzećima sa liste strateških. Na toj listi našla su se 52 preduzeća.

Mišljenja ekonomskih stručnjaka se razlikuju kada su u pitanju kriterijumi za zauzimanje mjesta na listi strateških. Tako direktor Ekonomskog instituta RS Dušan Jakšić tvrdi da nisu jasni kriterijumi kod izbora strateških preduzeća. "Imamo preduzeća koja su se našla na listi strateških, a ona su po Markovićevom programu iz 90-ih već privatizovana, ili učešće privatnog kapitala u njima iznosi preko 20 odsto, kao što je slučaj Banjalučke pivare, koja je privatizovana u procentu od 28 odsto, ili Fabrika duvana Banja Luka, gdje privatni kapital ima 48 odsto akcija", kaže Jakšić.

Po mišljenju direktora Obradovića, osnovni kriterijum da li je jedno preduzeće strateško ili ne, jeste postojanje strateškog investitora i njegov interes za kupovinu državnog kapitala koji je veći od 51 odsto. Kako on tvrdi, ima i preduzeća koja su se na listi strateških našla više sa ciljem njihovog rekonstruisnja i pripreme za sam proces privatizacije. Takvi su veliki sistemi, kao što je 'Incel', koji je programom privatizacije rekonstruisan i iz njega je nastalo devet preduzeća . Iz tog složenog sistema strateški će biti samo 'Celeks' i dio koji će ići kroz slobodniu zonu. "Najlakše bi bilo sprovesti privatizaciju kada bi svako naše preduzeće imalo strateškog investitora. Imali bi investitora koji bi uložio svjež novac u tehnologiju, obrtna sredstva i na kraju bi platio državi", objašnjava Obradović, dodajući da će sigurno biti problema u pronalasku strateških investitora.

Prva preduzeća sa liste strateških, za koje je raspisan međunarodni tender, su iz oblasti drvno-prerađivačke industrije. U pitanju su preduzeća 'Inga' iz Gradiške, 'Podgradci' iz Podgradaca, 'Kozara', 'Manjača', 'Vrbas' i 'Lignošper'. Medjunarodni tender za ovih šest preduzeća završava se krajem decembra. Svih šest preduzeća o kojima je riječ su korisnici kredita Svjetske banke, za koje su založili svoju imovinu, što znači da budući vlasnik 51 odsto državnog kapitala kupuje preduzeće sa kreditnim obavezama.

Direktor Jakšić objašnjava da se radi o preduzećima koja su prošla postupak provjere od strane međunarodnih finansijskih institucija pri dobijanju kredita. "Na ovaj način inostrani investitori su dobili potpunu sliku o ovim preduzećima. I da nije bilo sistema provjere zbog dobijanja kredita, ova preduzeća bi bila prva preduzeća za privatizaciju sa liste strateških, jer su to preduzeća koja imaju komperativne prednosti: radnu snagu, sirovine i objekte, a kad je u pitanju tržište, to su firme koje su uvek bile izvozno orjentisane i samo treba da preduzmu dodatne napore da bi se ponovo vratila na ta tržišta", tvrdi Jakšić.

Prema saznanju tima Direkcije za privatizaciju RS, postoji interes stranih investitora za učešće na međunarodnom tenderu. U pitanju su strateški investitori iz Nemačke, Kipra i Amerike. Prvi interes je iskazao jedan američki partner, koji je zainteresovan za svih šest preduzeća u paketu, a ista je situacija i sa strateškim partnerom sa Kipra, koji takođe želi kupiti u paketu svih šest preduzeća. Partneri iz Italije, Njemačke, Austrije i zemalja sa kojima su ova preduzeća i prije rata sarađivala, zainteresovani su za kupovinu kapitala u pojedinačnim preduzećima. Medjutim, o konkretnim ponudama i iskazanom interesu stranih investitora moći će se govoriti po otvaranju prispjelih ponuda na međunarodni tender.

Dilema koja je i dalje prisutna kod radnika i rukovodeće strukture ovih šest preduzeća drvno-prerađivačke industrije je dalja sudbina svih proizvodnih procesa u tim preduzećima. Ova su preduzeća bila okosnica razvoja regije, a nakon privatizacije ostaje pitanje da li će budući vlasnik 51 odsto državnog kapitala zadržati sve segmente proizvodnje, a prije svega finalnu proizvodnju. Prisutan je strah da se ova preduzeća ne pretvore u puke pilane, koje će raditi samo prorez balvana, dok će se finalna proizvodnja odvijati u domicilnim zemljama strateškog investitora.

Postupak provjere od strane međunarodnih finansijskih institucija prošla je i fabrika glinice 'Birač' iz Zvornika. Obradu ovog preduzeća radila je litvanska banka 'Balkan invest bank'. Privatizacioni program za ovo preduzeće završila je međunarodna grupa GTC, a tender je raspisan 6.decembra.

Prije rata "Birač" je zapošljavao 2.647 radnika, a sada ih je u stalnom radnom odnosu 1.300. Za šest mjeseci ove godine "Birač" je uspeo da obezbedi priliv sredstava od 24 miliona dolara, a za devet čak 34 miliona. 'Birač' je svojim radom oživio i rudnike glinice u BiH u Čitluku, Jajcu, Srebrenici i Milićima, a njegov rad je pomogao i oživljavanje rada rudnika u Nikšiću u Crnoj Gori.

"Da nije bilo kredita od četiri miliona maraka, koje je 'Balkan invest banka' iz Litvanije plasirala u 'Birač', fabrika bi već 1998. godine prestala sa radom i ne bi dočekala pogodnosti na tržištu, koje se ciklično dešavaju jednom u deset godina. Kredit će omogućiti da se oprema izdrži u mobilnom stanju i da se stručni kadrovi zadrže u 'Biraču' i fabrika dočeka privatizaciju sa proizvodnjom preko 50 odsto", kaže direktor "Birača" Slobodan Tomašević.'Balkan invest banka' je zainteresovana za učešće na medjunarodnom tenderu i vjeruje se da će biti jedan od budućih vlasnika državnog kapitala u Biraču.

Medjutim, Jakšić tvrdi da na listi strateških preduzeća ima mnogo bivših strateških preduzeća, koja su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina bila potpuno zrela za transformaciju i razbijanje na optimalne i realne organizacione tehnološke celine. "Kada je u pitanju 'Holding Čajevac', mislim da je pogrešna odluka Vlade RS, donijeta na prijedlog Ministarstva odbrane RS, da se sedam preduzeća iz ovog sistema, koja su imala status vojnih preduzeća, nađe na listi strateških. Iluzorno je misliti da će se vojna industrija, namenska proizvodnja, čija je iskorišćenost trenutno od 5 do 10 odsto, biti obnovljena", smatra Jakšić. On misli da je trebalo privatizovati po postupku strateških preduzeća mikroelektroniku i mikrolivnicu, jer su to dijelovi 'Čajevca' za koje se može pronaći strateški investitor.

Za Fabriku celuloze i papira 'Celpak' iz Prijedora interes je iskazao partner iz Češke, koji je spreman da izmiri obaveze 'Celpaka' i investira 5 miliona maraka u proizvodnju, te zaposli radnike koji su godinama na čekanju. Isti partner kupio je akcije fabrike celuloze 'Krško' u Sloveniji. Raspisivanjem međunarodnog tendera, koji se očekuje uskoro, praktično će se potvrditi da li je namjera strateškog investitora iz Češke ozbiljna i da li se može konkretizovati.

Za preduzeća iz elektroprivrede i naftne industrije još nije definisana dinamika podrške kod izrade privatizacionih programa. Evropska unija treba da podrži finansiranje izrade privatizacionih programa za ova preuzeća tokom sledeće godine.

Petra Ivić (AIM)