Stare teme za nove dileme

Skopje Dec 15, 2000

Prolongiranje odgovora na dilemu dali ce PDP uci u vladu Ljubco Georgievskog rezultiralo je poplavom analiza u medijima na makedonskom o tome sto znaci ulazak i druge vece albanske partije u vladajucoj koaliciji. U jednom se svi slazu - politicki ujedinjeni Albanci mogu ostvariti svojezajednicke zahteve, sto je u najmanju ruku stetno za Makedonce, ako ne i opasno za Makedoniju kao drzavu!

AIM Skopje, 14.12. 2000

Razlvlacenje dileme dali ce se Partija za demokatski prosperitet (PDP) i premijer i lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgievski dogovoriti oko ulaska u najnoviju makedonsku vladu stvorilo je mogucnost ovdasnjim medijima da se "na dugacko" i "na siroko" elaboriraju zbog cega sve ne valja da PDP postane deo vlade.

U svojom gledanom "Profilu" odgovorni urednik TV Sitela Dragan Pavlovic

  • Latas analizirajuci ovo pitanje zakljucice; "Ako PDP udje u Vladu to ce biti kraj kariere ove drzave, ako ne udje onda ce biti kraj kariere ove Vlade!". Ovo katastroficno vidjenje stvari Latas bazira na logici; ukoliko PDP udje u Vladu to ce znaciti da je Georgievski radi spasavanja svoje najnovije vlade prihvatio platformu ove albanske partije u kojoj na prvom mestu je zahtev da Tetovski univerzitet postane treci makedonski drzavni univerzitet, zatim priznavanje albanskog jezika kao drugog sluzbenog jezika, ulazak Albanaca u Ustav Makedonije kao konstitutivnog naroda i tako dalje, sto ce po Latasu rezultiati "krajem karijere ov drzave". Samo po sebi je razumljivo da je "kraj karijere ove Vlade" manje zlo, a to ce se dogoditi ako PDP ne udje vladi, jer ce Georgievski i njegov kabinet kuburiti sa obezbedjivanjem komotne vecine u parlamnetu bez dodatnih glasova parlamnetaraca PDP.

U nedeljniku "Denes" Sinisa Stankovic smatra da "Pokusaji da se izmanipuliraju makedonski Albanci za tudji racun ostace jalovi sve dok oni imaju svoje politicke reprezente koi uistinu vode brigu o interesima albanske nacionalne manjine u Makedoniji i o drzavnim intresima u Makedoniji (a da se pritom ne zanose da su svealbanski lideri i spasioci Balkana) i dok se suprotstavljaju kriminalu i ponizenjima Albanaca od strane dela njihovih izvikanih "lidera". Zato onaj deo rukovodstva PDP-a koji se dosad nije okaljao kriminalom, pa cak i nemoralnim postupcima, na zalost toliko imanentnim balkanskoj i makedonskoj politici, pored momentalne "cene" u pregovorima sa Georgievskim imaju ogromnu odgovornost, pre svega ispred Albanaca".

"Dnevnik" prenoseci misljenja neidentifikovanih pretstavnika opozicije pise da "glasaci albanske nacionalnosti na sledecim parlamnetarnim izborima vratit ce se jednopartizmu, jednoumlju i totalitarizmu. Scenario jedna nacionalnost - jedna partija – jedan lider, po makedonskoj opoziciji je opasno, a to bi se dogodilo ako PDP udje u vladinu koaliciju". Dalje "ako se ostvari ovaj projekt ce prouzrokovati etnicku homogenizaciju albanskog, zatim i makedonskog poltickog faktora. Ako PDP odluci da se pridruzi trojnoj koaliciji to moze biti njeno politicko samoubojstvo, odnosno da se ona pretopi u mocnijoj DPA".

Aleksandar Comovski u "Forumu" pitanje za albanske partije u Makedoniji jeste "Ko ce kome biti politicki alibi?": "Etnicki Albanci u Makedoniji ponovo se integriraju - svi u Vladi. Nakon jedene decenije pluralizma, lideri PDP i DPA tek sada otkrivaju "frckovisticki" (po bivsem ministru unutrasnjih poslova Ljubomiru Frckovskom - p.n.) model - podeli pa kontroliraj. Ali, koliko u osnovi njihovog faktickog ujedinjenja su nacionalni, nasuprot ekonomskih i profiterskih interesa? U tom kontekstu se postavlja pitanje dali zapadni stimulatori ovih "svealbanskih" integriranja preko ove drzave eksperimentiraju sa modelom samostalnog multietnickog Kosova?".

Slicno misli i Saso Colakovski u "Utrinskom vesniku": "Radi projektirane nestabilnosti Kosova i u buducih nekoliko godina, politicki blok sastavljen od PDPA-NDP-PDP, i posebno takva Makedonija, trebao bi biti "bafer", amortizer za kosovsko i uopste albansko pitanje u regionu. U takvoj konstalaciji Makedoniji je namenjena uloga svojevidnog 'kosovskog korektora i ventila'".

U nedeljnik "Kapital" Gordana Stojanovska Icevska odgovarajuci na pitanje "Gde ide PDP?" kaze: "Ucesce PDP u vlasti moze dovesti do konsolidianja njenih redova samo pod uslovom da rascisti do kraja sa krajnje suprostavljenim frakcijama u partiji. Tacnije, da sakupi snagu i da presece veze sa SDSM, ali i da pokusa da bude ravnopravan partner sa DPA. Ucesce u vlasti moze sasvim izbledeti sliku PDP. Partner koji ce diktitrati uslove u igri u vladi kada su u pitanju albanske teme najverovatnije ce biti DPA. DPA je dominantna albanska partija u vlasti i ona moze sasvim neutraliziati PDP". Stoga "moguce je da ulazak PDP u vlasti bude novi pocetak ili pocetak kraja ove partije. Postoji i treta, veoma moguca alternativa - da partija produzi da funkcionira po dosadasnjem principu - kao rastiman orkestar koji s vremena na vreme hvata ritam sa aktuelnom vlascu ili sa opozicijom”.

Slisno razmisljaju i makedonski politicari. Lider SDSM Branko Crvenkovski smatra da ukoliko PDP udje u vladin koaliciju postoji opasnost da se ona utopi u DPA. To bi po njemu vodilo ka uvodjenu konsensualne demokracije u drzavi.

"PDP ce napustiti programska opredeljenja ukoliko udje u koaliciju sa DPA, VMRO-DPMNE i LP. Zaboravice svoje "bele knjige", nasilje i zrtve na lokalnim i predsednickim izborima. Za Alance u Makedoniji bolje je da postoje dve partije, jer to je osnova za demokratski izbor" - kaze Boris Stojmenov, lider VMRO-VMRO i dodaje da "politicka homogenizacija kod Albanaca nesumljivo vodi ka homgenizaciji i Makedonaca".

"Generalno govoreci u makedonskoj politici me nista ne iznenadjuje... U tom smislu me ne iznenadjuju pregovori PDP sa VMRO-DPMNE o ulasku u vlasti", smatra jedini poslanik Liberalno demokratske partije Petar Gosev, "iako se oni dogadjaju u uslovima kada partija je zestoko reagirala na politiku VMRO-DPMNE i DPA, u uslovima kada su njeni clanovi bili prebijeni, pa cak je pala jedna zrtva, u uslovima kada je ova partija sa strane partija na vlasti bila zestoko i masovno pokradena na izborima falsifikovanim izborima pokusano da bude eliminirana. I pored svega, oni pregovaraju sa ovom vladom koja im je sve to uradila".

U ovoj halabuci pronalazenja razloga zbog cega PDP ne bi trebala uci u najnoviju vladu Ljubca Georgievskog, malo ko pominje notornu cinjenicu, da bar formalno izmedju PDP i DPA u pogledu zahteva Albanaca u Makedonij nema razlika. Vec se i ne pamti podatak da svi albanski clanovi parlamnenta su zapravo zajednicki poslanici izabrani na osnovu medjupartiskog dogovora o saradnji u kome su taksativno upravo ti zahtevi navedeni. Drugim recima, oni i one koje oni budu birali u izvrsnoj vlasti imaju taj imperativni mandat. Ali, s druge strane, duboki razdor koji je izmedju ovih partija u medjuvremenu nastao, doveo je do vidljivih razlika o nacimu ostvarivanja pomenutih zahteva. Ulaskom u vladu DPA je pristala na mnoge kompromise. Veci zahtevi dati u njenoj platformi koja je ponudjena kao uslov saradnje i ulaska u vladu su realno neprihvatljivi za premijera Georgievskog. Ne samo zbog reakcija iz njegovih partiskih redova, vec pre svega radi zastite dokazanih koalicionih partnera DPA i njenog lidera Xhaferija, koji su premijera i njegovu partiji nekoliko puta snazno podupreli i iskazali koalicionu lojalnost. Jer, jasno je da zahtev PDP - legalizacija Tetovskog univerziteta - pored toga sto zahteva promenu Zakona o visokom obrazovanju i poseban zakon o tome, de fakto znaci i propast realizacije privatnog univerziteta po ideji Maksa van der Stula, visokog komesara za manjine OSBE, a sve to zajedno u paketu "izgurala" je DPA. I brzo i lako prihvatanje drugih zahteva PDP bi promovirala u boljeg i efikasnijeg ostvarivaca zahteva Albanaca u Makedoniji sto bi bila direktna, cak nenadoknadiva steta po DPA, koja je ipak vaznija za Georgievskog od lagodnije vecene u parlamnetu. Tako i ova opsednustost medija na makedonskom oko (ne)ulaska druge albanske partije PDP u vladi Ljupco Georgievskog vise govori o starom strahu od ujedinjenog i mocnog albanskog politickog faktora u Makedoniji, koji bi efikasnije ostvarivao zajednicke zahteve, sto bi maltene po definiciji bilo stetno po Makedonce, a opasno po Makedonji kao drzavu.

AIM Skopje

ISO RUSI