AIM JUNIOR: Ko štiti organiyovani kriminal?!

Beskompromisna borba za vlast političkih partija u Makedoniji je drugo vremena odvlačila pažnju javnosti od aktuelnog problema kao što je organizovani kriminal.

Skoplje, 7.12.2000

Zategnuta atmosfera na političkoj sceni predstavlja jedan od optimalnih uslova za razvoj organizovanog zločina, koji je tokom deset godina nezavisnosti Makedonije stvorio savršenu infrastrukturu delovanja. Građani su često u prilici da čuju o pljačkama preduzeća od strane direktora koji su rukovodili velikim firmama u zemlji, o zloupotrebama sredstava u procesu privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom I njihovo prisvajanje od strane određenih krugova ili pojedinaca.

Iako nerazjašnjeni do kraja, ovi slučejevi su u javnosti stvorili utisak da u Makedoniji deluje struktura organizovanog kriminala koja kontroliše najprofitabilnije biznise. Sumnja se da I političke partije u Makedoniji, posebno one koje kontrolišu vlast, usko sarađuju sa raznim organizacijama kriminalaca. Do sada su ostale nerazjašnjene brojne privredne afere, a u kojima se spekulisalo imenima nekoliko političara I ministara u makedonskim vladama. Prisustvo organizovanog zločina u Makedoniji su u nekoliko navrata otvoreno potvrdili I visoki državni zvaničnici. U vreme kada je Branko Crvenkovski bio premijer Makedonije, on je poslanicima priznao da u Makedoniji funkcioniše organizovani zločin kojeg je nazvao "Hobotnica". Upravo u vreme njegove Vlade u Makedoniji se dogila afera piramidalne štedionice "TAT", gde je materijalno olakšano nekoliko hiljada građana. Supervizija poslovnih knjiga ove štedionice od strane eksperata Narodne banke Makedonije iznela je na videlo imena nekoliko poliitčara I ministara u Vladi premijera Crvenkovskog, koji su tu bili uložili svoj novac.

Osim njegove izjave da je "Hobotnica" zahvatila I neke rukovodeće strukture u državi, Crvenkovski nije imao hrabrosti da pređe u sledeću fazu gde se očekivalo da će saopštiti imena njegovih funkcionera koji su bili deo organizovanog kriminala u Makedoniji. Kompetentni organi koji su autorizovani da se bore protiv ove opasne pojave, koja prema nekim izveštajima međunarodnih organizacija izgleda da kontroliše vlade država Balkana, do sada nisu zabeležili u tom pravcu nikakav napredak.

U posednje vreme su učestale kontrole kriminalne policije I inspektora Uprave za javne prihode u nekim preduzećima u zemlji, ali to nije dalo potrebne efekte. Krugovi koji kontrolišu organizovani kriminaln su na savršen način sakrili sve tragove I dokaze koji mogu dovesti do njihovog otkrivanja. Sa metodama koje ima na raspolaganju, država nema šanse da prikupi potrebne činjenice kako bi dokazala slučajeve u kojima mafija krši zakone države.

Stvaranje savršene infrastrukture za slobodno delovanje kriminalaca povećalo je potrebu donošenja zakona kojim bi se raznih sektorima u MUP-u dozvoljavalo prisluškivanje osoba za koje se sumnja da su deo organizovanog kriminala u našoj zemlji.

Kada je makedonski parlament 1991. godine usvojio aktuleni Ustav, on je ocenjen kao Ustav koji ispunjava zahteve I standarde država sa razvijenom demokratijom. Takva ocena je između ostalog proizilazila I usled ustavnih garancija na neotuđivu tajnost komuniciranja građana, čime se zabranjivalo bilo kakvo njihovo prisluškivanje ili praćenje od strane državne tajne službe. U to vreme, takvom formulacijnom u Ustavu Makedonije, njegovi autori su želeli da stvore utisak o navodnom ukidanju prisluškivanja kojim je u godinama komunističke vladavine vlast pratuila aktivnosti njenih političkih oponenata. Eksperti koji su stvarali Ustav Makedonije, namerno ili ne, napravili su veliki propust dajući tako širok prostor za slobodno funkcionisanje raznih kriminalnih organizacija u našoj zemlji. Sa metodama koje je imao na raspolaganju, MUP je ostao nekoliko koraka iza organizovanog zločina za kojeg se zna da koristi najsavremenija sredstva I tehnike delovanja. Uprkos tome, država je nastavila da prati svoje političke protivnike do kraja prošlog veka, a metoda prisluškivanja za borbu protiv organizovanog zločina nikada nije primenjvana.

U MUP-u tvrde da već postoji projekat zakona koji uređuje ovo pitanje, još od vremena kada je ministar MUP-a bio Pavle Trajanov. Autor ovog projekta je Zvonimir Jankulovski koji je svojim projektom pobedio na otvorenom tenderu MUP-a. Ako makedonska Vlada bude prihvatila ovaj Nacrt zakona, prirodno je očekivati konkretne rezultate u ovom pravcu. Paraleno sa usvajanjem zakona o prisluškivanju komunikacije osumnjičenih osoba za veze sa kriminalom, Vlada treba da ubrza pripremu I ostalih pratećih zakona, kao što su izmene u Krivičnom zakonu I krivičnom postupku, Zakon za borbu protiv korupcije, zakon za pranje noca itd., koji bi kompletirali potreban zakonski okvir za što efikasniju borbu protiv raznih vrsta kriminala.

Naveću prepreku predstavlja potreba za iznemu aktuelnog Ustava Makedonije kojim se zabranjuje prisluškivanje građana. Propusti I negativne posledice ovog Ustava su evidentne za sve, a sada su na redu političke partije u makedonskom parlamentu, koje na delu moraju da pokažu njihovu sprenost za borbu protiv organizovanog kriminala u zemlji.

AIM Skoplje, Lirim DULLOVI