Na pmolu je novi rat kompromitovanja

Opseg Zakona o dostupu do dokumenata bivše DB verovatno će se proširiti i na novinare. U arhivima fali 75% dosijea.

AIM Sofija, 03.12.2000

Čim nešto zaškripi u državi, čim su na pomolu izbori, bugarski poslanici zapodevaju večitu temu o dosijeima. Pokazalo se da se usvojeni u leto 1997. g.

Zakon o dostupu do dokumenata bivše DB ne dopada vladajućoj desnoj koaliciji u Sofiji pa je ona rešila da ga remontira. Ili pre da proširi njegov opseg. Prema sadašnjem zakonu lica za koja se vrši provera da li su pripadala buvšoj DB su predsednik i potpredsednik zemlje, poslanici, ministri, članovi Ustavnog suda, Višeg sudskog saveta, sudije Vrhovnoh kasacionog suda i Vrhovnog administrativnog suda, tužioci Glavnog tužilaštva, šefovi nacionalnih medija, članovi upravnog odbora Bugarske narodne banke (BNB) kao i svi koji se postavljaju aktom vlade ili koje bira Narodno sobranje.

Sada su predsednik Poslaničkog odbora za nacionalnu bezbednost Jordan Bakalov i grupa poslanika iz desnice objavili da razmatraju proširivanje njegovog obuhvata kako bi se stvorio javni registar osoba koje imaju dosijee, stranica na Internetu, kao i stalna nezavisna komisija. Radna varijanta predviđa da budu obuhvaćene sve javne ličnosti koje formiraju javno mnjenje.

Prema poslaniku Saveza demokratskih snaga (SDS) Metodiju Andrejevu proširivanje spiska prema Zakonu o dostupu do dosijea obuhvatiće preko 30.000 ljudi. Biće uključeni bankari, tužioci, islednici, sudije, članovi nadzornih organa firmi koje poseduju licencu BNB, predavači humanitarnih disciplina, zaposleni u sociološkim agencijama. Postoji ideja da se pod reflektorima zakona nađu i novinari, glavni urednici, šefovi socioloških agencija, politikolozi - mahom ličnosti za koje se smatra da na jedan ili drugi način utiču na formiranje javnog mnjenja.

Ljudi moraju tačno da znaju kome ukazuju poverenje, smatraju poslanici SDS. Njihovi argumenti glase da nije moguće da jedan čovek sa tamnom prošlošću koji je bio saradnik DB, sada da deluje pod drugom maskom i da utiče na politiku.

U datom slučaju ne radi se o saradnicima na platnom spisku, o takvima koji su bili zaposleni u DB, već o doušnicima, onima koji su razbili toliko ljudskih sudbina.

Prema SDS sada takvi ljudi bi mogli da manipulišu javno mnjenje pa bi stoga bilo dobro da građani znaju za koga daju svoj glas. Inače, u SDS-u su ubeđeni da među njima nema bivših doušnika. Međutim, njihovi oponenti smatraju da ova ubeđenost dolazi zbog činjenice što su ljudi SDS sa dosijeima prosto ponovo aktivirani. A kao što je poznato, o aktivnim agentima se ne može oglašavati nikakva informacija. Kaže se da zakon neće predviđati represivne mere ili zabrane. Prosto društvo mora da zna koga ima pred sobom i ko ga manipuliše. Ljudi imaju pravo da znaju ko piše u novinama, ko interpretira na jedan ili drugi način događaje, navode podnosioci nacrta izmene zakona. Obrazloženje glasi da Bugarin ima ustavno pravo da bude informisan.

To je tačno, ali odlukom br. 10 od 22. septembra 1997. g. Ustavni sud (KS) poništio je onaj član Zakona o dosijeima prema kome je pravo informisanja apsolutno i odlučio da se ono ograničava pravom dobrog glasa. Tako da ništa čudno da KS dođe do novog tumačenja svog vlastitog stava.

Da li će sa proširivanjem obuhvata zakona prestati rat kompromitovanja u Bugarskoj? To izgleda prilično sumnjivo.

Prema bivšem ministru unutrašnjih poslova Bogomilu Bonevu 75% dosijea je već uništeno. Međutim, teško da je to istina. Dokumentacija se ipak negde mora čuvati - da li poturena u MUP-u, da li u privatnim ili partijskim sejfovima, ali jednog momenta bi mogla da se pojavi na videlo dana. Što bi, uostalom, moglo imati efekat bumeranga i učiniti lošu uslugu podnosiocima zakona.

Neprijatnosti za njih došle bi iz arhiva čuvene bivše Šeste uprave Ministarstva unutrašnjih poslova koji tako i nije pronađen. Tvrdi se da je arhiv u više navrata pročišćavan - prvi put 1990. g., za vreme generala Atanasa Semerdžijeva, drugi put 1992. - kada je ministar unutrašnjih poslova postao sadašnji šef parlamenta Jordan Sokolov, a možda i kasnije. Ne zna se čiji će dosije u kom trenutku biti iznet u odgovor na oglašavanje nečijeg drugog dosijea. Da bi došlo do jednog beskrajnog prepucavanja dosijeima. U isto vreme društvo ima da rešava daleko ozbiljnije probleme od ovih sa dosijeima. 11 godina nakon promena ljudima je već dojadilo da se vređaju nazivajući jedne druge "komunistima" i "doušnicima".

Iznošenje dosijea možda bi i imalo efekat katarze nakon početka demokratskih preobražaja u Bugarskoj 1989. g. Međutim, upućeni tvrde da kad bi tada dosijei bili otvoreni, ne bi bilo dovoljno poslanika da bi izglasali novi ustav. Tako je sa vremenom realno rešavanje tog problema postajalo sve teže i teže.

Postojala je nada da će nakon dolaska SDS na vlast taj problem najzad naći svoje rešenje. Usvojeni 1997. g. Zakon o dosijeima čiji je podnosilac upravo SDS i koji je usvojen upravo od strane SDS pokazao se nedovoljno dobro urađenim. Prema većini posmatrača sada prosto nije vreme da se taj zakon remontira. Ako SDS zaista insistira na tome, mogao bi da to uključi u svoj predizborni program i da realizuje svoju nameru pošto dobije na izborima dogodine.

Sada vladajući krugovi ne mogu da izbegnu napade da je sve to prosto predizborni potez.Ili možda da se promene zakona vrše zbog određenih ljudi. Pošto bude proširen obuhvat sadašnjeg zakona, baciće se svetlost na život glavnih urednika vodećih listova.

Poslanik Evrolevice Dragomir Draganov je kategoričan da se sve to radi da bi se na udaru našao glavni urednik najtiražnijeg lista "Trud" kao i sociolog Andrej Rajčev - predstavnik Galup Internešenel za Bugarsku koji je u isto vreme i jedan od izdavača lista "Sega" - trećeg po tiražu i jednog od najuticajnijih dnevnih listova u Bugarskoj. Logika: "Tošev i Rajčev nisu poslušni pa ćemo im izvaditi dosijee" iznosi na beli svet problem da se mnogi zakoni izrađuju sa političkom obojenošću. Jednog trenutka se može pokazati da ta dva imena uopšte nemaju dosijee što je i najverovatnije. Ali stvaranje takvog utiska u društvu moglo bi da uradi svoje - da se ljudima sugeriše kako ne smeju da veruju niti onome što je napisano u "Trudu" i "Segi", niti sociološkim ispitivanjima Galupa.

Sada se mnogi pitaju zašto se kod ovakve mizerne egzistencije ogromne većine ljudi njihove pare troše za nešto potpuno suvišno i besmisleno. Tim više da je u knjizi koja im je ponuđena na čitanje od 100 ostalo oko 25 stranica. Tako da opet neće ništa razumeti. U istom redosledu misli mnogi se sećaju pristupa Grčke kada je PASOK došao na vlast 1981. g. - svi dosijei su jednostavno spaljeni. Sećaju se i reči Adama Mihnika: "Dosijei - to je močvara, ako bacite kamen, uprskaće sve nas".

Što se tiče glavnih urednika, čije novine kritikuju akcije vlasti, trebalo bi da su vladajuće snage svesne da je uloga slobodne štampe upravo ta - da kritikuje sve ono što joj se ne dopada. I da bude odraz života - onakvog kakav jeste. Bilo bi možda dobro da ih podsete i na Gogoljeve reči: "Ako ti je faca kriva, nemoj se ljutiti na ogledalo".

Plamen Kulinski (AIM)