AIM JUNIOR: Terorista ili politički zatvorenik?

Hashim Limani, osumnjičen od strane makedonske policije za moguće involviranje u nekoliko terorističkih akata, kada je 1997.-'98. godine ispred objekata nekoliko državnih institucija u Makedoniji eksplodiralo nekoliko bombi, ovih dana pao je u ruke makedonske policije. Njegov "povratak" u rodno mesto bio je slučajan I ugodno iznenađenje za makedonsku policiju. Ovih dana stigao je na aerodrom "Petrovec" u Skoplju, u avionu koji je doleteo iz Ciriha. Na ovaj postupak on je bio primoran od strane švajcarskih zvaničnika, gde je prebivao ilegalno. Neznajući da je u Makedoniji osumnjičen kao učesnik u terorističkim akcijama, Švajcarci su ga deportovali u Skoplje.

Skoplje, 30.11.2000

Izvori u makedonskoj policiji kažu da su pre nekoliko dana na aerodromu "Petrovec" u Skoplju granični organi realizovali do sada najproduktivniju rutinsku kontrolu na tom aerodromu. Nakon uvođenja u kompjuter ličnih podataka jedne "nepoznate osobe", pripadnici policije nisu mogli da veruju da se ispred njih nalazi Hashim Limani, osumnjičen za postavljanje bombi u raznim gradovima Makedonije tokom 1997. I 1998. godine. Uz povećanu policijsku bezbednost on je prvo poslat u policijsku stanicu u Kičevu, gradu gde je proveo 18 godina njegove mladosti. Dan kasnije poslat je u istražni zatvor u Bitolju, na izdražavanje pritvora u trajanju od 30 dana, koji mu je odredio istražni sudija Osnovnog suda u Kičevu 1998. godine.

Pre tri godine, Makedonija se suočavala sa serijom napada bombama ispred zgrada policije i sudova u kojima na svu sreću nije bilo povređenih. Nakon intenzivne istrage makedonske policije jednog letnjeg dana 1998. godine, preduzeta je organizovana policijska akcija kada je u isto vreme pretereseno nekoliko kuća u raznim makedonskim gradovima. Policija je tada uhapsila osam osoba, za koje se mislilo da su odgovorne za ekspozije bombi ispred policijskih stanica u nekoliko gradova u Makedoniji. Zajedničko svim uhapšenim osobama bilo je to što su studirali na Univerzitetu u Tetovu I prema informacijama koje su u to vreme kružile u makedonskoj javnosti, svi oni su bili uspešni studenti. Bilo kakva povezanost ovih mladića sa terorističkim aktima, koji su izazvali strah u zemlji, bila je za svakoga nerazumljiva, ali ne I za makedonsku policiju koja je bila odlučna u nameri da ih optuži za terorizam.

U jednom od slučajeva, policijske premetačine u kućama osam studenata Univerziteta u Tetovu, pala je jedna nevina žrtva, Beqir Limani, kojeg je makedonska policija ubila u njegovoj kući. Pokojni Limani bio je otac Hashima Limanija, koji je bio iznenađen nenajavljenom posetom makedonske policije njegovoj kući, a koji su došli kako bi uhapsili njegovog drugog sina Fatmira Limanija, takođe studenta Univerziteta u Tetovu. Prema policiji, on je ubijen u trenutku kada je hteo da baci bombu u pravcu policije. Takvo obrazloženje policije I dandanas je ostalo neprihvatljovo za porodicu pokojnog. Određeni policijski krugovi tvrde da je porodica pokojnog u pravu, jer je Beqir Limani ubijen namerno I to zbog straha koji su angažovani policajci imali tokom te operacije, zbog mogućeg pružanja otpora.

Hashim Limani uspeo je da pobegne van zemlje, ali tu sreću nije imao I njegov brat Fatmir Limani koji je pao u ruke makedonske policije. U jesen

1. godine, započeo je sudski proces koji je u javnosti okarakterisan kontroverznim I montiranim. To zbog nedovoljnih činjenica sa kojima je raspolagalo osnovno tužilaštvo u Kičevu, a što je bio I opšti utisak javno iznet od strane prisutnih u sudskoj Sali. Uprkos tome, Hashimov brat Fatmir biva osuđen na najtežu kaznu u trajanju od deset godina zatvora. Ni drugi optuženi nisu prošli mnogo bolje. Granit Osmani osuđen je na pet godina zatvora, Hasan Limani na pet, Demir Qazimovski na četiri, Adem Karaga na dve ipo godine zatvora Itd. Samo jedan od devetorice optuženih završio je na slobodi, Musa Ferati koji je oslobođen zbog psihičkog rastrojstva, koje je prema njegovoj porodici posledica njegovog brutalnog maltretiranja tokom istrage. Izrečene kazne u domaćoj javnosti su ocenjene kao drakonske I one su kasnije korigovane odlukom Apelacionog suda u Bitolju.

U ovoj aferi koja je u javnosti poznata pod imenom "Kičevska afera", policija nije uspela da uhapsi kičevljanina Fazli Veliu za kojeg se tvrdilo da je mozak ove "terorističke grupe" sa nepoznatim ciljevima. Makedonija je za njima objavila međunarodnu poternicu, sve do sedišta Interpola. Pre izvesnog vremena on je uhapšen od strane nemačke policije, koja je o tome obavestila makedonske organe koji ipak nisu stigli da zatraže njegovu ekstradiciju. Razlog tome je borba između istražnog sudije I javnog tužioca u Kičevu, koji su u međuvremenu doneli kontradiktorne odluke o potrebi njegovog dovođenja pred organe makedonske vlasti. Usledila je hajka makedonske štampe na adresu ministra pravosuđa Xhevdeta Nasufija, kojeg su optuživali za, kako se tvrdilo, "amnestiju teroriste Veliu". U međuvrmenu se oglasio I sam Fazli Veliu koji je demantovao tendenciozne napise opozionih novinara koji su veštački stvarali veze između njega i ministra Nasufija. On je tim povodom odbacio kao neosnovanu pripremljenu optužnicu protiv njega od strane Osnovnog tužilaštva u Kičevu, što je okarakterisano kao montirani sudski proces sa političkom pozadinom. Isto mišljenje deli I predsednik Udruženja albanskih političkih zatvorenika u Makedoniji Xhevat Ademi, koji je ovih dana za dnevnik na albanskom jeziku "Fakti" izjavio da su uhapšeni u "Kičevskoj aferi" politički zatvorenici. I "sveže" uhapšeni Hashim Limani, prema Xhevatu Ademiju je politički zatvorenik, koji je u vreme kada je napustio zemlju bio maloletan. On se u ovom trenutku nalazi u zatvoru u Bitoli, gde čeka određivanje datuma za početak sudskog procesa protiv njega. S druge strane, ostali zatvorenici u "Kičevskoj aferi" su izrazili nezadovoljstvo izrečenom odlukom pred dve godine, što će se ovih dana razmotriti I od strane najviših sudskih istanci u zemlji.

AIM Skopje, Lirim DULLOVI