28. Novembar, ponovne podele

Priština, 29.11.2000

Izgleda da se Albanci najmanje pridržavaju svoje himne, iako je pevaju sa posvećenošću uvek kada im se za to pruži prilika, najčešće za 28. Novembar, Dan albanske zastave. Istorija kaže da je na ovaj dan pre pet vekova zastava Albanaca (crveno platno sa crnim dvoglavim orlom) podignuta u gradu Kruja u centralnoj Albaniji, od strane albanskog princa Gjergja Kastriotija, do tada janičara u turskoj vojsci, gde je dobio ima Skenderbeg. 25 godina vladao je pod tom zastavom, koja je zatim morala da čeka punih 500 godina, do 28. Novembra 1912. godine, da bi je ponovo podigao Ismail Qemajli koji je proglasio nezavisnost Albanije u Južnom gradu Valoni. Tako kaže istorija, ali ni ona ni mitovi ne daju mnogo objašnjenja da li je crni orao na zastavi Albanaca bila najava njihove podeljene i rasparčane budućnosti. Albanci sa, kako vole da tvrde ovdašnji političari, i dandanas nerešenim nacionalnim pitanjem, tražili su tako simboliku njihovog ujedinjenja (barem pred nerijateljem). Podeljeni u pet posebnih teritorijalnih jedinica, posebno onih koji su paradoksalno predstavljali granice Albanije, Albanci su sastavili himnu sa temeljnim stihom ''Oko zastave ujedinjeni''... Više od 80 godina oni Albanci koji su ostali van granica onoga što se naziva ''Londonskom Albanijom'' (pošto su granice današnje Albanije određene na mirovnoj Konferenciji u Londonu 1913, godine), nastojali su da legitimišu

1. Novembar kao praznik zastave i njihove nezavisnosti. Zabranjena od komunističke vlasti, ovaj praznik je nekada imao smisao kada su zastave postavljane na mestima gde ih policija nije mogla oduzeti, međusobnim posetama ljudi ili uz pisanje parola, što je za posledicu imalo višegodišnje zatvorske kazne za određene osobe, bez obzira na to da li je ta osoba bila autor tog dela koje se tada smatralo neprijateljskim... Albanska nacionalna zastava čija je upotreba na Kosovu dozvoljena nakon sticanja njene autonomije u vreme Tita, '80-tih godina je ponovo pretvorena u metu lova. Ponovo joj je izmenjen izgled (žuta zvezdica u uglu zastave), a i kao takva ona nije bila baš prihvaćena od srpskih zvaničnika, koji su već uspostavili svoju dominaciju nad Kosovom...

NATO bombardovanje i '' oslobađanje'' Kosova pružili su mogućnost kosovskim Albancima da dve godine zaredom ''slobodno'' proslavljaju Praznik zastave. Dan nakon 28. Novembra, međunarodni zvaničnici su izjavili da su zadovoljni načinom proslave. Čestitali su Albancima zbog ''mirnih manifestacija čime su svetu demonstrirali njihovu spremnost za napredovanje prema stabilnosti Kosova''... Pre godinu dana ta proslava je bila krvava. Masa od nekoliko stotina ljudi, koja je slavila bez ikakve kontrole, u centru Prištine ubila je jednog pripadnika srpske zajednice - univerzitetskog profesora i teško povredila dve žene koje su bile sa njim. Oni su krenuli svojim vozilom da potraže lekarsku pomoć. ''Začudo'', sve se to desilo u prisustvu stotina svedoka, a ipak, ovo ubistvo je ostalo nerazjašnjeno do danas... Taj događaj je užasnuo sve međunarodne predstavnike, ali i one Albance koji u tome nisu videli dobar znak, pa ni za sebe. Pravdalo se da je ta noć bila trenutak izbijanja nagomilanih frustracija masa koje su želele osvetu za sve što su doživeli proteklih decenija. Za ubice nisu bile od značaja ni poodmakle godine, ni nemoć troje linčovanih Srba u sred grada.

Godinu dana kasnije, dakle ovog novembra, proslava je bila mnogo mirnija. Nije zabeležen ni jedan teži incident, bez obzira na bezbroj bačenih petardi i poruka policije ''da neće dozvoliti njihovu upotrebu''. Izgleda da je ovaj praznik zabeležila i opšta debata u vezi sa zastavom koja je vođena između političkih partija koje okupljaju kosovske Albance i međunarodnih predstavnika tokom lokalnih izbora 28. oktobra i posebno tokom konstituisanja opštinskih skupština. Mnogi opštinski odbornici nisu prihvatili da polože zakletvu bez nacionalne zastave i na kraju, ''pobedili su sa njihovom patriotskom opcijom''. Ove debate su podstakle i diskusije o tome čija je to zastava i da li bi Kosovo trebalo da ima svoju zastavu... Rasprave su se ipak okončale ubrzo od strane ''posvećenih branitelja nacionalnog identiteta'', koji su podsetili da je ''albanska zastava jedna jedina i nedodirljiva i kao takva treba i da ostane''...

Dan pre 28. Novembra, Zaštitne trupe Kosova (organizacija koja je nasledila OVK nakon njene transformacije, a koju međunarodna zajednica smatra civilnom organizacijom) organizovale su svečanu paradu u prištinskoj kasarni koja je do nedavno nosila ime ''Maršala Tita'', a sada se zove ''Adem Jashari'' - u čast prvog lidera gerilaca koji su se borili za odvajanje Kosova od Srbije. Uz entuzijazam, pripadnici ovih trupa koji sebe vide kao buduću vojsku Kosova i ovacijama onih koji ''slepo'' veruju u sve to, njihovi čelnici ali i predstavnici političkih snaga koji su izašli iz bivše OVK, obećali su potpunu nezavisnost, red, mir i sigurnost, ali su istovremeno i najavili da ne može biti mira i za one koji nikada nisu priznali OVK... Svi su, ipak, uputili pozive ''protiv nasilja i uspostavljanje mira i međuljudske i političke tolerancije''. Na svečanim akademijama predstavnici Rugovinog Demokratskog saveza Kosova prisustvovali su ne samo sa svojim telohraniteljima, već i pod budnom pratnjom međunarodne policije. Pre nekoliko dana nepoznati napadači su ubili jednog od lidera ove partije i bliskog saradnika Ibrahima Rugove, Xhemaila Mustafu.

Iako su manifestacije bile organizovane zajedno od strane političkih partija i Zaštitnih trupa Kosova, one su i pre proslave manifestovale duboke podele među političkim snagama. Ibrahim Rugova, predsednik Demokratskog saveza i Hashim Thaci predsednik Demiokratske partije poslali su svoje čestitke putem elektronskih medija, svaki na svoj način igrajući ulogu ''narodnog lidera''. Oni su time završili ceremonije, a manifestacije su ostavili njihovim ''manjim'' sledbenicima. Ovi poslednji su, pak, u svojim nastupima nabrajali najrazličitije razloge za proslavu Dana zastave. Bivši borci su rekli da je to praznik nezavisnosti, rođendan njihovog bivšeg komandanta Adema Jasharija i trogodišnjica izlaska bez maski pripadnika OVK. Sa govornica, oni su na istu ravan stavljali ova tri ''istorijska razloga za proslavu'' podsećajući njihove političkle rivale da ova poslednja dva pripadaju samo njima...

Međutim, ''vrhunac'' manifestacija zabeležen je otkrivanjem jednog spomenika u centru Prištine. Od 28. Novembra građani i posetioci mogu da vide sponemik Zahiru Pajazitiju, jednom od prvih lokalnih lidera OVK, ubijenog januara

1. godine od strane srpskih snaga bezbednosti. Jedan od komandanata Zaštitnih trupa Kosova, koji je tokom rata bio prvi čovek OVK za region Lapa, koji se prostire severoistočno od Prištine, Rustem Mustafa - Remi je rekao da je ovo '' najbolji poklon Prištini''... Međutim, otkrivanjem ovog kipa, kažu lokalni posmatrači, iznelo je na površinu još jednu opasniju podelu nego što su to hronične političke podele. Rustem Mustafa poznat kao komandant Remi, u svečanoj uniformi (oni ciničniji rekoše u maršalskoj unifirmi), uputio je poruku o pobedi u oštroj borbi za ''stavljanje glavnog grada Kosova pod kontrolu''. Ovaj sukob koji se vodi od okončanja rata između tri regije - Drenice, Dukagjinija i Lapa izgleda da je dobio zaokret podizanjem ovog spomenika bivšeg studenta koji se od strane meštana regiona Lapa (region Podujeva) smatra prvim komandantom bivše OVK.

Kontrola nad Prištinom izgleda još nije završena, nasuprot. Svi su izgledi da će se borba u tom cilju razmahnuti još više i to pred naredne opšte izbore...

I ako su svi pozvali na nacionalno jedinstvo (već viđeno na prostoru bivše Jugoslavije) za ujedinjenje u nastojanjima da se reše pitanja podeljenog grada Mitrovice, pitanja Medveđe, Preševa i Bujanovca i realizaciju nezavisnosti Kosova, albanski lideri su nakon ovog praznika još podeljeniji i zasigurno još odlučniji da nastave međusobnu političku bitku. Ciničniji analitičari kažu da je njihovo stanje skoro isto kao i 1912. godinom, od kada se i proslavlja Dan zastave ''Ako ne verujete, pogledajte istoriju i Albaniju ovih dana'', kažu oni koji su skloni mišljenju da je crni dvoglavi orao, izgleda, definitivno bio prvi vesnik budućnosti Albanaca...

AIM Priština, Besnik BALA