Siromašni političari upravljaju Bugarskom

Zakon o javnom registru pokušava da iznese na videlo dohotke vlasti

AIM Sofija, 22.11.2000.

Pored toga što su stanovnici Bugarske među najsiromašnijima u Evropi, ispada da su i politišari koji njome upravljaju među najsiromašnijim političarima. Bar to pokazuju podaci javnog registra pošto je negde oko 700 predstavnika visokih spratova vlasti moralo da deklariše svoju imovinu i dohotke. Pokazalo se da su vladajući političari prilično siromašni za slavu koju su stekli - jednih od najkorumpiranijih u Evropi.

U Bugarskoj nema nijednog dolarskog milionera - niti u novcu, niti u imovini, postalo je jasno nakon objavljivanja deklaracija. Inače, to se dogodilo u skladu sa Zakonom o javnom registru koji je nedavno usvojilo Narodno sobranje. Cilj je bio da se iznese na videlo dana imovinsko stanje političara čije finansijsko i imovinsko zdravlje po pravilu ne odgovaraju njihovim prihodima. Elitne kuće, luksuzni automobili i svemogući drugi ekskluziviteti i ljudske radosti bodu oči na fonu više nego skromnog životarenja većine bugarskog stanovništva.

Ispada da je većina elitnih bugarskih političara čak siromašnija od nekih prosečnih biznismena. Sem toga oni masovno nemaju poverenja u domaći bankarski sistem nego se uzdaju u mnogim Bugarima omiljeni "tegla-bank". Većina državnika i političara drže svoj novac u kešu. Recimo, predsednik Stojanov čuva porodičnu ušteđevinu u sejfu. Predsednik parlamenta Jordan Sokolov drži na računu u banci svega mali deo svojih sredstava. Čak i šefovi Bugarske narodne banke nemaju poverenja u sistem kojim rukovode. Podupravnik Bugarske narodne banke (BNB)Emilija Milanova drži "pod dušekom" 5200 leva.

Premijer Ivan Kostov, ministar inostranih poslova Nadežda Mihajlova, upravnik BNB Svetoslav Gavrijski i vicepremijer Petar Žotev su među malobrojnim političarima koji imaju puno poverenja u bankarski sistem. "Ja uvek imam poverenja u banke i regularno prijavljujem svoje dohotke i plaćam poreze na njih", objavio je Žotev koji je i ministar privrede.

Tek će postajati jasno da li su i kada političari platili poreze na te sume. Sem toga činjenica što ne drže svoj novac u banci izaziva sumnju da li su deklarisane sume one prave. Bez obzira što se u deklaracijama mora navesti poreklo sredstava i imovine, mnogi su tu kolonu ostavili nepopunjenu. Čak i pravnici sa bogatim iskustvom zatvarali su oči dok su popunjavali deklaracije.

Pa ipak, ko je najbogatiji političar ili državnik u Bugarskoj? Sasvim određeno to nije niti predsednik, niti premijer, niti pak predsednik parlamenta. To nisu čak ni ministri iz kabineta Kostova.

Od trojice na državnom vrhu ne bi se mogao doneti kategoričan zaključak ko je najbogatiji. Šef parlamenta, advokat Jordan Sokolov, pokazao je odsustvo pravne kulture unoseći podatke. On je prijavio tri stana u elitnim sofijskim četvrtima plus garažu i seosku kuću u selu Gornja Vilica. Nije jasno, međutim, niti koliko košta nekretnina, niti kolika je kvadratura, niti kada je i kakvim sredstvima stečena. Mnogi su "prospavali" te kolone, a takođe i informaciju kada su tu imovinu stekli - pre ili posle svog dolaska na vlast.

Premijer Ivan Kostov je bez premca među svojim kolegama višeg ranga po broju nekretnina - ima ih 7 sa ukupnom površinom preko 2,3 ha. kad bi ih prodao po današnjim cenama koštali bi negde oko 400.000 USD, pokazuju računi. Veći deo njih su nasledni, pre svega njegove supruge Jelene.

Ivan Kostov je deklarisao i depozite na računu u banci u iznosu od 35.279 USD i 9.012 leva (1 bugarski lev jednak je 1 DEM). Kao izvor svojih deviznih dohodaka on je zabeležio "Ušteđeno prilikom službenih putovanja". U ušima prosečnog Bugarina to zvuči isto toliko apsurdno kao i "ušteđevina od doručaka", kako su pre par godina neki političari pokušavali da objasne svoje relativno stabilno finansijsko stanje.

Pokazalo se da prema poverljivoj vladinoj odluci iz početka 90-ih godina elitni državnici su dobijali višestruko veće sume za službeni put u inostranstvo nego obični građani. I to pod uslovom da po pravilu troškove boravka preuzima zemlja domaćin ili budžet odgovarajućeg resora. Pre izvesnog vremena Kostov je opet deklarisao ušteđevinu od lektroskih honorara.

Pored velikog broja stanova, Jordan Sokolov je takođe uštedeo od službenih putovanja oko 25.000 USD, 23.000 leva kao i sitne sume u drugim valutama. Predsednik Stojanov ima neke nekretnine manje vrednosti i uštedeo je 29.000 dolara.

Najbogatiji među političarima je bivši predsednik Budžetske komisije u parlamentu Jordan Conev koji je poznat time da je 1989. g. bio krupije u Burgasu. Danas on deklariđe da očekuje potraživanja u iznosu od 206.000 leva od jedne firme u Varni na osnovu kupljenih deonica i delova. Njegova supruga Proletina ima na raspolaganju 112.000 leva, dobijenih kao obeštećenje za ukradeni porodični automobil "Jaguar".

Lider druge po veličini političke snage - Bugarske socijalističke partije Georgi Prvanov, kao i lider zemljoradnika - Anastasija Mozer su među najsiromašnijim političarima. Prema deklaraciji Prvanova pored stana od 61 kvadrat i par malih nekretnina on nema nikakve ušteđevine. Jedini luksuz u njegovoj porodici je automobil "Folksvagen golf" proizvodnja 1998. g. Mozerova ima kuću u Floridi, ali u Bugarskoj nema ništa. Isti siromah je i državni tužilac Nikola Filčev koji ima jedan stan i jedan polovni automobil "Moskvič". Mogao bi da ga zameni novijim jer ima ušteđevine od 10.000 leva. Ministar unutrašnjih poslova Emanuil Jordanov vlasnik je automobila "Lada" koji sada ne koristi, jer se i on i njegov kolega Filčev voze službenim Mercedesima.

Očigledno da skromnost krasi sve ministre, poslanike, šefove agencija i državnih komisija. Drugačije se ne bi moglo objasniti kako je čak i svetski poznata lakoatletičarka, trenutno zamenik šefa Agencije za sport Stefka Kostadinova deklarisala ušteđevinu od 5.000 leva uz dva luksuzna automobila. Bivši fudbaler reprezentativac Borislav Mihajlov uštedeo je oko 10.000 leva. Što je ipak normalnije nego deklarisani "Opel Askona" ministra finansija Muraveja Radeva za 4 leva, "Opel Kadet" za 26 leva i stan za 19 leva. Čovek koji je pre godinu i po uspešno sproveo denominaciju leva, denominirao je i cene svojine kojom raspolaže, precrtavši po tri nule.

Georgi Filipov (AIM)