Lovacke i druge price
U Makedoniji ponovo u igri famozni spiskovi dobrostojecih firmi koje su, navodno, saradnici eks predsednika SRJ Slobodana Milosevica i koje po nalogu EU, zajednicki oporeativno "retresaju" domaci obavestajci i eksperti INERTPOL-a. Nova epizoda evropskih probnih balona, ili dobra sansa vladajuce garniture da se obracuna sa neposlusnim privrednicima?
AIM Skopje, 21.11 2000
U Makedoniji je ponovo ovih dana aktuelan "lov na vestice" medju direktorima dobrostojecih fabrika ili preduzeca, koji, po nekom nepisanom pravilu, nisu bliski rezimu premijera Ljubca Georgievskog, ali su, navodno, do nedavno uspesno saradjivali sa firmama bliskim bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu. Potsetimo, takav spisak je letos bio prvo liferovan u javnosti posredstvom provladine "Nove Makedonije” da bi se, kako je tada bilo objasnjeno, utvrdilo ko je to za vreme embarga medjunarodne zajednice prema SRJ dobro "omrsio brke" i obrukao drzavu loveci u mutnom i ko treba sada da, odgovarajuci pred Haskim tribunalom, plati racune za svojevremeno "pranje para" i druge vrste nelegalnih biznisa. Ova afera sa veoma velikom dnevno politickom specificnom tezinom je dozivela vise epizoda u raznim drugim medijima, a na scenu ju je, pocetkom prosle sedmice, ponovo izbacila opoziciona skopska Sitel televizija u saradnji sa politickim nedeljnikom ZUM, nudeci javnosti nove skandalozne detalje.
Objavljena su imena osumnjicenih, koje navodno, Direkcija za bezbednost i kontraobavestajni rad Makedonije (DBK) tretira pod atraktivnim siframa. Radi se o 26 makedonskih firmi i nekoliko banaka. Prezentiran je zatim nacin kako ih zajednickim snagama "cesljaju" domaci operativci i eksperti INTERPOL-a jos od juna, imenovane su cak i ekipe sastavljene od strucnjaka policije, Narodne Banke, Ministarstva finansija i evropskih inspektora, a kruna pikanterija je tvrdnja da su celnici Ministarstva unutrasnjih poslova denuncijanti, jer su ih, navodno, samoinicijativno prijavili INTERPOL-u pocetkom godine. A nije da Evropska Unija nije znala da neke firme u Makedoniji krse embargo. Cak sta vise, rasprostranjeno je ovde misljenje da je svo vreme namerno gledala "zatvorenih ociju".
Skopska televizija "Sitel" sa nacionalnom koncesijom i nedeljnik "Zum" su, dakle, eksluzivno objavile spisak osumnjicenih firmi, zajedno sa operativnim siframa pod kojima se vode u toj tajnoj operaciji MUP-a i INTERPOL-a. Tvrdi se, na primer, da se skopska Pivara u istrazi DBK vodi kao "Lajt", Alkaloid –"Konzul", Makedonija tabak - "Klerk", Sileks kao "Skarafejs" itd. Na celu tima INTERPOL-a je, tvrdi Sitel televizija, jedan Italijan star 47 godina, cije ime nije objavljeno. On je, istice se, diplomirani ekonomist, koji je cetiri godine bio glavni u Banka di Roma. Sa nepunih 27 godina je poceo da radi u INTERPOL-u, a od 1990 godine je postavljen na mestu specijaliste za tajne racune. Makedonski deo tima predvodi inspektor Tiho Trajcevski, a pomazu mu cetiri druge osobe zaposlene u DBK i jos toliko iz drugih nadleznih drzavnih institucija.
Odmah nakon objavljivanja svih ovih pikanterija, iz DBK je ekspresno izdato saopstenje sa ostrim demantijem u kojem se direktor sluzbe Bojan Bojanovski ogradjuje od svih navoda Sitel televizije, koje smatra "klasicnom montazom sa politickom pozadinom". U izjavi za list "Vest" Bojanovski priznaje da u Ministarstvu unutrasnjih poslova Makedonije postoji: ”"latentni sukob izmedju starih i iskusnih policiskih profesionalaca i dovedenih i novopostavljenih na rukovodeca mesta, vojnika partija na vlasti". Bojanovski najavljuje tuzbu sudu protiv odgovornog urednika Sitel televizije zasluznog za ozivljavanje ove afere. Demantijem se oglasio i sef makedonskog ogranka INTERPOL-a.
Medjutim, po oceni analiticara, MUP samo demantira denuncijanstvo, a ne objasnjava dali takav spisak postoji, ili ne i kako je on dospeo do novinara. Jer, gradjani, koji iole budnije prate sredstva informisanja i uz to imaju dobru memoriju, pamte da je licno ministarka unutrasnjih poslova Dosta Dimovska samo pre nekoliko dana, izjavila da predstavnici
Haskog tribunala i nekih drugih medunarodnih institucija tragaju u Skoplju za firmama bliskim Milosevicevom rezimu, za firmama ratnim profiterima, kao i za ratnim zlocincima koji su "prali" novac saradujuci sa makedonskim poslovnim partnerima. Istraga je u toku, rekla
je Dimovska, nakon svecane sednice Parlamenta kojom je obelezena deset godisnjica pluralizma u Makedoniji, dodajuci da se prvi rezultati mogu ocekivati tek u maju iduce godine.
U prvim trenutcima restarta afere lov na nekadasnje saradnike Slobodana Milosevica u Makedoniji, direktori kompanija pod siframa su reagovali iznenadjeno. Ne od saznanja da se protiv njih vodi nekakva istraga, vec od drskosti MUP-a da zaplovi u vode politike i da bez dokaza diskriminira privrednike. Uz to iznose i nekoliko notornih fakata kojima
osporavaju optuzbe na svoj racun i za saradnju sa rezimom Milosevica prozivaju direktno samu vladu. - Ne postoji ni jedna poslovna transakcija, transport, uvoz-izvoz, ili bankarsko placanje, kazu, koje nije "pokriveno" dokumentima institucija drzave: Carine, Ministarstva finansija, ekonomije, centralne ili poslovnih banaka. Pa se pitaju: ako je istraga pokrenuta jos od marta, zasto onda drzava nije blagovremeno reagovala? Koga je stitila? Osobito ih zanima zasto se na crnom spisku ne nalaze imena onih firmi koje ni u jednom trenutku protekle decenije nisu prekidale saradnju sa SRJ, a na njihovom celu su clanovi ili ljudi bliski vladajucem VMRO-DPMNE. To su Telekom i rafinerija OKTA, glavni snabdevac Kosova i juzne Srbije energentima, te Duferko koji ne porice svoju intenzivnu saradnju sa smederevskom Zeljezarom. Ubedjeni su da je po sredi jos jedan ocajnicki pokusaj vlade da se obracuna sa neposlusnim biznis lobijem i da usicari ako se moze, jer joj se opasno drma tlo pod nogama, kako aktuelnom borbom za uspostavljanje nove vecine u Sobranju, koja se ocekuje da finisira nakon Samita EU sa liderima zemalja jugoistocne Evrope u Zagrebu, tako i zbog opomena prispelih nedavno od visokih medjunarodnih institucija koji joj zameraju sto je dozvolila "visoku politicku kontaminaciju makedonskog ekonomskog prostora".
Ima i drugih zalaganja za oslobadjanje ekonomije od uplitanja politike i to ne samo domace. Naime, neki ekonomski analiticari potsecaju da deo krivice za nepostovanje medjunarodnog embarga prema SRJ snose i ranija i aktuelna makedonska vlada, ali i Evropska Unija, koja je neposlusnost svo vreme tolerisala. Pitaju se zasto li je sada EU okrenula drugi list i koliko u navodnom aktueliziranju traganja za saradnicima Milosevica u Makedoniji ima probnih balona za novu evropsku politiku na Balkanu? Uz to traze od nadleznih i da javno odgovore dali je krivicno delo i po kom je to zakonu kaznjivo, ako makedonske firme saradjuju sa jugoslovenskim, sa kojima su inace, visestruko poslovno povezane bezmalo pola veka.Tek toliko da se zna sta se sme, a sta ne sme raditi, da bi se zastitili i direktori prestiznih firmi i najdohodovnije kompanije, kao i ugled drzave.
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA