Nacija više nije u modi

Postizborno mnjenje Srbije

Do nedavno, visoko rangirani prioritet - "rešavanje nacionalnog pitanja" sada je važan za samo šest odsto ispitanika. Za gradjane Srbije, prema poslednjem istraživanju Centra za proučavanje alternative daleko je važnije uspostavljanje demokratskog poretka,viši standard i rešavanje socijalnih problema

AIM, Beograd, 19. 11. 2000.

Neki u šali, a neki u zbilji, kažu da u Srbiji danas više nema opozicije pošto su sve partije na vlasti. No, svi su izgledi da će Srbija i posle decembarskih republičkih izbora ostati bez relevantne opozicije. DOS će ostvariti ubedljivu pobedu, a socijalisti, radikali i SPO, ako ispitanici na izborima ostanu pri svojim sadašnjim opredeljenjima, teško da će preskociti izborni cenzus od pet odsto za ulazak u parlament.

Prema najnovijim rezultatima istraživanja Centra za proučavanje alternativa, sprovedenog u 60 opština Srbije u poslednjoj nedelji oktobra na reprezentativnom uzorku od 1639 punoletnih građana. Za DOS će glasati 60 odsto ispitanika, SPS ima podršku pet odsto anketiranih, po dva odsto dobiće SPO i SRS, dok JUL može računati na jedan procenat glasova. Među onima koji neće izaći na izbore, ili ne znaju za koga će glasati, za sada, je 30 odsto ispitanika.

Odavno je poznato da ovdašnji narod voli pobednike. Biti na strani pobednika i kad ne donosi neposrednu korist pruža psihološko zadovoljstvo i određenu sigurnost. Kako primećuju istraživači Centra za proučavanje alternativa, izgleda da sve to ljudima toliko znači da su skloni i da se naknadno pridruže pobednicima. Potreba ljudi da se prilagode preovlađujućem raspoloženju uočena je u ovom istraživanji i u izboru primarnih društvenih ciljeva. Tako je, u postizbornom periodu porasla važnost "uspostavljanja demokratskog poretka" , koja se sa 31 odsto opredeljenih našla odmah iza "rešavanja socijalnih problema i podizanja standarda" koji preferira 48 odsto ispitanika. Iako se socijalnim pitanjima daje najveći naglasak, po oceni psihologa dr Mirjane Vasović, člana istraživačkog tima CPA, zanimljiva promena beleži se u učestalosti biranja, to jest, pridatoj važnosti pojedinim ciljevima. Do nedavno, visoko rangirani prioritet - "rešavanje nacionalnog pitanja" sada je važan za samo šest odsto ispitanika. Očigledno, nacija nije više u modi.

"Dah demokratije naveo je neke ljude da ocene da je uspostavljanje demokratskog poretka u ovom trenutku važnije i od socijalnih prioriteta", kaže dr Vasović. Ona ukazuje da su razlike među pojedinim kategorijama stanovništva, kada se posmatra izbor pojedinih ciljeva (samo kao prvog prioriteta) značajne, tako da je stanovništvo je, prema svojim prioritetima, "podeljeno" između prevashodno neposrednih materijalnih potreba (standard) i posrednih, nematerijalnih ciljeva (demokratija). Uspostavljanje demokratskog poretka kao najznačajnije najviše ističu stručnjaci i studenti (oko 50 odsto), a znatno manje radnici, poljoprivrednici i domaćice (oko 20 odsto). Na drugoj strani, socijalnim problemima i podizanju standarda znatno učestalije daju prednost radnici i domaćice (oko 60 odsto), a znatno ređe stručnjaci i studenti (30 odsto).

Istraživači CPA skrenuli su pažnju na još jednu zanimljivu činjenicu vezanu za opšte raspoloženje građana. Naime, dok su ranije anketari muku mučili da obave ispitivanje zbog visokog postotka odbijanja građana da u njima učestvuje, sada su imali lak posao: građani su rado prihvatali da učestvuju u istraživanju, otvorenije su iznosili svoja mišljenja, neki su i sami tražili da budu anketirani.

U celini gledano, u javnom mnjenju Srbije preovlađuje pozitivno raspoloženje. Od ponuđenih opisa raspoloženja, 55 odsto anketiranih opredelilo se za nadu u promene nabolje, dok je samo 12 odsto njih izrazilo zabrinutost. Po tumačenju sociologa dr Bore Kuzmanovića, optimizam i vera da će uskoro biti bolje dominantna su osećanja, ne toliko zbog samog njihovog jačanja koliko zbog slabljenja negativnih, pre svega, smanjivanja straha i zabrinutosti. Apatiju, nemoć, beznadežnost i strah, koji su do pre nekoliko meseci dominirali na skali stanja i raspoloženja, zamenili su nada i optimizam, ispunjenost energijom i spremnost da se učestvuje u promenama. Iako je u izvesnoj meri splasnulo, osećanje gneva i besa i dalje je prilično izraženo.

Ovaj sociolog procenjuje da je probuđeni optimizam vezan za budućnost i da nije doveo do nekritičke ocene sadašnjosti. Po nalazima istraživanja, građani ne daju neku nerealnu predstavu o društvu. Samo jedan procenat ispitanika trenutnu situaciju u društvu ocenjuje kao "dobru", 19 odsto njih kao "podnošljivu, 55 odsto kao "teško podnošljivu", a 23 odsto kao "nepodnošljivu". U odnosu na septembarsko istraživanje smanjio se broj onih koji situaciju ocenjuju kao nepodnoš1jivu (sa 37 na 23 odsto), a povećao broj ispitanika koji prihvata ocenu teško podnošljiva (sa 46 na 55 odsto). "Smanjivanje broja onih koji upotrebljavaju najtežu ocenu verovatno znači da su građani spremni da trpe još neko vreme, daju šansu novoj vlasti da učini nešto kako bi se situacija promenila", kaže Kuzmanović.

Spremnost na razumevanje i trpljenje uočljiva je i u odgovoru na pitanje kako gledaju na povećanje cena nekih važnih proizvoda i usluga posle izbora. Najveći broj smatra da su "ove pojave posledica nastojanja pripadnika starog režima da izazovu nezadovoljstvo građana", više od petine (22 odsto) smatra da je pogoršanje životnog standarda u ovoj fazi bilo "nužno i da je privremenog karaktera", 18 odsto se opredeljuje za odgovor "pomalo sam razočaran zbog nesnalaženja novih vlasti", a 10 odsto njih prihvata eksplicitnu ocenu da su ove pojave "posledica lošeg rada i nesposobnosti nove vlasti".

Upoređujući nalaze iz predizbornog i postizbornog istraživanja, sociolog dr Stjepan Gredelj je ukazao na značajne pomake na političkoj sceni kada je reč o političkom aktivizmu. Dok je u septembarskom istraživanju zainteresovanost za politiku pokazivalo samo 10 odsto ispitanika, posle izbora taj broj je skočio na 33 odsto. Na suprotnom polu, kao nezaiteresovano izjasnilo se 50 odsto ispitanika, da bi mesec dana kasnije taj broj pao na 29 procenata. Među najzainteresovanijim za politiku, i pre i posle izbora, bili su ispitanici sa visokom spremom i mlađi ljudi. Taj trend, međutim, ne prati i volja za stranačkim delovanjem. I dalje, prema nalazima istraživanja, nadmoćna tročetvrtinska većina ispitanika nije spremna na aktivno angažovanje u političkim strankama.

To u velikoj meri potvrđuje zaključak na koji su analitičari već skretali pažnju da je glasanje za DOS na prethodnim izborima bilo više glasanje protiv prethodnog političkog ustrojstva nego što je bilo glasanje za određenu stranačku ponudu. Očito, programske finese su nešto što če tek doći na dnevni red.

Utisak da su događaji od 5. oktobra bili vrlo masovna akcija sa čuvenom kovanicom o "događanju naroda", nije se potvrdio u istraživanju. Kako je spremnost na protestno političko delovanje bila pretočena u konkretnu političku akciju nakon nepriznavanja izbornih rezultata od 24. septembra, najbolje svedoče odgovori ispitanika: njih 65 odsto izjavilo je da ni na koji način nije učestvovalo u protestima i blokadama, dok je 25 odgovorilo potvrdno. "Naše istraživanje je, zapravo, potvrdilo, ranije uočene činjenice da postoji znatna većina 'švercera' koji očekuju da neko drugi odradi posao za njih, i 'tvrdih aktivista', takozvanih jurišnika na vetrenjače. Oni su odradili ovaj posao".

Jedno od pitanja koje je tokom postizbornih događanja u Srbiji izazavalo i izaziva brojne kontroverze u javnosti je i formiranje "kriznih štabova" u preduzećima i institucijama. Generalno mišljenje javnog mnjenja o tome pokazuje da se 44 odsto ispitanika slaže sa stavom "da nema drugog načina da se uklone nesposobni iz starog režima", 20 odsto misli da je to netačno, 16 odsto je neodlučno dok 19 posto kaže da ne zna. Metode "samoupravnog" modela javne kontrole nad imovinom i poslovanjem još su veoma žive u svesti građana i imaju značajan broj pristalica. Tako njih 60 odsto smatra "da su zahtevi za smenu opravdani samo ako ih podržava sindikat i većina zaposlenih", dok šest odsto ispitanika smatra da je to netačno.

Nova vlast DOS stupa na scenu uz punu podršku građana. Ne samo da velika većina njih smatra da se posle promene vlasti ljudi osećaju sigurnije i slobodnije, da se, kako kažu, lakše diše, da većina procenjuje da su događaji od 5.oktobra bili jedini način da se bivši režim natera da prizna izbornu volju građana, već je abolirana od aktivnosti nelegalnih kriznih štabova, kao i najnovijih poskupljenja. No, analitičari upozoravaju da podrška, razumevanje i trpeljivost ima granice, o čemu nova vlast mora voditi računa. Jer, može se, koliko već na proleće dogoditi "prekid ljubavi".

Po mišljenju Milana Nikolića, direktora Centra za proučavanje alternativa, izraženi optimizam i vera da će uskoro biti bolje, pokazuje da veliki broj ispitanika gaji nerealnu nadu o brzom poboljšanju životnog standarda, pogotovo kada se ima u vidu zatečeno katastrofalno stanje u ekonomiji što može proizvesti takozvani bumerang efekat: "Narod očekuje mnogo, a dobiće malo. Zbog toga je moguće da se već na sledećim izborima DOS suoči sa hlađenjem emocija naroda prema njemu".

Vesna Bjekić (AIM)