Snaga medija protiv snage političke arogancije

Ministar uadrioa fotografa

AIM Sofija, 10.11.2000.

Jedan ministar protiv nezavisnih medija, ovako je izgledao aktuelni politički dvoboj u Bugarskoj poslednjih nekoliko dana. Ko će dobiti? Da je ministar pravde Teodosij Simeonov živeo u državi u kojoj su demokratski principi već odavno pustili korene, verovatno bi podneo ostavku već istog dana.. Ali pošto je taj proces na Balkanu još uvek u toku, to se verovatno neće dogoditi.

Čitava nezavisna bugarska štampa zatražila je da ministar pravde u kabinetu Ivana Kostova bude smenjen zato što je udario jednog fotografa za vreme seminara vladajućeg Saveza demokratskih snaga (SDS) u odmaralištu Borovec. Teodosij Simeonov posegao je prema fotoaparatu novinara, ali je umesto toga udario rukom u lice Aleksandra Mihajlova iz lista "Sega". Nije bilo ozbiljnih ozleda, ali je sama činjenica da je do toga došlo ujedinila novinare protiv arogantnog ministra. Čak je i Međunarodna federacija novinara sa sedištem u Briselu istupila sa deklaracijom tim povodom.

Verovatno efekat onoga što se odigralo u hotelu "Samokov" ne bi bio toliki da nije bilo i nekih pratećih okolnosti. Najvažnija među njima jeste sve nervoznije i ponekad neadekvatno ponašanje elitnih bugarskih političara koje ponekad vodi do skandaloznih situacija.

Postupak ministra došao je u najnezgodniji trenutak za vladajuću partiju. Lider Kostov okupio je plavu elitu da bi osvetlao obraz partije i zacrtao smernice ponašanja u mesecima do izbora u proleće 2001. godine. Politikolozi, sociolozi i eksperti iz inostranstva okupili su se da bi raspravljali o tome kako bi trebalo da izgleda novo lice SDS. Upravo u jednom takvom trenutku Simeonov je jednim zamahom ruke porušio osnove buduće koncepcije.

Obično u ovakvim slučajevima plava partija staje iza svojih najvernijih vojnika, ali ovog puta izgleda da su živci rukovodstva popustili. "Dosta mi je! Neka svako snosi svoju političku odgovornost", izjavila je Ekaterina Mihajlova, desna ruka premijera Kostova u SDS.

Neglasno razgraničavanje od akcija ministra našlo je i svoj dokaz. Na državnoj Bugarskoj nacionalnoj televiziji emitovana je necenzurisana reportaža o skandalu na Borovcu, što se verovatno u drugim okolnostima ne bi dogodilo. Svega nekoliko dana kasnije plava politička akademija, organizator zlosrećnog seminara, zatražila je ostavku ministra. Direktor te akademije je poslanik SDS Orfej Duevski. "Prema demokratskim pravilima političari imaju veoma mali prostor neprikosnovenosti. Član vlade koji je zbog neprihvatanja tih pravila izazvao talas medijskih kritika protiv upravljanja, preuzima svoju odgovornost i da bi mu pomogao, povlači se iz njega", stoji u deklaraciji Akademije.

Sam premijer Ivan Kostov za sada ne preduzima akcije na razrešenju Simeonova koji je za godinu dana nakupio puno negativa u kabinetu SDS.

Verovatno taj medijski atak ne bi bio toliko žestok da nije bila serija skandala oko familije Simeonovih. Sin ministra je u dva navrata ušao u kriminalne hronike novina, ali ne i policijske uprave u njegovom rodnom gradu Plevenu. Lokalna uprava policije prikrila je činjenicu da je Simeonov-sin metkom iz pištolja pogodio bodigarda ispred diskoteke, a u drugom slučaju njegovo ime umešano je u masovno rasturanje jednog lokala palicama.

Najveći bugarski list "Trud" iskoristio je slučaj da bi objavio karikaturu na kojoj su Simeonov i njegov sin ispod "kišobrana pravosuđa". Upravo ova karikatura bila je razlog ministrove nervoze za vreme seminara u Borovcu, kako je on kasnije izjavio. Drugi razlog je, kako on to tvrdi, da su "povređena njegova ustavna prava". Prema osnovnom zakonu Bugarske niko ne može biti fotografisan bez njegove saglasnosti. Zbog toga je Simeonov udarivši fotografa u lice navodno zaštitio svoja ustavna prava.

"Zajedno sa još jednim fotografom pošeli su da fotografišu i da nam sevaju blicevima u lice - prvo s jedne, zatim s druge strane, Napravili su puno fotografija. Ja sam ih više puta upozorio. Želeo sam samo da stavim ruku preko objektiva fotoaparata da bih mu pokazao da neću biti fotografisan", izjavio je ministar u svoju zaštitu.

"Ja sam akreditovan novinar, to je moj posao. Zar mi jednostavno niste mogli reći da vas ne snimam? Zašto se ponašate prema prvosignalnom komunikacionom sistemu?", upitao je fotoreporter nakon udarca. U odgovor je ministar postavio kontrapitanje: "A ti, prema kom si ti delovao, prema trećesignalnom?".

Nezavisni advokati i eksperti dali su svoje tumaćenje ustavnih odredbi koje je dosta drugačije od ministrovog. Ministar ne može biti fotografisan bez njegovog odobrenja jedino ako se na taj način zadire u njegov lični život. Međutim, na seminaru SDS na Borovcu ministar je bio u drugačijoj situaciji - on je bio na javnom mestu na kome su novinari pozvani da prisustvuju.

Još 1996. godine Ustavni sud Bugarske dao je svoje tumačenje tog kazusa u osnovnom zakonu. Prema njemu se pravo traženja, dobijanja i rasturanja informacije zvukom, rečju, slikom ili na drugi način može ograničiti da bi se zaštitio lični život građana. Ograničenje se ne odnosi na činjenice i informaciju koji se mogu dobiti na javnim mestima i na kojima učestvuju javne ličnosti kao što su političari.

Sam Simeonov tvrdi za sebe da nije agresivan čovek, voli da radi, nije ljubitelj javnih skupova i retko ide na koktele. Zbog toga veoma je moguće da se prosto radi o jednom čoveku koji se ne oseća na pravom mestu. To je izgleda bolna tema novonastalih demokratija u Istočnoj Evropi gde nakon decenija komunističke vladavine ne postoji stabilna politička klasa pa se čak i u najelitnijim krugovima mogu naći slučajni ljudi.

Za Bugarsku je još uvek amblematična fraza jednog bivšeg vicepremijera koji je jednom prilikom izjavio: "J...m ti državu ako sam ja mogao postati vicepremijer". Teodosij Simeonov je od tih ljudi kojima javni nastupi stvaraju probleme bez obzira na položaj na kome se nalaze. U plevenskom sudu još uvek je u toku predmet protiv tamošnjeg novinara koji je nazvao budućeg ministra "top-idiotom". Simeonov je pokrenuo krivični postupak zbog nanetih moralnih šteta. Obzirom na položaj na kome se nalazi u sudskoj hjerarhiji, nije teško pretpostaviti kako će se sve to završiti.

Georgi Filipov (AIM)