Na milost i nemilost

Slovenija

Čini se poput slogana - svi u vladu. Medjutim, to je današnji politički trenutak u Sloveniji. Drnovšek je, izgleda, uspeo da obezbedi saradnju svih neopozicionih mu stranaka i privuče ih u vladu.

Ljubljana, 12.12.2000.

Izbor Boruta Pahora, predsednika Udružene liste socijaldemokrata (ZSLD), na mesto predsednika slovenačkog parlamenta, označio je da formiranje buduće vlade mandatara Janeza Drnovšeka ulazi u završnu fazu. Da podsetimo - od parlamentarnih izbora je prošlo gotovo mesec dana (održani su 15. oktobra) posle čega je usledio period napornih pregovora i taktiziranja pojedinih partija i njihovih prvaka. U proteklih mesec dana se ovdašnja javnost nasladjivala nad desetinama najrazličitijih političkih manevara, izjava, sklapanja i rasturanja već obznanjenih koalicija, uvredjenih istupa razočaranih... Svaki detalj je bio na očima javnosti zahvaljujući iscrpljenim komentatorima unutrašnje-političkih redakcija. Medjutim, sve ono što je punilo minute elektronskih medija i novinske stupce zapravo nije mnogo otkrivalo o budućem karakteru nove slovenačke vlade i politiker u celini.

"Svakog bogovetnog dana su naši šefovi na jutarnjim sastancima zahtevali da napišemo nešto sveže o sastavljanju nove koalicije. Informacije su curele neprestano, zanimljivih obrta je bilo tokom dana koliko si hteo, a onda je svake večeri ispalo da se ponovo ništa nisu dogovorili," sabrao je svoje utiske jedan od prostodušnijih komentatora. Uslovno, njegova ocena važi i za izbor predsednika parlamenta. Pahor je na to mesto izabran (i postavljen) samo "uslovno". Jer, pre inauguracije je morao da prihvati dogovor prema kome će podneti ostavku ukoliko u zakonskom roku ne dodje do sklapanja koalicije u kojoj će biti i njegova partija reformisanih komunista.

Srećom da postoje zakonski rokovi, pošto su upravo oni na kraju priklještili pregovarače da ugovore bar početne "programske sporazume", sporazume koji bi na kraju mogli da prerastu u pravi dogovor o koaliciji. Drnovšekova LDS, koja je na proteklim izborima osvojila najveći broj glasova i kojoj je predsednik države Milan Kučan poverio mandat za sastavljanje buduće vlade, potpisala je odvojene dogovore o saradnji sa "Partijom mladih" (SMS) i "DeSUS"-om (partijom "starih", tj. penzionera). Sasvim na kraju se za saradnju u Drnovšekovoj vladi odlučila i Narodnjačka partija SLS+SKD, inače najveća gubitnica na poslednjim izborima. Hoće li ta partija sa desnog pola političkog spektra ipak prihvatiti saradnju u Drnovšekovoj vladi bilo je nejasno do kraja, pošto je deo članstva i dan danas uveren da bi SLS+SKD zbog poraza morala u opoziciju. Drugi deo članstva je, medjutim, upozoravao da bi u tom slučaju partija bila prepuštena inicijativi i diktatu vodje Socijaldemokratske partije Janeza Janše, što bi bio njen siguran kraj.

Reklo bi se da je to bio stav i pragmatičnog Janeza Drnovšeka, koji bi želeo da u Sloveniji izraste i održi se (blizu vlasti) velika i stabilna konzervativna partija, umesto nekoliko manjih i radikalnijih u kojima dominiraju političari Janšinog kova. Zato je konačan dogovor o ulasku Narodnjaka Franca Zagožena (i braće Podobnik) u najnoviju Drnovšekovu koaliciju gotovo izvestan. Poslednja otvorena pitanja ostala su vezana još samo za dogovor izmedju liberalnih demokrata (LDS) i Pahorovih socijaldemokrata. Radi se o programski srodnim partijama, za koje još pre izbora nije bilo sporno da žele u (medjusobnu) koaliciju. Da se Drnovšek nije odlučio za koaliciju sa (na izborima veoma uspešnom) Udruženom listom socijaldemokrata, mogao bi da bira izmedju manje pouzdane koalicije sa SLS+SKD (pri čemu bi se izložio napadima kako s desne, tako i s leve), ili za programski potpuno nekompatibilnu saradnju sa tvrdom desnicom u obliku SDS-a Janeza Janše i Nove Slovenije Andreja Bajuka. Istina, čak i takav dogovor ne bi bio nemoguć, iako bi, kako je rekao vodja opozicije Janez Janša - "cena bila previsoka".

Ukratko, jasno je da je za Drnovšekovu LDS ipak komotnija koalicija sa partnerom sa levice, uprkos zlobnim asocijacijama koje desnica ispaljuje na račun takvog udruženja. Mada ni pregovori izmedju srodnih partnera (ili baš zbog toga?) ne teku bez mnogo sujete i još više varnica, pre svega zbog kadrovskih očekivanja. Tako je predsednik reformisanih komunista Borut Pahor žarko želeo mesto ministra spoljnih poslova. Koje želi i ministarski povratnik iz redova Drnovšekove LDS - Dimitrij Rupel. Pahor je kasnije na internim sastancima sa LDS-om priznao da možda nema dovoljno iskustva za rečenu funkciju, da bi se kasnije predomislio i ponovo tražio mesto ministra. Razlike su iskrsle i oko nekih programskih pitanja; ZSLD zahteva da se još jednom preispita slovenački Zakon o denacionalizaciji, da se Katoličkoj crkvi (uprkos već napisanom sporazumu sa Vatikanom) ne dozvoli izjednačavanje njenog i državnog pravnog reda, kao i da se uspostavi brana širenju veronauka u javnim školama.

Usledila je oštra Drnovšekova kritika na račun Pahora i zamrzavanje daljih razgovora. Pretpostavljeno proglašenje mandatara i njuegovog kabineta je odloženo; sve je zamrznuto. Led je prvi probio Drnovšek, izjavom da u svojim prethodnim izjavama "nije nameravao da zvuči podcenjivački" te da "mu je žao, ukoliko je bilo tako shvaćeno", što je od strane ZSLD (i njenog šefa) shvaćeno "kao izvinjenje". Time je otvoren put za formiranje do sada najveće koalicije u Sloveniji. U opoziciji će ostati samo Janšina SDS i Bajukova Nova Slovenija, s jedne strane, te Jelinčičeva Slovenačka nacionalna partija, s druge strane (nepomirljivog) desničarskog pola. Uz mogućnost da SNS u slučaju ikakve krize priskoči koalciji u pomoć, a sve zbog bliskih stavova sa partijama levog spektra (paradoksalno - Jelinčiču su bliže LDS i ZSLD po pitanju Crkve i partizana, nasuprot Janšinim domobranima i želji da Crkvi ugodi po svim pitanjima - od državom zaštićenih dobara do djaka u javnim školama).

Možda izgleda čudno da se Drnovšek odlučio za tako široku koalciju iako mu ona praktično i nije potrebna, pošto je LDS osvojio dovoljno glasova da vlada sam. Drnovšek gleda dugoročno - uz snažan položaj liberalne demokratije i saradnju ostalih partija, imaće mogućnost da u naredne četiri prelomne godine (bar što se tiče približavanja zahtevima EU) raspolaže bersprekornom glasačkom mašinom. Jer, takva koalicija će imati potrebnu većinu čak i da bez problema izvrši izmene Ustava. Široka podrška vladi biće neophodna i zbog mnogih krupnih spoljno-političkih pitanja, koja treba rešiti za vreme ovog Drnovšekovog mandata - odredjivanje granice sa Hrvatskom, pre svega, kao i saniranje spornih imovinskih pitanja, pitanje sukcesije, denacionalizacije i odnosa sa Vatikanom, ulazak u NATO a možda i zaoštravanje odnosa sa Austrijom (zbog AVNOJA) i Italijom (zbog optantskog problema u slučaju pobede Berlusconija).

Jasno je da će Drnovšek u rešavanju svih tih pitanja odlučivati mnogo samostalnije nego što je to bio slučaj u prošlosti, kada je zavisio od raznorodnijih i moćnijih političkih partnera. Sada ima medjusobno zavadjene saradnike koji dobro znaju da Drnovšek i bez njih može da sastavi vladu. O tome što se dešava na parlamentarnom parketu u Sloveniji najbolje govori puka matematika. Prema konačnim podacima Republičke izborne komisije LDS je dobila 36,26 % glasova ili 34 sedišta u slovenačkom parlamentu. Sledi SDS Janeza Janše sa 15,81 % glasova ili 14 poslanika. Iza nje je ZSLD Boruta Pahora sa 12,08 % glasova ili 11 poslaničkih mandata. Prate ih dve demohrišćanske partije - SLS+SKD sa 9,54 % glasova ili 9 mandata i Bajukova Nova Slovenija sa 8,66 % glasova i 8 poslaničkih mandata. Sasvim na kraju su tri manje partije - Stranka mladih Slovenije sa 4,34 % glasova, Slovenačka nacionalna partija sa 4,39 % i Demokratska partija penzionera Slovenije sa 5,17 % glasova odnosno svaka sa po četiri poslanička sedišta. Sa po jednim predstavikom madjarske i italijanske manjine, takva podela mandata u parlamentu daje Janezu Drnovšeku veliki manevarski prostor prilikom sklapanja koalicije. Nema sumnje da se slovenačka unutrašnja i spoljna politika neće bitno menjati tokom sledećih godina i da će glavni cilj Drnovšekove administracije i dalje biti pripreme za punopravno članstvo u EU.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)