Rehabilitacija žrtava režima

Predlog zakona o amnestiji Jugoslovenskog komiteta pravnika

Prema procenama ne vladinih organizacija u Srbiji samo za dela protiv vojske Jugoslavije bi moglo biti gonjeno 27 hiljada ljudi.Mnogi od njih zbog izrečene kazne žive u inostranstvu u kampovima u madjarskoj ili drugim zemljama. Dosta ih živi i u ilegali u sopstvenoj zemlji .

AIM, Beograd, 10. 11. 2000.

Pitanje amnestije i preispitivanja sudskih presuda na koje po grubim procenama u zatvorima ili svojevrsnim kućnim pritvorima u Srbiji čeka više desetina hiljada ljudi, aktuelizovano je odmah po promeni režima u Beogradu. Nevladina organizacija-Jugoslovenski komitet pravnika, koja procenjuje da mnoge sudske presude imaju političku konotaciju već je napravila zakonski projekat amnestije i uputila ga predsedniku SRJ koji bi i mogao biti jedan od inicijatora za njegovo donošenje. Predlagač bi mogla da bude i savezna vlada, tim pre što je prof. Momčilo Grubač, savezni ministar pravde i sam učestvovao na izradi ovog zakonskog teksta. Sobzirom na aktuelnost, albanske zatvorenike, pobune u srbijanskim zatovrima i hiljade mladih ljudi koji zbog političkih presuda ne mogu da se vrate u zemlju, očekuje se da se Zakon o amnestiji nadje medju prvim dokumentima na dnevnom redu saveznog parlamenta.

Sagovornik AIM advokat Biljana Kovačević-Vučo podseća da je JUKOM krenuo u kampanju za usvajanje zakona o amnestiji juna prošle godine . U radnoj verziji zakona predvidjena je amnestija za krivična dela koja se odnose na napad na ustavno uredjenje i bezbednost zemlje. To pokriva uglavnom sve političke osudjenike, osim onih koji su osudjeni po republičkom zakonu. Projekat nije konačan, već je samo predlog nevladine organizacije koji mora da prodje zvaničnu proceduru u parlamentu: "Nije naše da budemo stručni tim ni vlade ni predsednika Republike nego jednostavno da lobiramo za svoj projekat. Ovlašćenje ministra pravde, vlade ili predsednika Republike je da vide na koji način će taj zakon biti formulisan, kaže gopodja Kovačević.

Još je Dejtonskim sporazumom predvidjena obaveza BiH, Hrvatske i Jugoslavije da sačine i usvoje sveobuhvatne zakone o amnestiji, koji bi obuhvatili ljude koji su počinili krivična dela u vezi sa ratom,izuzimajući ratne zločine koji se ne mogu amnestirati, jer je reč o najtežim krivičnim delima koja ne zastarevaju. Amnestija je i preduslov za povratak izbeglica i raseljenih lica. Naša sagovornica podseća da su "BiH i Hrvatska to i uradile, a Jugoslavija je donela jedan dosta krnji zakon. On se odnosio samo na dezertere i one koji su izbegavali vojne pozive, ali nije za političke osudjenike. Naš projekat obuhvata sve ono što je najveći problem u ovom trenutku i odnosi se samo na one koji su osudjeni po saveznom zakonu. Amnestijom se zapravo podvlači crta, briše se osuda kao da nikada nije ni postojala;krivični postupci ne mogu biti ponovo aktivirani, a svi oni koji su na izdržavanju kazne puštaju se na slobodu".

Prema zakonskom predlogu JUKOM-a, za krivična dela protiv ustavnog uredjenja zemlje amnestija bi se odnosila na lica koja su ih učinila u periodu od donošenja Ustava SRJ, 27. aprila 1992. do 7. oktobra 2000. Predlog advokata Djordja Mamule da amnestija za politička krivična dela važi do 6. jula ove godine, je vrlo važan, kako se ne bi odmoglo u pokretanju krivičnih postupaka protiv predstavnika najviših organa bivše vlasti koji su se ogrešili o zakon.

Amnestija za krivična dela protiv VJ odnosila bi se na lica koja su ih počinila do 7. oktobra 2000. Krivična dela protiv VJ, koja bi podlegla amnestiji su odbijanje primanja i upotrebe oružja, neodazivanje vojnom pozivu, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem ili obmanom, protivzakonito oslobodjenje od vojne službe, bekstvo iz VJ i neizvršenje

materijalne obaveze. Amenestija za krivična dela protiv Ustava SRJ odnosi se na sprečavanje borbe protiv neprijatelja, napad na ustavno uredjenje, oružanu pobunu, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uredjenja, udruživanje radi neprijateljske delatnosti i povredu ugleda SRJ.

Pravnici JUKOM-a nisu predložili amnestiju za krivično delo terorizma, imajući u vidu da se u svetu pooštravaju mere borbe protiv ovog krivičnog dela. Ali su predložili da se presipitaju sve presude za terorizam donete od 1997. godine. Po mišljenju naše sagovornice, u projektu fali delo terorizma. Mnogi Albanci su osudjeni po tom osnovu, kako kaže, samo zato što su se u pogrešnom trenutku našli na pogrešnom mestu i zbog etničke pripadnosti i svako ko je pratio sudjenje Albancima mogao je da to uopšte nisu bili krivični postupci, tvrde pravnici iz beogradskih ne ladinih organizacija koji su pratili ili pružali pomoć oštećenima u pomenutim sudskim procesima.

Prema nepotpunim i nepotvrdjenim podacima, u zatvorima u Srbiji se danas nalazi oko 800 Albanaca od kojih je oko 200 na izdržavanju kazne za opšta krivična dela. Biljana Kovačević podseća da se ne "amnestiraju ljudi samo zato što su Albanci, već oni protiv kojih su vodjeni politički procesi". Stručnjaci JUKOM-a ukazuju da je donošenje zakona o amnestiji važno i zbog početka dijaloga sa medjunarodnom zajednicom i Albancima. Medjutim, predloženi zakon se ne odnosi samo na njih. Reč je i o pripadnicima drugih nacionalnosti protiv kojih su postupci za krivična dela protiv VJ u toku ili su okončani. Reč je o mnogim drugim gradjanima Jugoslavije koji nisu hteli da učestvuju u ratu na Kosovu (amnestijom posle Dejtona 1996. godine oslobodjeni su oni koji su odbili da učestvuju u prethodnim ratovima).

Prema podacima Helsinškog komiteta Crne Gore u toj Republicije zbog dela protiv VJ gonjeno 9000 ljudi, dok je prema procenama nevladinih oganizacija u Srbiji za ista dela moglo biti gonjeno oko 27 hiljada ljudi. Mnogo je ljudi koji žive u inostranstvu, u kampovima po Madjarskoj i drugim zemljama, koji ne mogu da se vrate zbog izrečene kazne. Dosta ljudi živi u ilegali u Jugoslaviji, jer su protiv njih pokrenuti krivični postupci, ili su osudjeni. Svi oni čekaju amnestiju. To su ljudi koji su odbili da uzmu oružje bilo zbog prigovora savesti (obično iz verskih razloga), koji su odbili vojni poziv, napustili jedinicu – ili su samo zakasnili da se prijave. Posle rata su iz tih razloga osudjivani čak i ljudi koji su učestvovali u borbama. Bilo je i slučajeva da su zbog neodazivanja pozivu, izricane zatvorske kazne od godinu i po do osam godina. Presude često donošene u odsustvu. U mnogim slučajevima pozivi čak nisu bili uručeni na zakonom predvidjen način. U procesima gde su svedočili pozivari ljudi su dobijali po sedam –osam godina zatvora.

Naša sagovornica takodje upozorava, da i svi otvoreni kriminalistički dosijei mogu biti potencijalna bomba koja se u svakom trenutku može akitivirati, kao što su na primer situacije u kojima su bili aktivisti "Otpora" čijih na stotine otovrenih dosijea nalazi u policiji. ". Svaka nova politička arbitrarnost može da dovede do pokretanja postupka protiv otporaša. Bez amnestije njihov slučaj nije završen, on postoji u nekoj fioci, a da li će se on aktiviratiali to nikada nije sigurno. Knjaževački aforističar Bapsi je recimo, osudjen na osnovu Saveznog krivičnog zakona na pet meseci zatvora "zbog uvrede bivšeg predsednika SRJ",kaže Biljana Kovačević. Ona navodi i primer da su se pravnicima JUKOM-a svojevremeno javljali radikali žaleći se na progon od strane socijalista, u vrme kada su ove dve stranke bile raskinule koalicionu saradnju. Radikali su osudjivani na zatvorske kazne na primer za krivično delo oštećenja tudje stvari : "To su stend baj optužbe,koje se aktiviraju kada se vlastima učini pogodno i moguće. Nisu retka ni svedočenja da julovci ili radikali ne mogu da izadju iz aktuelne političke priče zato što protiv njih postoje optužnice koje čekaju da budu aktivirane.Te stvari su tipične za represivna društva i veštačku kriminalizaciju u kojoj smo se svi nalazili."

Amnestiju danas traže i zatvorenici koji protestuju u najvećim zatvorima

Srbije. Ovdašnji pravnici smatraju da je najverovatniji povod to što je

Crna Gora objavila amnestiju za dela opšteg kriminala (ubistva,silovanja...), odnosno skraćivanje kazni za šest meseci do godinu dana. Vest je izgleda "zatvorskim telegrafom" vrlo brzo stigla do Sremske Mitrovice i drugih zatvora u Srbiji, gde se sad takodje zahteva amnestija. Ministarstvo pravde Srbije obećalo da će u roku od sedam dana pripremiti predlog republičkog zakona o amnestiji, koji će odmah proslediti budućoj Skupstini Srbije, posle decembarskih izbora.

"U socijalnoj bedi u kojoj se živelo, mnogi ljudi su morali da naprave krivična dela zbog toga što su na to bili prinudjeni. Mislim na ljude koji su krali da bi preživljavali. Može svako da se optuži zbog toga što je dilovao devize i tako rušio monetarni sistem. Svi smo bili uterani u kriminal, neko je uhvaćen neko nije. Ima jako puno ljudi koji leže u zatvoru zbog izdavanja čeka bez pokrića. U jednoj takvoj opštoj patologiji ima osnova i za amnestiju običnih krivičnih dela", ukazuje Biljana Kovačević-Vučo. Cilj JUKOM-ovog zakonskog predloga amnestije je raskid sa starim i rehabilitacija žrtava represije.

Gradjanin uostalom i nije mogao da bude lojalan državi koja nije štitila njegove interese, i imao je potrebu da se buni i vodi organizovanu borbu protiv partijske države. Pravnici tvrde da je to bio legitiman stav. Amnestijom bi i ti ljudi izašli iz kategorije kriminalaca. Oni danas sebe doživljavaju kao žrtve odredjenog vremena.

Nema nikakve sumnje da je će Zakon o amnestiji uskoro naći i na dnevnom redu insititucija sitema. Osim što je pitanje amnestije uslov medjunarodne zajednice za ulazak SRJ u važne medjunarodne institucije, nad glavom nove vlasti su i još još akutelne pobune zatvorenika u najvećim srpskim zatvorima.A njihov osnovni zahtev je upravo zakon o amnestiji.

Vesna Vujić(AIM)